“Sokerosi” mnogima zagorčali život, a prati ih i jedna strašna tradicija

Nemojte nikad da potcenjujte Australiju kada dođe da igra Svetsko prvenstvo.

Nikad ova selekcija nije razočarala, često je išla i preko svojih limita, imala je i jake generacije, zapamtili smo je i mi 2010. godine, ali od ovog tima koji je u Severnu Ameriku doveo selektor Toni Popović je zaista malo ko očekivao nešto ozbiljno.

Ali, možda i, na papiru, "najtanja" Australija u novijoj istoriji je u prvom kolu grupe D Mundijala pobedila Tursku u Vankuveru rezultatom 2:0 i s obzirom na sistem takmičenja, dobrano zagazila ka nokaut fazi.

Popularni "sokerosi" su demonstrirali perfektnu taktičku discpilinu u defanzivi, na koju su bili prinuđeni i znali su to, ali i savršenu realizaciju iz kontri i tranzicija.

Na kraju su golovima Nestorija Irankunde i Konora Metkalfa "oborili na pleća" reprezentaciju koja je na ovaj turnir došla sa ogromnim ambicijama, ali moraće Vinćenco Montela sve da preokrene u naredna dva meča ako želi da odvede Tursku do šesnaestine finala.

Ali da se vratimo na Australiju, koja je retko kada podbacivala na Mundijalima, a mnogima je “zagorčala živote”… Pitajte Srbe, Hrvate, Dance…

Fudbalska reprezentacija Australije do sada je zabeležila sedam učešća na Svetskim prvenstvima (1974, 2006, 2010, 2014, 2018, 2022 i 2026).

Dakle, od Mundijala u Nemačkoj pre tačno 20 godina je redovna, ima i do toga što je 2006. prešla u azijsku konfederaciju, znamo da Okeanija do aktuelnog Mundijala nije imala zagarantovno mesto, pa su “sokerosi” do odlaska u Aziju bili primorani da igraju interkontinentalne baraže.

Najsvežija su nam sećanja na dva baraža protiv Urugvaja, u kampanji za SP 2002. su ispali od dvostrukog svetskog šampiona, a četiri godine kasnije su ga izbacili u borbi za odlazak na SP u Nemačkoj.

Najveći uspeh Australije je plasman u osminu finala, što je ostvarila u dva navrata - 2006. i 2022. godine.

Ali da krenemo redom…

Istorijski prvi plasman na Mundijal je Australija ostvarila 1974. godine, kada je u Zapadnu Nemačku stigla sa ekipom sastavljenom isključivo od amatera. Takmičenje su “sokerosi” završili u grupnoj fazi bez postignutog gola, ali su osvojili prvi bod odigravši 0:0 protiv Čilea.

Nakon 32 godine pauze, predvođeni Gusom Hidinkom, plasirali su se na prvenstvo epskom pobedom nad Urugvajem u pomenutom baražu. Tada su imali i verovatno najjači tim u istoriji sa Švarcerom, Kejhilom, Emertonom, Vidukom, Kjuelom, Aloisijem, Brešanom…

U grupi su pobedili Japan (3:1) i remizirali sa Hrvatskom (2:2) i izgubili od Brazila (0:2), plasiravši se u osminu finala gde ih je kontroverznim penalom u nadoknadi vremena eliminisala Italija (0:1). Ako se neko ne seća tog meča, da ga podsetimo…

Mučila se Italija po velikoj vrućini u Kajzerslauternu, Hidink je perfektno postavio taktiku za tu utakmicu, delovalo je da gol nikad neće pasti, a onda penal u 90+ minutu u kom se i dalje priča. Frančesko Toti je pogodio, Italija je “preživela” i kasnije osvojila taj Mundijal.

Australiju je na SP 2010. u Južnu Afriku odveo holandski stručnjak Pim Verbek, a u sastavu su dominirali iskusni igrači kao što su Tim Kejhil i Mark Švarcer. Grupu su završili sa četiri boda ali nisu prošli u osminu finala. Ispostavilo se da je presudilo prvo kolo i poraz od Nemačke 0:4. Sa Ganom su “sokerosi” odigrali 1:1, a onda pobedili Srbiju sa 2:1 u meču u kom je našoj reprezentaciji bio dovoljan i bod. Srbija je tada bila bolja, ali su joj presudili Tim Kejhil i Bret Holman, pa gol Marka Pantelića nije bio dovoljan. Australija i Gana su završili sa po četiri boda, ali Gana je bila druga zbog bolje gol-razlike.

Australija je 2014. u Brazilu podbacila predvođena Angeom Postekogluom, ali je bila smeštena u mnogo tešku grupu sa dva tima koji su igrali finale prethodnog prvenstva, Španijom i Holandijom, kao i sa tada sjajnom selekcijom Čilea. Izgubili su sva tri duela, od Čilea (1:3), Holandije (2:3) i Španije (0:3), a iz ove grupe tada nisu izašli ni branioci titule Španci. Da se ipak zapamte i na ovom SP, pobrinuo se Tim Kejhil, koji je protiv Holanđana postigao spektakularan pogodak.

U Rusiji 2018. godine slična priča, Australija je bila deo SP, sa dosta slabijim timom od onog iz Brazila, a da ne govorimo o Nemačkoj i Južnoj Africi. Selektor je bio Bert van Marvajk, Australija je na startu izgubila od kasnijeg šampiona Francuske 1:2, potom je remizirala 1:1 sa Danskom, da bi na kraju bila poražena od Perua 0:2. Mile Jedinak je bio strelac oba pogotka na turniru, i to s abele tačke.

Australija je 2022. u Kataru igrala u izuzetno teškoj grupi D , ponovo sa Francuskom i Danskom, a sada je tu bio i Tunis. Ekipa je bila slična današnjoj, bez zvezda, sa malo poznatih imena.

Ipak, selektor Grejem Arnold je izvukao jako puno od tima, koji je prvenstvo započeo ubedljivim porazom od Francuske (1:4). Nakon toga je savladan Tunis sa 1:0, a onda istim rezultatom šokirana favorizovana Danska, pogotkom Metjua Lekija.

U osmini finala snažan otpor budućem prvaku Argentini (1:2). Lionel Mesi i Hulijan Alvarez su doneli prednost Argentini, dok je jedini pogodak za Australiju bio autogol Enca Fernandeza.

Dakle, kada Australija izađe iz grupe, ona osminu finala gubi od kasnijeg šampiona, a 2018. su izgubili premijerni meč od kasnijeg šampiona…

U drugom kolu ovog SP će Australija igrati protiv domaćeg SAD-a. Obe ekipe su na tri boda i to će očigledno biti duel za prvo mesto.