Ono što „zlatna generacija“ nije uspela, ova bi morala

Fudbalska reprezentacija Obale Slonovače će se na aktuelnom turniru u SAD, Kanadi i Meksiku po četvrti put u istoriji naći na Mundijalu, a prvi put će se planeti predstaviti jedna potpuno nova generacija ove zemlje.

Prethodna tri učešća bila su vezana za „zlatnu generaciju“ Obale Slonovače, po imenima svakako jednu od najjačih ekipa u istoriji afričkog fudbala.

Ali ta grupa igrača je ostala nedorečena po pitanju nekog velikog rezultata, a prosto je morala da ga ostvari.

Didije Drogba, Jaja Ture, Kolo Ture, Bonaventura Kalu, Didije Zokora, Artur Boka, Emanuel Ebue, Aruna Kone, Bakari Kone, pa nešto kasnije Žervinjo, Salomon Kalu, Kader Kejta i Vilfred Boni su prosto morali da urade više, ali iz raznih okolnosti nisu.

Na veliku scenu su se kao reprezentacija probili 2005. i 2006. godine, kada su najpre izborili premijerni plasman na Mundijal u Nemačkoj u teškoj kvalifikacinonoj grupi sa Kamerunom i Egiptom.

Kasnije su se na Afričkom kupu nacija domogli finala i izgubili na penale od domaćeg Egipta, ali su se jasno etablirali kao najjača selekcija Afrike.

Žreb za SP ih nije mazio i smestio ih je u onu famoznu „grupu smrti“ sa Argentinom, Holandijom i Srbijom i Crnom Gorom. Izgubili su od Argentine (1:2) i Holandije (1:2), ali su u poslednjem kolu upisali istorijsku prvu pobedu protiv SCG (3:2) nakon velikog preokreta. Nisu prošli u osminu finala, igrali su egal mečeve protiv dve, na papiru, jače reprezentacije, ali je falilo “to nešto” što će do kraja pratiti ovu generaciju.

Kvalifikacije za šampionat sveta u Južnoj Africi 2010. već nisu bile problem, “slonovi” su već bili pozicionirani kao kontinentalna sila, ali ni Afrički kupovi nacija 2008. i 2010.godine im nisu doneli titule. U “predvečerje” Mundijala je Vahida Halihodžića na klupi zamenio Sven Goran Erikson, ali nije pomoglo. Ponovo nisu imali sreće sa žrebom, te su završili u grupi sa Brazilom, Portugalom i Severnom Korejom. Remizirali su sa Portugalom (0:0), izgubili od Brazila (1:3) i pobedili Severnu Koreju (3:0), što im sa četiri boda ipak nije bilo dovoljno za prolaz.

Nakon šokantnog gubitka finala Afričkog kupa nacija 2012. godine od Zambije na penale su Drogba i društvo bili frustrirani i označeni kao gubitnici, te su bez puno pompe otišli na Mundijal 2014. godine u Brazil, a tamo su zaista propustili istorijsku šansu da se nađu u osmini finala.

Bili su u grupi sa Kolumbijom, Grčkom i Japanom. Pobedili su Japan (2:1) i izgubili od Kolumbije (1:2). U odlučujućem meču protiv Grčke primili su gol iz penala u 93. minutu (1:2) i tragično ostali bez osmine finala u poslednjim sekundama.

Drogba se povukao iz nacionalnog tima, a titula prvaka Afrike je konačno stigla sledeće godine bez njega u sastavu.

Usledila je smena generacija, zbog čega su “slonovi” propustili Mundijale u Rusiji i Kataru, ali sada se vraćaju sa jednim obećavajućim timom, koji je 2024. godine bio afrički šampion.

Čeka ih zahtevna grupa sa Nemačkom, Ekvadorom i Kurasaom, ali s obzirom na novi sistem takmičenja po kom će dalje proći čak osam od 12 trećeplasiranih timova, imaju ogromnu šansu da konačno izađu iz grupe. Pobedili su Francusku pre nekoliko dana u Nantu sa 2:1 i to vam dovoljno govori o njihovoj snazi i dometima.

Najveće zvezde tima su Jan Diomande, Amad Dijalo, Ibrahim Sangare, Frank Kesi, Nikolas Pepe, Gela Due i Evan Endika. Selektor Emerse Faje, član one “zlatne generacije” uspeo je da formira čvrst kolektiv koji igra disciplinovano, ali i opasno u napadu.

Mladi 19-godišnji supertalenat Jan Diomande je najskuplji fudbaler ove generacije Obale Slonovače i mogao bi biti jedan od igrača koji će obeležiti Svetsko prvenstvo.