Ronaldo - Potreba za obožavanjem!

Svojevremeno je Ser Aleks naredio oficijelnom spikeru, kada se Kristijano u dresu Reala vratio na "Old Traford", da pročita njegovo ime poslednje, kako bi mu obezbedio potrebnu dozu obožavanja i naterao ga da razmisli o povratku. 

Portugalac je odgovorio golom osmehom. Par nedelja kasnije, Škot je prelomio i rešio da ode. Jasno, posle toga, videvši "izabranog" Mojesa na klupi heroj sa Madeire nije hteo da traći vreme u post-Fergijevom vremenu.

Osam godina kasnije Kristijano je ponovo "Đavo". 

Navodno ga je nekadašnji menadžer i očinska figura, drvodelja koji je od Pinokija napravio čoveka u jednom telefonskom razgovoru ubedio da promeni odluku. Slavni menadžer je veoma sugestivan, njegova karijera, poslovi i odluke koje je donosio su primer da se igrači često mogu ubediti da više veruju lošem engleskom nego svojim očima. Na kraju krajeva, Ser Aleks je svoju svlačionicu posmatrao kao obdanište, niko od fudbalera mu nije dorastao. Čak i oni kojima su nicali oštri zubi nisu dovoljno dugo ostali da ih bruse na menadžeru, morali su da odu, niko nije veći od kluba, ali ni od autoriteta vođe. Što se Ronalda tiče, on je jedini koga Ferguson nije uspeo da uveri, tačnije jeste, ali je to trajalo samo sezonu, već sledećeg leta 2009. je završio u Madridu.

Iskreno, teško je bilo videti Ronalda u Sitiju. Ne zbog zakletvi i mladalačke isključivosti. U njegovim godinama racio jedini ima pravo glasa. I taj razum vidi, to je jasna slika, da je trava na drugoj strani grada zelenija. 

Dakle lojalnost nije, retko se priča o tome da je gostovanje na "Stadionu Svetlosti" protiv Benfike, Ronaldo iskoristio da u prvoj prilici pokaže srednji prst navijačima Benfike. On je lojalan samo Sportingu, ne može svaka ljubav biti najveća, to oduzima kredibilitet onoga ko voli. 

Zbog čega se na kraju se odlučio za povratak u Mančester Junajted, iako u ovom trenutku izgleda da je tanjir u kome plivaju ambicije dublji kod bučnih komšija. 

Prvo, "Đavoli" su ga više želeli i mnogo lakše se dogovorili sa Juventusom. Da je Siti hteo, juče je mogao da završi posao. Jer, njihova ponuda je podrazumevala da ne plate ništa za obeštećenje, to je kao da krenete kod Tonija Soprana u "Bada Bing" na striptiz i nosite u novčaniku novac iz "Monopola".

Drugo, bezbednije je, Ronaldu je potrebno da bude obožavan. Da se odlučio za Blue Moon jedni bi bili podozrivi, drugi bi ga mrzeli, navijači sebi mogu da dozvole iskrenije emocije nego fudbaleri.

Treće, "crveni" su gladniji, to prija apetitu igrača kakav je Ronaldo. 

Dodajte tome da sa druge strane postoji Gvardiola, filozof i zanesenjak navikao da konkretne ljude uklapa u ideje. To je slična situacija kao u novom Alegrijevom Juventusu. Zbog toga, i nije bilo mnogo logike da iz jednog sistema u koji bi morao da se uklopi beži u drugi u kome bi takođe bio guran u tuđe kalupe. 

Svojevremeno Ronaldo je prijateljima posle prve sezone u Italiji poverio da će peške otići iz Torina, ako Alegri nastavi na klupi. Sada se trener vratio sa boljim kartama u rukama, ojačan za Juventusov prošlogodišnji neuspeh. 

Kristijano je davao golove, ali kako mu je Ramos jednom rekao, "Ne možeš da budeš zadovoljan svojim golčićem dok mi gledamo razočarano u semafor". Previše se puta činilo pogotovo prošle sezone da su svi tu zbog Ronalda. I njegova leđa su ogromna da se svi sakriju, ako na kraju pomenuti pogled na brojeve ne odgovara ambicijama. 

Ronaldov i Juventus brak je bio iz računa, svako je dobio nešto, na kraju je razumno da jedni sačuvaju novac i srebrnine, a da Kristijano svoje džakove klase i ega natovari na leđa i odnese ih drugde, po poslednju turu divljenja i aklamacije razdragane mase.

I zaslužio je, za njega ovo je idealni poslednji čin.

Niko nema pravo da se ljuti...