Grupa J - Argentina nadmoćna, ostali neka se poređaju!

Ako bismo govorili o Argentini pre četiri godine ne može se reći da su igrali najbolji fudbal, ali ni osporiti da je ovaj tim pokazao karakter koji ih baš i nije pratio kroz noviju istoriju. Pokazali su da umeju da pate i pobeđuju, da se ne osvrću na nostalgičnu prošlost, a mnogo je pomoglo i to što je pre Katara osvojena i južnoamerička titula, prvi Mesijev veliki trofej. Kao da je to skinulo pritisak, taj Di Marijin gol na sablasnoj "Marakani". Slobodno možemo da kažemo da je ovo decenija Argentine, drže sve titule i biće smrtno ozbiljni da Mesija poslednjim plesom isprate u legendu. Nadmoćno su osvojili kvalifikacije, vodili od početka do kraja, izgubili četiri meča (od toga dva bez Mesija). Bilo je vremena da se Leo poštedi tokom prethodne dve godine i on dolazi iz MLS ipak odmoran, rekreativno igra za Inter Majami, ma kako to čudno zvučalo. Selektor Skaloni je, pisali smo o tome, postao kult, iako je bio privremeno rešenje 2018. godine. On je pobedio u 70% utakmica u prethodnih osam godina, niko nije ni blizu tih brojeva. Stvorio je čvrst tim, okružio Mesija ratnicima, napravio identitet žrtvovanja u ime višeg cilja što im je često nedostajalo u prošlosti.

Eksperimentisao je sa raznim formacijama,može mu se, ima baš kvalitetne alternative. Malo ko može da odgovori "terijerima" kakvi su MekAlister i Enco Fernandez, nema više "Fidea" Di Marije, ali sa druge strane napad predvodi "Bik" iz Intera, Lautaro Martinez. Retko kada je u reprezentaciji Mesi imao tako kvalitetne napadače, da ne pominjemo "Pauka" Julijana Alvareza.

Skaloni će se osloniti na iskustvo, iako ima tu i novih lica, makar ih je bilo kroz kvalifikacije. Ali, teško je očekivati da recimo Mastantuono dobije prostor posle epizodnih uloga u Realu, ili da Tijago Almada bude starter. U odbrani je Otamendi i dalje šef svih šefova, tu su i Taljafiko i Akunja, još dva senatora, ali i Romero koji je mirniji nego u Totenhemu. Zadnjih par godina je iskočio odlični Nahuel Molina na mestu beka, šta god radili ne puštajte ga da šutne sa 30 metara. Kada treba provocirati, ali i odbraniti nemoguće, tu imaju "Dibua" Martineza. Golman Vile je majstor i penala, naslednik velikog "Baska" Goikoečee iz devedesetih godina prošlog veka. 

Austrijanci stižu sa respektabilnim timom, veteranima poput Arnautovića, Alabe, Sabicera i ostalih. Ono što je novina poslednjih godina je da su promenili ćud, "krivac" je Ralf Ragnik. Čovek koji je na neki način pionir "hevi-metal" fudbala u Nemačkoj i koji je inspirisao generacije trenera je uspeo da nametne svoju ideologiju. Sada su Burschen mnogo zabavniji za gledanje. Austrija je skladan tim koji neumorno igra presing, napada loptu na protivničkoj trećini, brzo se transfomiše, pokušava da čim stekne posed na najjednostavniji način stigne do gola. Videli smo nešto od toga i na prošlom EP. Nisu bez drame otišli na prvenstvo, izgubili su od Rumuna, drhtali protiv Bosanaca na rasprodatom stadionu. Ipak, golom Gregoriča stigli su do željenog cilja. Nema Austrija neki veliki rezultat na prvenstvu, čak ni generacija Krankla i Tonija Polstera nije otišla dalje od druge faze. Doduše, bili su treći 1954. godine ali to je davna prošlost. Ovo je prvi put da su se u 21. veku dokopali završnice. Dug put prešao je ovaj nacionalni tim, od priznanja tadašnjeg predsednika saveza da su prihvatili organizaciju EP 2008. godine jer je to jedini način da se kvalifikuju, do toga da bi sada ogroman neuspeh bio da ne prođu u narednu fazu.

Alžirci su ekipa koja je peti put na Mundijalu, 1982. su eliminisani posle sramote u Hihonu i prevare, odnosno nameštaljke Nemaca i Austrijanca. Sigurno im neće biti prijatno da ponovo vide Austriju sa druge strane, iako igrači nisu bili ni rođeni kada se to desilo. Bosanac Vladimir Petković ima mnogo iskustva, sećate ga se iz Lacija, ali i kao selektora Švajcarske, prolazio je grupu na šampionatima Evrope i sveta, i sada očekuje isto. I dalje ima Mareza, ali i omalenog Amuru iz Bundeslige. On je baš hitar, može da igra po boku, ali i napadača. I to nije sve, "Zeleni" mogu da računaju na Guirija koga su povrede sprečile da bude vođa napada Marseja, tu je i iskusni Auar koji se obezbedio strašnim ugovorom u Saudi Arabiji. Maza iz Leverkuzena je budućnost, jedan od najkreativnijih mladih igrača u Nemačkoj. Iz Bundeslige dolazi i Bensebaini iz Dortmunda koga čeka veći klub. Alžirac je i Pepov bek Ait-Nuri, pa kada se osvrnete na sve što smo nabrojali nismo baš sigurni da će Austrija tako lako osvojiti drugo mesto. 

Što se Jordanaca tiče, ovo je prvo učešće, jednom su igrali baraž, onaj inter-konfederacijski sa Urugvajom pre 12 godina, nije baš da su imali neku šansu. U Amanu su im tada Južnoamerikanci spakovali pet golova. Kasnije je Jordan izborio časni remi bez golova u Montevideu, ali razlika u kvalitetu je bila ogromna. Imali su prethodne dve godine i dobru grupu, ali i igrali solidno, izborili recimo remi protiv Južne Koreje u gostima. Braniće se bunkerom, u to ne sumnjamo, defanzivno su dobro organizovani, ali opet, da ne preterujemo, nisu merilo timovi u azijskoj zoni kvalifikacija.  Najpoznatiji igrač svakako je Musa Al-Tamari koji je sada u Renu, jedan je od dva igrača u Evropi. Rasuti su po ligama Azije, neće se obrukati, ovo je divno iskustvo i nemaju neka velika očekivanja. 

PROGNOZA 

U narednu rundu će svakako Argentina, tu nema nikakve dileme, iako su umeli slabije da startuju. Na kraju krajeva uspeli su u Kataru da izgube od Saudi Arabije u Lusailu. Sabrali su se i dobili Meksiko i Poljsku. Sada će verovatno poučeni tim iskustvom ozbiljno shvatiti Alžirce u Kanzasu na startu. Cilj je svakako da se pobede prva dva meča, kako bi protiv Jordanaca odmorili Mesija i ostale veterane. Austrija i Alžir imaju različite fudbalske filozofije, videćemo kako će Petković odgovoriti na Ragnikovu agresiju. U svakom slučaju duel trećeg kola između Evropljana i tima sa Magreba će odlučivati verovatno o drugom mestu i direktnom plasmanu, po nama, u pitanju su nijanse.