Hit Mundijala biće iz Azije? Mislite o tome...

Istorija Mundijala traje već 96 godina, ovogodišnji je 23. po redu, a do sada titulu prvaka sveta nije osvojila nijedna reprezentacija iz Azije. Najbliža tome je bila Južna Koreja koja je 2002. godine bila domaćin Mundijala zajedno sa Japanom i domaći teren je odlično iskoristila ostvarivši istorijski plasman u polufinale, a na kraju je zauzela četvrto mesto.

Da li je došlo vreme da jedna azijska reprezentacija ponovo zablista na Mundijalu?

Ovo pitanje postavljamo pre svega zbog selekcije Japana, koja je u proteklih nekoliko godina formirala vrlo kvalitetnu generaciju i koja je svojim rezultatima najavila velike mogućnosti, a zenit te generacije mogao bi da bude ovogodišnji Mundijal. Toga su očigledno svesni i reprezentativci Japana, koji pred početak šampionata deluju prilično samouvereno u svojim izjavama.

Japan će se takmičiti u Grupi F, gde će mu rivali biti Holandija, Švedska i Tunis i reklo bi se da je ta grupa ''po meri'' za Japance da se, za početak, plasiraju u nokaut-fazu takmičenja. U dosadašnjoj istoriji Mundijala, selekcija Japana nije mogla dalje od osmine finala u koju se ukupno tri puta plasirala, poslednji put pre četiri godine, na Svetskom prvenstvu u Kataru.

Međutim, s obzirom na ono što su pokazali na tom Mundijalu, ostao je utisak da su Japanci i mogli, i zaslužili više. Oni su u veoma teškoj grupi uspeli da savladaju prvo Nemačku, pa onda i Španiju, oba puta sa po 2:1, ali su neočekivano izgubili od Kostarike sa 1:0. I pored tog poraza, završili su na prvom mestu u grupi, ali su u osmini finala naleteli na ''minu'' u vidu reprezentacije Hrvatske, tada aktuelnog vicešampiona sveta. Bila je to dramatična borba, a Hrvati su do četvrtfinala stigli boljim izvođenjem penala i zaustavili taj veliki nalet Japanaca.

 Iskusni fudbaler Liverpula Vataru Endo bio je učesnik tog šampionata, pa i sada važi za jednog od najvećih aduta selektora Hađimea Morijasua, uz najboljeg strelca holandske Eredivizije Ajasea Uedu. Treba obratiti pažnju i na Daizena Maedu, napadača Seltika koji je imao fantastičnu golgetersku seriju pred kraj sezone, sa devet golova na sedam poslednjih utakmica, ali će im jako nedostajati Kaoru Mitoma iz Brajtona zbog povrede.

 ''Mislim da su pobede nad Nemačkom i Španijom bile dokaz da smo zaista jak tim. Posle Katara, shvatili smo da želimo da igramo proaktivniji fudbal i da preuzmemo inicijativu na terenu. U svakoj utakmici koju smo igrali, razmišljali smo o tome kako bismo mogli da pobedimo najbolje timove na svetu. Mnogo ljudi kaže da imam mentalnu snagu, pretpostavljam da nisam tip osobe koja zaista oseća veliki pritisak. Kada se mučimo, gledam lica svojih saigrača i razmišljam kako bi trebalo da se prilagodimo. Mislim da bi bilo sjajno kada bi deca koja nas gledaju poželela da i ona igraju fudbal'', rekao je Endo.

Japanci su u susret predstojećem Mundijalu skinuli još dva velika skalpa – savladali su prošle jeseni Brazil sa 3:2, u martu su bili bolji i od Engleske na ''Vembliju'' sa 1:0, uz trijumf i nad Škotskom istim rezultatom tri dana ranije. Jesu to bile prijateljske utakmice, ali su doprinele da selekcija Japana još više mentalno ojača, da dobije potvrdu da pobede nad Španijom i Nemačkom u Kataru nisu bile slučajne i da ovog leta tek možemo da očekujemo nove velike stvari od izabranika selektora Morijasua.

A kad smo kod selektora, treba reći da se i na njegovom primeru odlično vidi sistematičnost u radu Japanaca. On je odmah posle Svetskog prvenstva u Kataru dobio poverenje nacionalnog saveza da započne novi mandat u još jednom četvorogodišnjem ciklusu. On je kao mlad stručnjak pokazao veliki potencijal serijom trofeja sa Hirošimom u periodu od 2012. do 2016. godine, kada je osvojio tri titule prvaka i tri trofeja Superkupa.

Od 2017. godine je počeo selektorsku karijeru i polako ju je gradio predvodeći olimpijsku selekciju, pa U21 reprezentaciju Japana, a na mesto selektora ''A'' reprezentacije došao je u leto 2018. godine, što se pokazalo kao sjajan izbor čelnika FS Japana. Kontinuitet njegovog rada je već dao značajne rezultate, osvojio je i šampionat Istočne Azije 2022. i 2025. godine, oba puta pobedama nad Južnom Korejom u finalima, ali kruna njegovog rada se očekuje ovog leta.

Morijasu sada već ima 57 godina, dovoljno je iskusan na velikim takmičenjima i to iskustvo u kombinaciji sa kvalitetom odlično uigranog tima trebalo bi da dođe do punog izražaja u narednih mesec dana. Nemojte se iznenaditi ako Japan ponovi uspeh Južne Koreje iz 2002. godine, pa možda uradi i nešto više od toga. Uostalom, FS Japana je davno postavio cilj da njihov nacionalni tim osvoji titulu prvaka sveta najkasnije do 2050. godine...