Fiorentina - Trapove godine

Iako nije osvojila nijedan trofej, Fiorentina iz vremena Đovanija Trapatonija ostala je u lepom sećanju Toskancima. Čovek koji je osvojio najviše pehara u istoriji „kalća“ ih je naterao da pomisle da je čudo moguće. Iako su se nade izjalovile, taj veliki tim predvođen Gabrijelom Batistutom je plenio.

Kako je sve počelo?

Pričalo se da je prethodne sezone Vitorio Čeki Gori išamarao Malezanija u svlačionici i to je bio kraj za ovog trenera. Ovenčan slavom sa Juventusom, titulom sa Interom i godinama u Bajernu, Trap je stigao u Firencu na najteži posao karijere, privučen igračima kakvi su Gabigol i Rui Košta.

Sezona je krenula u velikom stilu, dobili su Empoli, Vićencu i Udineze, ali i Milan, aktuelnog šampiona. To je povećalo apetite, Edmundo „Životinja“ je igrao iznad svih očekivanja, a Batistuza dao 17 golova samo u prvom delu prvenstva. Fiorentina je tukla Lipijev Juve njegovim golom i završila kao zimski prvak.

Ali, na proleće, u drugom delu šampionata, stigli su problemi. Batistuta we povredio protiv Milana, Edmundo je mrtav hladan otišao na karneval u Riju i poručio iz domovine da fudbal nije toliko bitan. Stigle su mu smrtne pretnje, Trapatoni nije imao kud gurnuol je Anselma Robijatika i Karmine Espozita u napad. Osim što je izgubila titulu, završili su kao čevrti,i poraženi su od Parme koju je vodio baš Malesani. U oba meča videli smo remije, 1:1 i 2:2 ali je odlučilo to što je Parma dala par golova u Firenci.

Ali, Liga šampiona je čekala, Edmundu nije oprošteno, transportovan je u Vasko, a stigli su Kjeza, Peđa Mijatović i Abel Balbo. Čeki Gori je želeo uspeh u Ligi šampiona, a „Ljubičasti“ su u prektkolu srušili lagano Viđev Lođ.

Žreb je bio nemilosrdan, Arsenal, Barsa i AEK Stokholm. Iako su odoleli Arsenalu, izgubili su u Barseloni, razbili su ih Rivaldo i Figo. Ali, dokopali su se top 16, Batistuta je dao gol Arsenalu u Londonu, ostalo je sećanje i na sjajan gol Maura Bresana Barsi (po mnogima najlepši u istoriji Lige šampiona), a u drugoj grupi na proleće čekali su Mančester Junajted, Valensija i Bordo. Toskanci su golovima Batistute i Balba tukli Fergijev Junajted, Mijatović je sa penala doneo pobedu protiv Valensije svog bivšeg kluba.

Ali, usledili su porazi na „Old Trafordu“ i „Mestalji“, Toldo je bio povređen, Taljatela je branio, Kuperovi „Slepi miševi“ su slavili, a izgubili su i 3:1 u Mančesteru. Odlučio je prema Italijanima poništen gol Ruija Košte u Valensiji, nisu dobili Bordo, ali i da jesu ne bi prošli. Ostale su sjajne utakmice, klub je u ligi završio kao sedmi, dočepao se Kupa UEFA, ali to je bilo sve.

Trapatonija je nasledio Fatih Terim, Turčin je svojim stilom i slavljenjem ispod Kurve Fiesole stekao mnogo poklonika, ali kad je odbio da produži ugovor, Čeki Gori je doveo početnika Roberta Manćinija.

I to je kraj, sledeće sezone, menjali su se treneri kao na traci, klub je završio na 17. Mestu, bankrotirao i završio u četvrtoj ligi. Sve to za pet sezona, teško je bilo videti takav rasplet, ali kasnije dolaskom proizvođača obuće, porodice Dela Valje su uspeli da se vrate na kraju u elitu...

Samo, nikada, kao sa Trapatonijem navijači nisu verovali u mogućnost da se klub bori za titulu.