Bora Milutinović – Ludo nigerijsko iskustvo

Postoji ona priča da niko nije siguran od selektora pred Mundijal, ako je Bora Milutinović bez posla. Naime, srpski globtroter je vodio pet reprezentacija na Mundijalu, bilo da su pionirski pokušaji sa Kostarikom i neverovatan uspeh sa pozajmljenim dresovima Juventusa pre 30 godina u Italiji, zatim Amerikanci gde je bio baš kao Kolumbo kada je fudbal u pitanju, Nigerija ili još ranije, Meksiko koji je 1986. doveo do četvrfinala.

Bora je prošlog meseca napunio 76 godina, radio je i u reprezentacijama Jamajke, Kine, Hondurasa, Iraka, neumoran je, sada Katar uči fudbalu.

Najzanimljivija je priča oko Nigerije 1988. „Super Orlove“ smo videli u Beogradu na ispraćaju tadašnje Jugoslavije na Mundijal u Francuskoj, prvo veliko takmičenje posle sankcija.

Zanimljivo, Milutinović je na tom Mundijalu trebalo da vodi Meksikance, plasirali su se na SP, ali su ga smenili posle četiri remija u kvalifikacijama. Ne baš zahvalnost za činjenicu da ih je desetak godina ranije sa prosečnim timom vodio do četvrtfinala koje su tesno izgubili od Nemaca.

Ali, za njega uvek ima posla. Prihvatio je ponudu Nigerije, što je na neki način bilo najzanimljivije iskustvo jedne velike karijere.

Naime, Nigerija je takođe smenila trenera, Francuza Filipa Trusijea i postavila Milutinovića. Naš trener je poliglota, govori šest jezika, ali je problem bio što se igrači među sobom ne razumeju. Bila je to neobična situacija, mnogi su govorili dijalektom koji ostali ne poznaju, ali Bora ne bi bio Bora da ne prevazilazi takve prepreke.

„Fudbalski jezik je univerzalan“, reći će ovaj sjajni trener, koji je znao šta radi, Nigerijci su osvojili olimpijsko zlato u Atlanti. Talentovan, ne baš disciplinovan tim. Dogovor je bio jasan, Milutinović će ih voditi za 350 000 dolara neto na Mundijalu u Francuskoj, dobiće bonus 50 000, ako prođe grupu, još 250 000 ako Nigerija postane prvi tim „crnog kontinenta“ koji osvoji titulu šampiona sveta.

„On nam je udahnuo zajedništvo, naučio nas da fudbal nije samo napad“, priseća se legendarni Sandej Oliseh.

Na treningu smešna situacija, selektor se obraća na dva ili tri jezika igračima, onda neki prevode drugima koji ne govore, engleski, francuski ili španski.

Nije sve išlo lako, nigerijski predsednik Sani Abača je spasio Boru otkaza nakon poraza od 4:0 od jednog švajcarskog tima na pripremama. Onda je dva dana kasnije umro od srca, ali je federacija ispoštovala želju pokojnog lidera.

Pošto ga je isprašila Jugoslavija, sa mnogo skepse su Nigerijci otišli na Mundijal.

A tamo, Milutinović zna šta radi. Naime, ne samo da je prošao grupu, Nigerija je osvojila prvo mesto. Tukli su Špance sa 3:2 što je bio šok, zatim Bugare i onda u nevažnom meču izgubili od Paragvaja.

Upravo utakmica protiv Bugarske je pokazala uticaj selektora. Za „Super Orlove“ je bilo nezamislivo da slave sa 1:0, da zaštite mrežu, a eto, dogodilo se. Otišli su u osminu finala, ali i odigrali najgoru utakmicu na prvenstvu. Naime, Danka im je dala dva gola za deset minuta, sve se raspalo, na kraju je bilo 4:1. Navodno, federacija je dugovala novac igračima, probali su da se mešaju u posao selektora, o čemu je Milutinović jednom i pričao, pre desetak godina. Zato se sve srušilo, ali to je ostalo jedan od tri plasmana Nigerije u nokaut fazu Mundijala, u tri preostala učešća, i na poslednjem u Rusiji, otpali su u grupi.