Škoti sa Brazilom - uvek blizu, nikada dovoljno

Istorija fudbala u Brazilu mogla bi da dobije drugačije tumačenje od ustaljenog, sudeći prema navodima najnovijih istraživanja. Umesto Engleza Čarlsa Milera koji se decenijama smatra ocem brazilskog fudbala, zasluge za organizaciju prve utakmice pripisuju se Škotu Tomasu Donohou koji je navodno organizovao meč u Banguu još 1894. godine. Posebnu simboliku priči daje podatak da je loptu iz Evrope donela njegova supruga Elizabet čime je omogućila početak nove sportske tradicije. Iako je Miler popularizovao i institucionalizovao igru, Škot Donohou se sve češće posmatra kao čovek koji je postavio njene prve temelje u Brazilu.

Stoga, možda su dueli Brazila i Škotske zapravo neverovatan prst sudbine koji ih spaja više nego što mnogi misle.

Postoje reprezentativna rivalstva koja su obeležila istoriju Svetskih prvenstava iako nikada nisu nosila etiketu velikog finala ili klasičnog derbija, a jedno od takvih svakako je ono između Brazila i Škotske. U periodu od svega 24 godine, ove dve selekcije ukrstile su puteve čak četiri puta. Pre nego što se dogodi i peti na ovogodišnjem Mundijalu, podsetićemo se prethodnih okršaja “Selesaa” i “Tartan armije”.

Prvi od tih duela odigran je na Svetskom prvenstvu 1974. godine u Zapadnoj Nemačkoj i ostao je upamćen kao jedna od najboljih utakmica bez golova na turniru. U Frankfurtu je bilo 0:0, ali je utakmica donela mnogo više uzbuđenja nego što rezultat govori. Brazil je tada stigao kao aktuelni svetski prvak, četiri godine posle legendarnog tima koji je predvođen Peleom osvojio Mundijal u Meksiku. Iako najveće zvezde više nisu bile na okupu, selektor Mario Zagalo i dalje je raspolagao vrhunskim igračima. U sastavu su bili junak Mundijala iz 1970. Žairzinjo, zatim Rivelinjo, golman Leao i ostali.

Sa druge strane stajala je generacija koja se u Škotskoj i danas pamti sa posebnom emocijom. Tim su predvodili kapiten Bili Bremner, simbol velikog Lids junajteda, zatim “Kralj” Keni Dalgliš, Džo Džordan, Piter Lorimer, Dani Mekgrejn… Uprkos ulozi autsajdera, Škoti su odigrali hrabro i disciplinovano. Najbliži golu bio je upravo Bremner koji nije uspeo da realizuje jednu od najboljih prilika na utakmici. Taj trenutak decenijama je ostao predmet rasprava u škotskom fudbalu kao propuštena pobeda protiv tada najjače reprezentacije sveta.

Dodatnu težinu tom rezultatu dala je činjenica da je Škotska kasnije ispala bez ijednog poraza. Remizirala je sa Brazilom i Jugoslavijom, savladala Zair, ali je eliminisana zbog slabije gol-razlike pošto su “Plavi” do vrha napunili mrežu nesrećnog Zaira i tako zaseli na čelo grupe ispred Brazila koji je prvenstvo okončao na četvrtom mestu.

Osam godina kasnije bilo je malo drugačije.

Brazil i Škotska sastali su se već u prvom kolu Mundijala 1982. u Sevilji, a utakmica je ostala upamćena kao demonstracija napadačkog fudbala. Škoti su šokirali favorita i poveli u 18. minutu preko Dejvida Nerija iz penala. Međutim, tada je na scenu stupio jedan od najvoljenijih brazilskih timova svih vremena. Do odlaska na odmor izjednačio je Ziko, a u nastavku su mrežu tresli Oskar, Eder i Falkao za konačnih 4:1. Generacija koju je vodio Tele Santana i danas se smatra jednom od najboljih koja nikada nije osvojila Svetsko prvenstvo. Brazil je igrao napadački, elegantno i tehnički gotovo savršeno. U timu su bili Ziko, Sokrates, Falkao, Eder, Žunior, Leandro, Sereso i Oskar, sve igrači koji su ostavili dubok trag u istoriji igre.

Ni Škotska nije bila bez velikih imena jer su na terenu bili Keni Dalgliš, Grejem Sunes, Džo Džordan, Alan Hansen i golman Alan Raf. Ipak, još jedan dobar otpor protiv Brazila nije bio dovoljan za nastavak takmičenja. Škoti su završili treći u grupi iza Brazila i Sovjetskog Saveza, Brazil je prošao dalje i nastavio da oduševljava publiku, ali je zaustavljen u jednom od najčuvenijih mečeva svih vremena - porazom od Italije 3:2, uz nezaboravni het-trik Paola Rosija.
Treći čin ovog neobičnog rivalstva stigao je 1990. godine u Italiji.

Za razliku od spektakla iz Sevilje, duel u Torinu bio je mnogo tvrđi i taktički zatvoreniji. Brazil je pobedio 1:0, ali je do gola došao tek u završnici. Škotska je dugo odolevala i ostavila utisak ekipe koja može da iznenadi. Ipak, detalj iz 81. minuta prelomio je meč, posle centaršuta sa desne strane, Miler je glavom savladao Džima Lejtona.

Brazil je tada prolazio kroz tranzicioni period. Nije više bilo atraktivnog fudbala iz 1982, ali ni još uvek šampionske mašinerije iz 1994. I pored toga, sastav je bio impresivan -  Tafarel, Branko, Dunga, Alemao, Kareka, Bebeto i Miler predstavljali su jezgro reprezentacije koja će nekoliko godina kasnije doneti novu titulu.

Škotsku su predvodili Roj Ejtken, Moris Džonston, Geri Mekalister, Stiv Nikol, Gordon Strahan i golman Džim Lejton, dok je selektor bio cenjeni Endi Roksburg. Ishod je ponovo bio poznat, Škoti su završili treći u grupi i ispali, dok je Brazil ostvario maksimalan učinak u grupnoj fazi. Međutim, već u osmini finala eliminisala ga je Argentina pogotkom Klaudija Kaniđe.

Poslednji susret na Mundijalima dogodio se 1998. godine u Francuskoj i imao je posebnu simboliku jer su Brazil i Škotska otvorili prvenstvo. 

Na prepunom Stad de Fransu aktuelni svetski šampion slavio je 2:1, ali mnogo teže nego što se očekivalo. Brazil je rano poveo preko Sesara Sampaja posle akcije Ronalda i Kafua, ali se Škotska nije predala. Izjednačenje je doneo Džon Kolins iz penala i uneo nervozu među favorite. Odluka je pala posle nesrećne reakcije Toma Bojda koji je postigao autogol i tako ušao u istoriju kao autor prvog autogola na Mundijalu 1998.

Brazil je tada predvodio fenomenalni Ronaldo, uz Bebeta, Rivalda, Dungu, Kafua, Roberta Karlosa i Tafarela, dok je sa klupe ekipu vodio Mario Zagalo. Škotska je stigla sa iskusnim timom koji su činili Kolin Hendri, Pol Lambert, Džon Kolins, Kreg Berli, Kevin Galaher i Džim Lejton. Brazil je kasnije stigao do finala, ali je tamo poražen od Francuske rezultatom 3:0. Škotska je još jednom završila takmičenje već posle grupne faze

Peti ćemo dočekati u noći između srede i četvrtka, tačno u ponoć po srpskom vremenu kada će ovi timovi odmeriti snage u Majamiju.

Nema dileme da je Brazil i ovoga puta veliki favorit u odnosu na pulene Stiva Klarka koji su zahvaljujući trijumfu nad Haitijem u velikoj prilici da obezbede plasman među 32 ekipe, što bi za Škote ipak bio veliki uspeh. Sa druge strane, Brazilci nisu oduševili protiv izuzetno kvalitetne ekipe Maroka jer su na kraju izvukli tek bod, ali rutinska pobeda protiv Haićana možda je najavila i bolje izdanje tima Karla Anćelotija. Jedno je sigurno, plasman u šesnaestinu finala samo je jedan od neophodnih koraka Brazila ka šestoj “Boginji” i sigurno neće predstavljati nekakav poduhvat za najtrofejniju reprezentaciju sveta.

Jedna od tema u Brazilu jeste i tretman Endrika za kojeg mnogi veruju da je zaslužio da bude starter u ovakvom timu, ali Mateus Kunja je sa dva gola protiv Haitija opravdao Anćelotijevo poverenje. Međutim, za očekivati je da iskusni Italijan ponovo izvrši makar jednu promenu u svom timu, naročito posle najave da bi Rafinja mogao da propusti ostatak prvenstva zbog privatnih problema porodice vezanih za finansije.

Škoti, pak, nemaju šta da izgube. Igraće rasterećeno i u nadi da neće dogoditi u prošlosti već viđen scenario u kojem Ostrvljani ostavljaju dobar utisak i pružaju veliki otpor favorizovanom rivalu koji naposletku ipak uspeva da ostvari pobedu.

Da li je vreme za drugačiji scenario?