Zaustavite nas ako možete

Francuska. I tačka. Ubedljivo najbolje selektirana i uklopljenja ekipa u dosadašnjem delu Mundijala. 

Francuzi su spakovali tri komada Šveđanima, koji i da su primili još toliko, ne bi mogli da kažu da nisu zaslužili. Francuzi imaju najubitačniji napad, i to svi znaju, ali njihova snaga je i u kompaktnosti i balansu na čitavom terenu. 

Ali, hajde prvo malo o tom napadu. Embape je stigao do svog šestog gola na turniru, isto koliko je postigao i Lionel Mesi. Ako pogledamo istoriju Mundijala, Mesi je dao 19 golova, a Embape 18. I nije pitanje da li će Francuz postati najbolji strelac u istoriji svetskih šampionata, već kada će to učiniti. 

Međutim, napad Francuza nije samo Embape, sa tih šest golova i još dve asistencije. Usman Dembee, "Zlatna lopta", dao je četiri i asistirao za još dva gola, a iako nije postigao nijedan pogodak, Majkl Olise je najbolji asistent turnira sa čak pet asistencija. Protiv Šveđana je stativa sprečila siguran gol turnira koji bi postao i kandidat za "Puškaša". Olise je motor napada Francuske, glavni paker, a Didije Dešan mu je dao slobodu i nije pogrešio kada ga je rotirao sa Usmanom Dembeleom iza Embapea. NA sve to, ne smemo zaboraviti Bredlija Barkolu, koji je dao dva gola i upisao jednu asistenciju, iako je u rotaciji sa Dezire Dueom (1 gol). 

Idemo dalje - odbrana. Saliba i Upamekano zaista deluju dobro, istina, nisu još igrali protiv jačih napada, Senegal, Irak i rezervni tim Norveške nedostojni su rivali da bismo merili koliko je jaka francuska odbrana. Ali, Saliba pokriva Upamekanove mane, a Žil Kunde igra mnogo bolje nego tokom protekle sezone u Barseloni, dok se levo rotiraju Teo i Dinj. Na sredini terena, Čuameni i Rabio rade sve one prljave poslove koji su potrebni da bi ubitačni napad mogao da ima slobodu i mogućnost da napada iz svih mogućih pozicija. 

Francuzima se otvorio čak i kostur do same završnice, u grupi i na startu eliminacione faze nisu imali jake rivale, a onda su im i Paragvaj i Maroko sa puta sklonili Nemačku i Holandiji. Ruku na srce, Maroko u ovom momentu i deluje kao teži rival nego Holandija, dok bi potencijalni duel sa Nemcima sigurno bio daleko teži nego protiv Paragvaja.

Sve ovo ukazuje na to da Francuzi mogu samo da tempiraju formu, da se usput po potrebi i odmore i rotiraju, jer Didije Dešan ima i strašnu klupu. Dovoljno je samo reći da je Ibrahim Konate odigrao samo 14 minuta na turniru, a tu su za rotaciju - Engolo Kante, Dinj i Teo se menjaju levo, Malo Gusto može da odmori Kundea, Due i Barkola, dok Markus Tiram nije dočekao još uvek šansu da zaigra, baš kao ni Zair-Emri iz Pari Sen Žermena. 

Sve u svemu, zaključak je samo jedan - Francuzi, iako nisu imali još uvek ozbiljnog rivala, jesu najjači tim na ovom turniru i samo sami sebe mogu da zaustave da ne stignu do trećeg uzastopnog finala.

Možda ih u polufinalu sačekaju Španci ili Portugalci, ali, nije ovo ona Španija koja ih je izbacila pre dve godine u polufinalu Evropskog prvenstva, dok Portugal čeka težak put, moraju da dobiju i Hrvate, a onda izvesno i Španiju, koja ima lakši put preko Austrije. 

Za početak, Paragvajci, spremite se, nisu vam ovo Nemci...