Posveta vizionaru, vek Marsela Bijelse, Lids više nije ni prljav, ni proklet...

U Engleskoj, za razliku od kontinenta, svi vole da mrze Lids.

To je nešto što se prenosi sa kolena na koleno, ne urođena, već naučena odvratnost. Jer, ne postoji mehanizam zaborava, kada onima koji dolaze, a u Engleskoj se to smatra za svetu dužnost, ostavite svoje viđenje sveta i vrednosnih kalupa u koji uklapaju stavove.

Loze se drže na klubovima koje ne biraš, već ti ih nameću, mada ima otpadnika. Veliki Nik Hornbi je napisao najbolju knjigu o fudbalu ikada, i to o klubu koji je sušta suprotnost onome za šta ga je otac pripremao vodajući ga po Sohou. Izabrao je Arsenal umesto fensi Čelsija, gde su svi lepo obučeni, imaju skupe plave šalove, Barberije i dobar život koji je iscedio bubuljice gneva tih samozadovoljnih ljudi na "Stamford Bridžu".

Verovatno najkontroverzniji engleski novinar današnjice, Pirs Morgan je takođe izabrao Arsenal, ali taj lik valjda obožava da nervira svet, a kamoli rođenu porodicu, slomio je srce ocu koji je navijač Totenhema.

Ima još primera, da vas ne zamaram, tek, velika generacija Lidsa na prelazu u sedamdesete je bukvaln harala. Don Revi je izumeo formulu za pobeđivanje, prozvali su ih "Prljavi Lids", ne jer je curilo ulje iz podmazane mašine, već jer su se služili svim trikovima, u kombinaciji sa beskompromisnim stavom, "svi su protiv nas". I jesu bili, Jorkširci su osvojili dve titule, kup, izgubili finale KEŠ 1975. na radost većine Engleza. Dve godine pre toga, pali su u finalu KPK, pa je na ono "prljavi", dodato i "prokleti Lids". Tokom te ere dva Kupa sajamskih gradova nisu bila dovoljna da izbrišu žuč najvećeg engleskog okruga zbog gorčine poraza u pomenutim finalima.

Za Revija se pričalo da je probao, mada ne i uspevao da kupuje protivnike, da je pre nekoliko dana preminuli Džeki Čarlton imao crnu knjižicu kao "Broj Jedan" iz Alan Forda, u njoj su bila imena ljudi koje je trebalo povrediti.

Veliki Revijev rival i neprijatelj, Brajan Klaf je jednom primetio da to što Lids zove sebe porodicom, ima toliko veze kao kad bi se mafija proglasila dobrotvornom organizacijom za podizanje dece bez roditelja, umesto da ih prepusti ulici.

Eto, to je reputacija, najvećeg kluba iz najvećeg grada, u najvećem okrugu u Engleskoj. Ali, oni jesu veliki, u očima neprijatelja, jer zbog čega bi Markus Rašford bio prinuđen sinoć da izbriše tvit čestitke Lidu, ni svi obroci za svu decu ovog sveta, nisu dovoljni da izbrišu to što su o njemu pomislili pre svih njegovi, navijači Junajteda, Lidsu se ne čestita.

Koliki je Lids magnet za ljubav i mržnju, pokazao je Hauard Vilkinson, kada je 1988. preuzeo Lids koji je bio u drugoj ligi pred ispadanjem, umesto Šefild Vendzeja, tada petoplasiranog tima u prvoj ligi. Hauard je jednostavno rekao da se odlučio za veću sredinu, četiri godine kasnije doveo ih je do titule, treće i poslednje u istoriji.

Mislite da je Ser Aleks čestitao čoveku rivalu? Jok, oteo mu je Erika Kantonu i uspostavio nove standarde na osnivanju PL kakve danas poznajemo.

Lids je devedesetih pod Piterom Risdejlom ogromnim ulaganjima stvorio verovatno najbolju generaciju posle Junajtedove klase 92. Imati na jednom mestu Alana Smira, Harija Kjuela, Viduku, Lija Bojera, Džimija Flojda Haselbanka, kasnije Hakerbija, Dominika Matea, Rija Ferdinanda, uz večnog kapitena Radebea. Zvuči kao san.

U godini Junajtedove triple krune, Lids je viđen kao izazivač, raspali su se pod teretom očekivanja. Igrali su polufinale Lige šampiona na početku veka, ali poslovni model vlasnika Risdejla je bio rizičan. I završio u suzama. Jer, on je pretpostavljao svake godine plasman u Ligu šampiona, plus jasno prihod od ulaznica, jer Lids i u Čempionšipu ima 35 000 pretplatnika, imao ih je i u trećoj ligi.

Kada su se raspali, usledile su godine tuge, probali su sve, do Bijelse, promenilo se pet vlasnika, 16 menadžera, kupio ih je svojevremeno Kevin Bejts (ona bradata starina što je handirala uvalivši Čelsi Abramoviču), jedno vreme je bio vlasnik ludi Masimo Ćelino. Treneri su se ređali od klupskih legendi poput Mek Alistera preko gazdinog prijatelja Vajsa, do specijalista za promociju Vornoka, do zalutalih tipova poput Hokadaja koga su doveli iz Konferencije i koji se vratio među amaterske trenere posle ničim izazvane životne šanse.

I tako 16 godina bez PL.

Ali, kada je Andrea Radrizani kupio klub, iako su ga savetovali da ne čini, on je upravo pošao od toga da se u Čempionšipu gubi novac, ali ne toliko, ako ste Lids. Oni su kiklop u društvu većine klubova, mada su Vila i još četiri pet tadašnjih drugoligaša imali veći budžet.

Kada je svog direktora Viktora Ortu, nekadašnjeg novinara i direktora koji je Boro uveo u ligu, pa onda Karanki doveo silne promašaje upitao koga bi mogao da dovede za trenera, ovaj je bio jasan, Marsela Bijelsu.

Ali, "El Loko" nije bio prvi izbor. Konte je bio Radrizanijev vlažni san, jasno od toga nije bilo ništa, a onda je Ranijeri odbio Lids, jer je čekao novi angažman u PL. Zamenio je Jokana, kratko pottrajao u tom trenutku je kult Bijelse već počeo da se stvara u Jorkširu.

Jer, kada su Orta i jedan od direktora otišli u Argentinu da pregovaraju, bili su zapanjeni. Bijelsa je jedini od kandidata znao sve o svakom Lidsovom igraču. Mahao je papirima, do sledećeg susreta je odgledao sve utakmice iz prethodne sezone. Pristao je na ponudu tri miliona po godini, to je jaka suma za Čempionšip, ali nije tražio igrače. Ne, Marselo hoće infrastrukturu. Odmah im je rekao da je njihov trening centar Torp Arč zastareo.

Vidite u čemu je stvar, kada su Blekburn i Njukasl bili u rukama bogatih ljudi devesetih, iz toga su izvukli mnogo bolji stadion i uslove za rad igrača. Lids nije ulagao ništa, osim u igrače, osim jedne nadograđene tribine "Eland Roud" je baš retro, da ne kažem zapušten.

I tu je počela priča, Bijelsa je prošle godine sa Lidsom proveo 185 dana na čelu tabele, i nije ušao u PL, eliminisao ga je na nestvaran način Lampard sa Derbijem. Tokom sezone izbio je Spaj Gejt kada je Bijelsin čovek od poverenja špijunirao trening pred meč Derbija i Lidsa. Argentinac nije shvatao zbog čega se digla frka, dobio je taj meč i rekao da mu to prikupljanje informacija koje su najčešće nepotrebne smiruje anksioznost. Da bi objasnio, on je novinarima na rendom pitanje o igri Derbija, odnosno izvučenom segmentu odgovorio do detalja. Dakle, to da špijunira nije potrebno, ali radi, da bi se osećao bolje, da zna je učinio sve.

Te godine, kada je Lidsu slomljeno srce, fascinantno je da su dobili nagradu za fer plej, pustili su gol protiv Aston Vile nakon što su ga dali umesto da izbace loptu zbog povrede Kođe. Bijelsa je mahao rukama, vrištao na igrače da puste gol, Pontus Jansen se bunio, ali je jedini probao da zaustavi rivala, pa je Adoma izjednačio. Ostalo je 1:1, Lids je imao šansu, da se plasira direktno, mada je ona bila u domenu teorije, da je pobedio. Jasno, ipak, činjenica da su pustili gol nije mogla biti prenebregnuta od strane UEFA, mada su se mnogi pitali da li zbog špijuniranja Lampsa treba da dobiju nagradu. Sadašnji menadžer Čelsija se nasmejao i rekao da su to nestvarne vesti.

Lids je ostao u Čempionšipu, javile su se sumnje u medijima, ali ne i među navijačima. Jer Bijelsa je doneo nadu, a ona je bila boca sa kiseonikom za klub koji se davio 15 godina. Novinari su upozoravali da raspad Lidsa u finišu i izgubljena direktna promocija jeste odlika Bijelsinih ekipa. Bilbao je doveo do vrata raja, a onda u pet dana izgubio sve. Ander Erera je kasnije rekao da su hteli sve, ali nisu mogli ništa koliko su bili iscprljeni. Ovo se Bijelsi spočitavalo u Marseju, ranije u Južnoj Americi. On je čovek koji učini svaki tim boljim nego što jeste, promeni igrače, napravi ih legendama, ali ima malo trofeja. On je čovek koji staje pred ciljnom ravninom.

Bilo je spekulacija da će otići, ali su ga navijači ubeđivali da ostane. Viđali su ga na ulici, u supermarketu kao i obično u trenerci kluba i molili da ne napušta Jorkšir.

Nije ni želeo, možda sa godinu dana zakašnjenja, Lids je tamo gde treba da bude, potreban PL koliko i ona njemu.

A "El Loko"?

Pa, njega ne zovu "Ludak" zbog stanja uma, nego opsednutosti detaljima. Sa druge strane istina je da je jednom Rumenigea pitao u avionu da li razmišlja da se ubije kada Bajern izgubi, pa se Nemac preplašio kao da su krenule turbulencije.

Ove godine, Lids je dominirao, sada sledi refleksija, ono što Bijelsa koji se nikada previše ne raduje zove procesom u kome svi misle da je nova ideja ludost, dok ne počne da radi.

U PL ga čeka najbolji učenik Gvardiola, ali i još trenera na koje je uticao. Jer, drugi imaju trofeje, a Argentinac ono za šta bi se mnogi menjali, viziju.

Naime, Bijelsa je jedini čovek koji je promenio fudbal u ovom veku, sve ostalo su, uzmite to kao aksiom, varijacije na temu. Za naše stoleće, on je učinio što i Saki za 20. vek.

Ili kako kaže Bertoluči tvorac tog remek dela od filma, veliki umetnik ima sve šanse da porani, retko je sinhronizovan sa vremenom, plodovi kasne, ali to ne umanjuje genijalnost stvaraoca.

Negde na tom putu zaostavštine ljudi koji su videli više od sadašnjosti srešćete Marsela Bijelsu.