Hoće li Škotska konačno “proučiti” protivnika?

Pisali smo svojevremeno o najboljoj škotskoj reprezentaciji ikada, onoj uz 1978. godine koja je ispraćena uz fanfare kao jedini predstavnik britanskih ostrva na Mundijalu u Argentini.

Do tada "Tartan Bojsi" su učestvovali tri puta, ali Mundijali ih pedesetih su se lose završavali. Pre svega Škotska je svoju sudbinu vezivala do posle Drugog Svetskog Rata za engleski savez, koji nije bio baš raspoložen da deli pozornost, ali i resurse. Recimo nestvaran je podatak da nisu otišli 1950. godine na prvenstvo jer i pored preporuke FIFA da dve najbolje reprezentacije iz UK putuju u Brazil na posleratni Mundijal, savez je sam sebi pucao u nogu. Oni su popustili pod pritiskom engleskih fudbalskih krugova saopštili da jedino ako pobede Englesku na turniru "Home Championship" (takmičenju koje uključuje sve nacionalne timove u kraljevstvu) mogu da idu preko Atlantika. Taj meč su izgubili sa 1:0 na "Vembliju" pa su i pored mesta na prvenstvu odlučili da ostanu kući.

Četiri godine kasnije dozvali su se pamrti, pa iako su opet izgubili od Engleske, ipak su poslali reprezentaciju na švajcarski Mundijal. I tu se iskazala slabost škotskog saveza. Pripreme su bile užasne, nikome nije jasno kako je reprezentacija otputovala preko Lamanša sa samo 13 fudbalera umesto 22 Koliko je dozvoljavala FIFA. Pričalo se da nemamu novac, ali umesto igrača putovali su zvaničnici saveza sa suprugama. Da circus bude veći, kada su izgubili prvi meč od Austrije selector Endi Biti je podneo ostavku, a onda im je aktuelni prvak sveta Urugvaj spakovao sedam golova.

Četiri godine kasnije su ostali bez selektora. Legendarni Mat Bezbi nije mogao da vodi tim zbog povreda zadobijenih u minhenskoj katastrofi, padu aviona na povratku iz Beograda. Pomoćnik Douson Voker je bez iskustva vodio tim. Nije ni lose počelo, remijem protiv Jugoslavije, ali su izgubili od Paragvajaca i Francuza i vratili se kućama. Ali ti timovi pedesetih su bili znatno slabiji, tada je mali broj škotskih igrača završavao na jugu u najjačim engleskim klubovima.

Šezdesetih su na scenu stupili poznati igrači tog vremena, zvezde poput Denisa Loua, Bobija Lenoksa, Džima MekKeloga. I oni su uspevali recimo da uzmu meru Englezima, čak i kada su "Lavovi" bili prvak sveta, ali iako solidan tim, nikada se u tom vremenu nisu pojavili na EP ili Mundijalu.

I tu dolazimo do sedamdesetih kada je posle Tomija Doertija, legenda Hibsa Vili Ormond preuzeo "Tartan Bojse". Ne samo da su se plasirali na Mundijal 1974. (Škotska je bila ispred Čehoslovaka i Danaca) i eto branili čast krune (Engleska se nije plasirala), već su bili neporaženi u grupi i nisu prošli dalje. To je ona čuvena grupa u kojoj su bili Jugoslavija, Brazil i Zair i u kome su svi mečevi između favorite završeni remijima, a svi su dobili Afrikance. Na žalost Škota ostali su ispod crte sa četiri boda i slabijom gol razlikom od Brazilaca i Jugoslovena. Tu su se već pojavili "Kralj Keni" Dalgliš, Džoe Džordan, sjajni napadač Lidsa Piter Lorimer, kapiten Jokširaca legendarni Bili Bremner, Ta generacija i neki novi momci poput kapitena Rioha, Hartforda, Gemila, Sunesa, Robertsona je u Argentinu, kako rekosmo, otišla kao jedan od najboljih evropskih timova. U to vreme Liverpul, Forest, pa Vila su vladali evropskim fudbalom, a Škoti su bili najbolji igrači tih velikih timova. Selektor MekLeod je obećavao titulu svetskog prvaka, igrači bili velike zvezde, snimali reklame, mnogo je galame bilo, a malo priprema. Nisu ni gledali prvog rivala Peru, smatrajući da su prejaki za bilo koga. Onda ih je u crno zavio Teo Kubiljas, a posle ni pobeda protiv vicešampiona sveta Holandije nije bila dovoljna da prođu.

Škotska je u kvalifikacijama za to prvenstvo sveta, ostavila Čehoslovake prvake Evrope i nimalo naivni Vels. Ali, što kažu u Srbiji, "ostao je žal".

I iako je i četiri godine kasnije tim bio dobar, Škoti i Severni Irci su otišli na račun Portugalaca, nisu prošli grupu. Ista priča kao i 1974. svi timovi su dobili Nju Zeland, ali Škotska je uspela da povede i naljuti Brazilce, primi četiri gola. Remi protiv Sovjeta nije bilo dovoljan, "Zbornaja" je kao druga na osnovu gol razlike otišla dalje.

I u Meksiku 1986. ta ekipa je već bila u opadanju, umro je Džok Štajn na utakmici protiv Velsa. Legendu je izdalo srce u odlučujućem meču za baraž protiv Velšana. Slavili su remi od 1:1 koji je doneo baraž sa Australijom. Ali, Štajn se srušio, pomoći nije bilo. Aleks Ferguson je preuzeo nacionalni tim, prošao "Kengure", ali na prvenstvu je Škotska izgubila od Danske i Zapadne Nemačke i remizirala sa Urugvajem. Jedan bod poslednje mesto i povratak kući. Zanimljivo pred meč sa Nemačkom, Germani su poslali Bertija Fogsta da špijunira Fergijev trening. Fogst je u to vreme bio pomoćnik nemačkog selektora Franca Bekenbauera i preobukao se u prodavca osvežavajućih pića. Posle toga ga je Ferguson uvek zvao "onaj prodavac Koka-Kole".

Na peti peti Mundijal u nizu Škotska se kvalifikovala i 1990. godine, iza Osimove Jugoslavije, ali ispred Platinijevih Francuza. Imali su iskusnu ekipu, prva Zvezda je bio Mo Džonston, ali igrali su i MekInali (u to vreme u Bajernu) MekLiš, Ejtken, Gof, golman je bio Junajtedov Lejton. Dobar tim koji je opet morao da igra sa Brazilcima (sudbina) ali ne što su izgubili od "Selesao" već ih je na startu tukao Bora Milutinović sa "Tikosima" iz Kostarike. I pogađate, opet loše pripreme, nisu skautirali rivala, stara priča.

Poslednje učešće je bilo u Francuskoj 1998. na San Deniju su izgubili od Brazilaca, remizirali sa Norvežanima i onda u Sent Etjenu ih je rasturio Maroko.

Od tada, Škotska nikada više nije igrala na SP. Ovaj vek su godine razočaranja, lutanja, neuspeha u kvalifikacijama od slabijih timova.

Konačno su tu, možda bolje pripremljeni, možda su skautirali Haiti za start. Čini nam se da je selector Stiv Klark svakako metodičniji od prethodnika, ako se pogledaju plasmani na velika takmičenja (računamo EP) on je čovek koji je Bojse odveo na najviše završnica u istoriji.

Pisali smo o Škotima u specijalu za Mundijal, da se ne ponavljamo, dobro organizovan tim sa velikom zvezdom u koju je izrastao MekTominej, kapitenom Robinsonom, odbranom moja nije posebno kvalitetna, ali teško prima golove. Napad ne impresionira, Če Adams je kao i MekTominej u Italiji, Lindon Dajks je prošao najbolje dane, doduše vezisti imaju šta da ponude u završnici što je novina. MekGin, Luis Ferguson iz Bolonje, uz MekTomineja, Rajan Kristi iz Bornmuta, svi mogu da daju gol.

Nije ih sudbina lišila ni Brazila, ni Maroka koji ih je uništio pre 40 godina, upravo je Haiti šansa da startuju pobedom, što nisu učinili nikad. Valjda su se potrudili da upoznaju protivnika, uspeh bi bio da prođu konačno ovu fazu, ali lakše je, s obzirom na format. Ciljaće verovatno uz pobedu protiv "Grenadira" i bod protiv polufinaliste iz Katara, Marokanac, četiri boda verovatno znače nokaut fazu. A protiv Brazila u Majamiju u trećoj utakmici, šta urade. Nema tolikog pritiska, listali smo škotsku štampu, vrlo su trezveni i realni, sama činjenica da su prošli je uspeh. Nije to bilo jednostavno, odlučila je pobeda na "Hempdenu" protiv Danske poslednjeg dana, dva gola u nadoknadi, o tome će se pisati knjige.

U drugom meču ove grupe Brazil je svakako favorit protiv Maroka na "Metlajfu" u Džerziju, ali ne zaboravite da su Afrikanci polufinalisti prošlog Mundijala. To je jedna od zanimljivijih utakmica kola. Biče vremena da pišemo o Brazilcima u ovih pet nedelja, očekujemo golove na otvaranju...