Zbog čega ceo svet večeras navija za Atalantu?

"Mogao si da prođeš gore, recimo da se zoveš Inter", rekli su jednom srpskom treneru, Milanu, navijači Atalante na turniru mlađih kategorija u Bergamu.

Grad ste verovatno videli sa desne strane autoputa dok jezdite ka Milanu, ili u mom slučaju Torinu. na vrhu dominira utvrđeno naselje, domoroci ga zovu "Citta Alta", ili gornji grad, naselje poput spomenika zaštićeno zakonima UNICEF-a. Tu je nekadašnja venecijanska Serenisima branila teritoriju, postoji takvih šest zidova, podeljenih na kopno i more, prostirali su se od Kotora, preko hrvatskog primorja do Lombardije.

Vladari su se na ovom prostoru menjali, stanovnici ovih alpskih krajeva su okusili i Atilu i varvare Langobarde od kojih je nastao današnji naziv jedne od najrazvijenijih regija sveta. Kada pričaju o sebi, ne propuste priliku da pomenu da su od ratovanja svojevremeno odučili Fridriha Barbarosu. Kasnije su pod milanskim vojvodama, venecijanskim duždom, francuska braća, austrijski posed...

Svejedno, uvek su ostali "Orobići" kako ih danas zovu, odnosno zastava Lombardije na Istoku.

Nemojte im pominjati Brešu, naljutiće se, na njih istorijski posmatrano gledaju sa prezirom. Nije ni čudo što ćemo gledati sledeće godine rat, ne zna se da li su u gradu više srećni zbog istorijskog uspeha ili zbog toga što su se "Rondinele" vratile u Seriju A, to će biti baš žestoko.

Ljudi u Bergamu su pomalo divlji i zaljubljeni u svoju "Deu" odnosno "Boginju". Atalanta i nosi ime boginje iz grčke mitologije, ali za razliku od nje, kažu da im nije potrebna udaja, odnosno pomoć Melaniona, da ne prepričavam mitove. Oni su ponosni na klub, odnosno "kraljicu provincije" kako Atalantu nazivaju u Italiji.

Ovo sa Interom sa početka teksta označava netrpeljivost prema klubu istih kolorita, iako je Atalanta počela kao crno bela, a onda pre vek usvojila današnje boje. Sedamdesetih su imali običaj da pale automobile slavnih Interovih igrača, a sudar dva kluba su se završavali razbijenim glavama i hapšenjima. Daleko od toga da vole Milan, ali za Inter su rezervisane posebne emocije.

Doživeli su i strašnu izdaju kada je osvedočeni huligan Mario Soreto, sa obronaka blizu grada, inače navijač Intera, ukrao vespu, doneo je na tribinu i bacio na navijače "Boginje", pukom srećom niko nije poginuo.

Bergamo uvek gleda u sebe i ka sebi, ne čudi to što decenijama valjda imaju najbolju školu fudbala u Italiji. Pod kišom Alpa niču, kao iz vode sjajni igrači. "Dea" je prvi trofej osvojila 1963.ostao je i jedini, tada su prvi put zaigrali u Evropi. Zanimljivo da su uspeli u istoj sezoni da 1987. ispadnu iz lige, ali i stignu do finala kupa. To im je omogućilo novo učešće u KPK gde su kao drugoligaš igrali polufinale protiv Mehelena.

Odmah se i vratili u elitu, pisao sam o čuvenom čoveku sa stolicom iznad glave, Emilijanu Mondoniku, to su bile sjajne godine krajem osamdesetih i početkom devedesetih je Boginja igrala u kupu UEFA.

Stariji će se setiti da je izvukla zagrebački Dinamo 1990. prošli su u narednu rundu, ali su Veneto i Lombardija osetili pir hrvatskih huligana, poredili su ih sa Atilom, pokrali su bukvalno sve na auto-putu, pa su tad mnogi u ovom delu Italije bili šokirani "Varvarima sa Istoka", kako su ih mediji nazivali tih dana.

Te sezone je Atalanta izbacila i Fenerbahče i Keln, da bi stala protiv Intera.

Tih godina je sadašnji predsednik Perkasi (sada u drugom mandatu, posle četvorogišnjeg početkom devedesetih) počeo snažno da ulaže u mlade, Fermo Favini je stigao iz Koma i sproveo revoluciju, pa je Atalanta redovno u vrhu italijanskog fudbala u mlađim kategorijama, osvojili su 17 trofeja (dva puta je Primavera uzela Skudeto), rangirani su kao osma fudbalska škola Evrope.

Inače veruju u sudbinu, kažu da su srećne sve godine sa šesticom i sedmicom jer su tada pravili najveće uspehe, mada ne znamo kako će se uklopiti jučerašnji rezultat.

Najboljeg strelca u istoriji takođe izbegavaju da pomenu, Kristijano Doni je za njih mrtav i pored toga što je dao oko 160 golova za klub. Čak je bio i počasni građanin Bergama, a onda je umešan u nameštanje mečeva, kažnjen tri godine, posramljen napustio svoje kraljevstvo, kada sam poslednji put proveravao, držao je kafić na Majorki gde je sredinom prošle decenije odigrao sezonu.

Uvek su bili odskočna daska za sjajne napadače, pomenimo Inzagija,Boba Vijerija, Pacinija, po mnogima najtalentovaniji od svih Ćićo Pizani, stradao je kao 22-godišnjak 1997. Njegov broj 14 je povučen, a tribina sa navijačima nosi naziv Federiko Pisani.

Stadion ne vole da zovu "Atleti Azuri d'Italia", prosto je, iako je on posvećen svim građanima Bergama koji su branili boje Italije, većina stanovnika ga zove "Komunale", odnosno "gradski". Želeli su fa ga nazovu po ocu i sinu, Bortolotiju, koji su bili vlasnici, sin Ćezare je poginuo 1990. u saobraćajnoj nesreći, otac Ahile se vratio na čelo kluba, a prethodno je izgubio i rođenog brata Pjera koji je umro od srčanog udara gledajući Atalantu protiv Milana.

Ovo je tužna priča porodice koja je prošla sve sa klubom, sada se po njima zove trening centar u Zingoniji kod Bergama.

Na toj travi je stvoreno najviše igrača Serije A u ovoj deceniji, Atalante je, pogotovo pod Gasperinijem lansirala najviše igrača ispod 23 godine u Italiji, a promenila i mentalitet, igra napadački fudbal i nije bez razloga najefikasniji tim Serije A.

Plate igrača su u proseku oko 900 000 godišnje što je došlo sa dobrim rezultatima i LE, recimo 2015. bile su nešto veće od pola miliona.

Ali, ako pogledamo transfere koje su napravili proteklih godina, Livaju koga se malo ko seća prodali su za 6.5 miliona Tatarima, Bonaventuru za 7 miliona Milanu, Grasija Napoliju za 8, Baselija Torinu za 6, Zapakostu koji je sada u Čelsiju isto "Bikovima" za 4.5, pa zatim Benaluana, Kaldaru Juventusu za 15, De Rona Borou za 14 (Holanđanina su vratili sa sličnu sumu), Kontija ta 25 Milanu, Kesija za 28, Kristantea, Kornelijusa prošlog leta, to je pravo bogatstvo.

Pokojni kapiten Fiorentine, uporedivši ih sa Sardima dok je igrao na ostrvu, Davide Astori, je imao običaj da kaže da će vas u Bergamu na početku gledati sa nepoverenjem, ali da ćete na kraju postati prijatelji. On je rođen u okolini Bergama, ali je počeo u Milanu...

To je nekako i na nivou razmišljanja stanovnika ovog kraja, koji veruju da se treba pripremiti za najgore, kako bi te dobre stvari iznenadile. I još nešto, u Bergamu je praksa bitnija od gramatike i ko ne zna da radi "ništa u ruke", što bi rekle naše babe, nije baš mnogo cenjen.

Zbog toga im se smeju u Milanu, ali svejedno, oni su u praksi i pokazali kako se, bez puno mudrovanja, može do Lige šampiona i to na račun mnogo većih klubova.

I onda ove sezone, kada su suze presušile, a limeni sanduci odlazili iz Bergama vojnim kamionima, svet, Italija, ali i najveći rival, komšijska Breša su plakali zajedno sa "Orobićima".

Zbog toga, ali i najlepšeg fudbala na Apeninima, Atalanta će večeras imati verovatno najveću podršku u istoriji.