Arsenal protiv Čelsija – Slučaj "Kešli" Kol

Retko ko je očekivao da uz sva razočaranja koja Arsenal priređuje svojim navijačima, klub u ovom trenutku razmišlja o Čempionšipu, doduše i dalje kao dalekoj mogućnosti. Ali, sama činjenica da su aktivirali plan o smanjenju plata za četvrtinu ako ispadnu, prvi put od 1912. govori da shvataju kakav bi tekstonski potres izazvalo sigurno najveće iznenađenje u istoriji PL. Jedni od očeva osnivača u engleskom fudbalu su na četiri boda od zone ispadanja, a biće 16. ako bi Barnli dobio zaostali meč i situacija se ne bi promenila.

Za vikend igraju derbi sa Čelsijem. Ova dva londonska rivala su zanimljivo prvi klubovi iz prestonice koji su odigrali prvenstveni meč, još 1907. na „Stamford Bridžu“, pred 65 000 duša. Jasno, za Arsenal, Totenhem je glavni rival, ali zahvaljujući uspesima plavaca, anketa iz 2009. je pokazala da „Guneri“ kao najomraženijeg rivala vide baš Čelsi. Sa druge strane, „Plavci“ baš gledaju Arsenal kao primarnu metu u borbi za supremaciju u Londonu.

Da nije bilo švajcarskih bankara o kojima smo pisali i njihovog neznanja ili zle namere, verovatno bi Arsenal pokupio ruske pare i istorija bi izgledala drugačije. Samo, oni su jednostavno saopštili tajkunu Abramoviču i njegovim savetnicima da Arsenal nije na prodaju, što nije bilo istina, pa je on na kraju od Čelsija napravio najuspešniji londonski klub u ovom veku. Jer, bez obzira na Arsenalovu istoriju, oni ne mogu da se mere sa ekipom iz zapadnog Londona koja je razbilla dualitet „Gunera“ i Ser Aleksovog Junajteda, koji je trajao bezmalo deceniju. Dolaskom Murinja i Abramoviča stvari su se promenile, kako reče Portugalac, Venger je postao „voajer“, a Čelsi je bio u neverovatnoj seriji od pet pobeda u prvenstvu do kraja prošle decenije uz gol razliku 13:2.

Čelsi je i pre Murinja, sa Ranijerijem izbacio Vengera u četvrtfinali LŠ, a odnosi su se zakuvali u slučaju „Ešli Kol“.

Tada je rođena priča o izdajstvu koju i danas navijači Arsenala pominju sa ogorčenjem, a sam engleski reprezentativac je dobio nadimak „Kešli“ jer je označen kao gramziv.

Svemu tome su prethodile stvari koje u engleskom fudbalu nisu bile baš uobičajene.

Šta se desilo?

Kada su Abramovičevi izaslanici seli sa bivšim direktorom i vlasnikom Dejvidom Dinom da razgovaraju o igračima koje bi mogli da kupe, Tijeri Anri nije bio u kombinaciji. Tačnije, Arsenal nije želeo da razgovara na tu temu. Ali, ni o Ešliju Kolu.

Ali, sa današnje distance Čelsijeva logika je bila savršena. Momak od 25 godina, levi bek reprezentacije dovoljno iskusan u klubu koji ne može da ga plati ni blizu koliko konkurenti.

Pre prelaska, usledio je tajni sastanak u lobiju Rojal Park Hotela. Tajni uzmite sa rezervom jer je odmah neko dojavio Arsenalu da su uz Kola, njegov agent Džonatan Barnet (jedan od najmoćnijih menadžera na svetu, čovek koji vodi brigu o Bejlu) direktor Čelsija, Piter Kenion i sam Žoze Murinjo.

Najgore od svega što jer peti bio Pini Zahavi, a gde je on, tu je velika šansa da posao bude završen. Razgovarano je o ugovoru, ali je Murinjo Kola upoznao sa svojom fudbalskom vizijom i gde bi se ovaj uklopio u ekipu. Svi su se složili oko svega, uz jednu ne baš malu prepreku, Ešli Kol je bio na polovini svog petogodišnjeg ugovora. Drugim rečima, Čelsi je prekršio baš svako pravilo kada je u pitanju razgovor sa igračem, pritisak na fudbalera koji ima više od šest meseci ugovora. Nije da to ne rade i drugi, ali preko menadžera, ili baš u izolaciji, i tajno, kao da se „Plavci“ nisu previše trudili da sakriju ono što se dešava.

Barnet je kada je PL otvorila istragu tvrdio da nije bilo sastanka, ali je jedan od konobara bio navijač Arsenala. On je spremno dostavio izvode hotelskog računa, pa je na leto doneta presuda. Kazna je bila oko 400 000 evra, uslovno je „Plavcima“ dodeljena kazna od tri boda, Kol je trebalo da plati oko ’120 000 evra, Murinjo duplo više, ali su kasnije, te novčane kazne bile smanjene.

Tada je pokušaj propao, ali to je bilo samo odlaganje.

Arsenal je bio svestan, jer su gradili stadion da Kola mora da veže novim ugovorom, kako bi izbegao da dođe u škripac i bude prinuđen da ga proda. Ali, kada su izneli ponudu Barnetu, Kol je opisao u autobiografiji kako se osećao.

„Kada mi je Džonatan preko telefona nekoliko puta saopštio sumu, umalo nisam sleteo sa puta“, piše nekadašnji engleski reprezentativac.

Ona je bila oko 55 000 funti nedeljno, duplo manja od Čelsijeve.

To mu je pribavilo nadimak „Kešli“ jer je mislio samo na novac, mada Kol kaže da je znao da će Čelsi imati mnogo bolji tim i da nije više verovao Arsenalu. To nije sprečilo „Gunere“ da mu mašu imitacijom novčanica od 20 funti, čitav stadion je to radio kada je prvi put u plavom dresu igrao u londonskom derbiju.

Nije ništa pomoglo to što je Kol navijač Arsenala, što je kod Vengera debitovao krajem prošlog veka, što je oteo mesto legendarnom Silvinju, odnosno iskoristio pobredu Brazilca.

„Mogli su da se nađu na auto-putu, što su se krili u hotelu“, gorko je konstatovao Venger.

Problem je bio što je Kol ušao u najbolji tim EURO 2004. Iako Englezi po običaju nisu napravili ništa. On jeste produžio ugovor na godinu dana, ali za manje novca od Rejesa ili Klišija koji je stizao krupnim koracima. Nakon izgubljenog finala LŠ od Barse, bilo je jasno da Kol gleda u drugom pravcu, ali je Arsenal želeo 25 miliona funti, Murinjo je poručio da neće platiti ni peni više od 16.5 sume kojom su otvoreni pregovori.

I na kraju, poslednjeg sata prelaznog roka 2006. Galas je stigao u zamenu i još pet miliona funti, Kol je dobio platu od 90 000 koja je progresivno rasla. U autobiografiji koja je nazvana „Moja odbrana“ on je rekao da ga klub nije dovoljno poštovao i da je u Čelsiju osvojio sve, što znači da je bio u pravu i da je otišao iz sportskih razloga.

Jasno uvrede do dan-danas nisu prestale...