O "Pancerima" i "pacerima"

Autor: Boris Jovanović
utorak 17.06.2014.
10:46
Izvor: Sportske.net

Zbog čega je onaj radnik iz Niša bio u pravu kada je tvrdio da bez pečata to ne vredi ništa? Nemačka je bila surova u pobedi, Portugal nesposoban da shvati da u porazu nije sve dozvoljeno...

Povezane vesti

Sada je i zvanično, Portugal je šou jednog čoveka. Makar bio i najbolji na svetu, Ronaldo nije isterivač đavola, to prokletstvo generacija zahteva više od jednog egzorciste.

"Selecção das Quinas" u osnovi polazi iz hendikepa, imaju "sedmice" bez "devetke" i to nije problem star jedan ciklus, već nekoliko decenija.

I mnogo bolja generacija od ove, ona što je nasledila jugoslovenske "Čileance" na omladinskom tronu potrošila je najbolje godine tragajući za nekim ko će udariti štambilj na majstorski rad.

Nije izgleda lud bio onaj radnik u Nišu, ili gde već, koji je tvrdio da "bez pečata nema ništa", Figo i Rui Košta bi mogli da potvrde njegove reči.

Portugal je, u međuvremenu, probao sve, organizovao je prvenstvo da bi osvojio jednu veliku titulu, završilo je u suzama. Sklon sam da poverujem da su bogovi pomogli Grcima ne zbog Olimpa, već da bi portugalska kletva ostala živa.

No, da se vratim onim jučerašnjim krhotinama iluzija na koje se Portugal po ko zna koji put posekao.

Nemci jednostavno nemaju milosti za wannabe reprezentacije, na sličan način su Jugoslaviju 1990. postavili na mesto, ko zna, možda je ova pobeda predskazanje i srećan kraj puta za Jogija Leva i njegov tim, jednu odličnu ekipu dovoljno nesrećnu da deli vreme sa najboljom Španijom u istoriji.

Glavna razlika između Portugala i Nemačke nije u kvalitetu igrača, već kvalitetu igre, to nisu sinonimi.

Kedira i Gece koji su se nagledali fudbala sa pogrešne strane terena prošle sezone, Ozil koji je bio poput vlažnog baruta za Vengerove "topove", prepoznaju sistem kao svoj. Ta mašina uvek radi, nebitno ko pritiska dugmad.

Da se poslužim Hegelom, čovekom koji je postavio temelje mišljenja jedne ozbiljne države, tamo gde sve funkcioniše, tamo nema heroja.

To je tajna, Tomas Miler je tip koji je udario pečat sa početka priče, arhivirao Portugal u katalog uklonjenih prepreka.

Nema ničeg herojskog ni u njegovoj igri, ni u nemačkim pobedama, ima surove efikasnosti i jedne zbilja fascinantne navike, nikada ne ideš ispod donje granice mogućnosti, nikad ne potpisuješ brljotine.

Nemoć Portugala da shvati šta je fudbalska pristojnost ogleda se u Pepeovoj kafanskoj tuči, Meirelešovim gestovima i željom za osvetom nefudbalskim sredstvima. Jer, to što gubiš ne znači da ti je dozvoljeno da se brukaš, ima važnijih stvari od rezultata.

To je upravo poenta, Nemačka tako nikada ne gubi, zbog toga i nema razloga da bude nesrećna i frustrirana. Prokleta, drugim rečima.

Nije to recept za fudbal, već za život...

Ne propustite

Komentari

0 Komentara

Molimo vas prijavite se ili registrujte kako bi mogli da ostavite komentar.