Singapur sa peterca (11): Šta je Vanja Udovičić rekao reprezentativcima posle poraza?

Nikad, ali nikad se nećemo navići da je poraz sastavni deo sporta, bar ne u vaterpolu. Od ovih momaka, kao i onih pre njih i od onih koji tek dolaze očekujemo medalje. Ma ni ne gledamo grupnu fazu, jer znamo da će oni to rutinski rešiti, a onda nam posle bude žao što im nismo više pažnje posvetili na početku, što ih nismo ispratili kako dolikuje, što su nam neki drugi sportovi bili prioritet...

Posle dve nedelje provedene u blizini ovih momaka, zaključak je da oni zaslužuju sve, da su primer lepog ponašanja, sportske discipline, timskog duha, dobre energije, fer-pleja. Pa onda taj poraz baš jako zaboli, čak i nas sa strane. Posle komentara u press loži: "To je sport", "Baš ste bili blizu" i urlika zadovoljnih kolega iz Mađarske, spuštenih glava krenuli smo po izjave.

Minut kasnije pored nas, na putu do svlačionice, projurio je Vanja Udovičić i dobacio: "Ajdee malo življe, pa nećete valjda takvi pred njih. Idemo po bronzu!"

To je sve što nam je bilo potrebno da čujemo, a verujemo i njima. S istim takvim entuzijazmom je brzinom svetlosti ušao kroz nama zabranjena vrata Akvatik centra i sasvim sigurno im dao do znanja da nije kraj i da veruje u njih - kao što verujemo i mi, ali nismo znali da pokažemo.

Šta im je tačno rekao, ostaće tajna. A i da nije ništa izašlo iz njegovih usta, nije ostao nedorečen. Eto tako su njegovi gestovi rekli sve umesto njega. To je ta neka ludačka šampionska energija u vaterpolu, to je ono zbog čega su ovi momci cenjeni i voljeni u Srbiji.

 DO BRONZE!