Maske na lice, ide Luka Jović!

Ako pođemo od verovatno najpreciznije definicije uspeha, stalnog udaranja nosem u zemlju bez gubitka entuzijazma, Luki Joviću nije lako.

Ali, da mu okuje bukagije na noge trudi se i publika, kibiceri svih njegovih padova, i oni koji su širili ruke letos dok je otresao šljokice uspeha sa ramena. Danas je Luka državni neprijatelj broj 1, glasnik Korone, naš supstitut za strah, svojevrsni štit pred  navalom dosade u karantinu i bockanja da sagledaš sopstveni život

Jer, Luka, po Čerčilovom opisu kategorije uspeha ne udara glavom u zid sa previše vere da će naći izlaz u ovoj trci sa Minotaurom kakav je Real. Stvari sa strane deluju loše, ali (sledi šokantna vest), to je njegov život.

Licemerno je grabiti njegov uspeh golim rukama, i trljati sapunom ruke od neuspeha. Pranje ruku pomaže protiv Korone, ali ne i kada je mentalno stanje u pitanju.

Jer, vidite, i to sam pisao milion puta, pobednik ne umire sam, to je glupost, oko njegovog odra uvek će se okupiti lovci na ostavštinu.Aali ono što je napravio pripada samo njemu. Kao i ono što nije napravio, uzgred rečeno.

To da li ćete mu zaviriti u krevet ili novčanik, za neke je stvar pristojnosti, za druge zavisti, treći će stvar posmatrati sa filozofske distance koju nudi pritajena zluradost u vidu rečenice, "Je l' sam vam rekao", to je do nas samih, svako ima pravo da izabere modus.

Radi se o nečemu drugom, Luka Jović ima pravo da upropasti karijeru ako to želi. Znam, za starije zvuči zastrašujuće kao ona rečenica na plavoj koverti "Pravo na ovaj poziv vam niko ne može oduzeti", dok se poštar smejulji što će vas ošišati i poslati negde da izgubite godinu dana života, ali zaista je tako, sve je stvar njegove odluke.

To što ćemo ga cipelariti jer je došao u Beograd, pa došlo ih je mnogo više. Odlika primitivnih ljudi je da izdvoje jednog iz gomile i naplate mu sve.

Zbog toga što je poznat? Zbog novca?

U jednom selu kraj mog Kragujevca, u tuči dva seoska tima, po glavi je dobio devedesetih i jedan narodni tribun.

Na pitanje, zbog čega ga tuku, kada je pokušavao da smiri strasti, neki od kavgadžija je definisao razlog svih razloga u društvima ogorčenih oi uskraćenih, "Ko ga j... ima pare".

Da li je Jović pobegao iz karantina, pa, o tome će verovatno razmišljati oni koji ga plaćaju, nije baš kao da ste sedeli za stolom i da vam je kašljao u lice. Neodgovornost će platiti sam, nema to nikakve veze sa nama, niti će nam biti bolje ako pljucnemo u vazduh, ne, to je samo dokaz da smo već zaraženi.

Uostalom, kada tapšemo jednom rukom nekoga dok korača pravo, uvek u drugoj nosimo masku, za slučaj da primeti senku koja večini prelazi preko lica dok mu stvarnost okrutno šapuće na uvo, "To si mogao da budeš ti".

Sedite kod kuće, Luka Jović nije naš problem.