Kad su komšije najbučnije? Kad ti "uvale" šest komada!

 "Fergi, čuješ li nas", pevali su Sitijevi navijači, onih nekoliko hiljada srećnika koji su se  našli na "Old Trafordu" u verovatno najfinijoj utakmici "građanske" istorije u Mančesteru.
    
Ostalo je sećanje, a sam Ferguson je taj poraz nazvao, bez sumnje, najgorim u karijeri.
    
Kažu da je posle utakmice usledio "fen" u svlačionici, ne zbog poraza, već zbog  neprihvatljivih 6:1 koliko je stajalo na semaforu. Na udaru su bili svi koji su dozvolili da se raspadnu kada je bilo gotovo i dozvole komšijama da ih ponize.
    
Priča o bučnim susedima je nastala dve godine ranije kada je nakon što je Majkl Oven  presudio "plavima" u derbiju grada, Ser Aleks prvi put upotrebio izraz koji je ušao u fudbalsku leksiku.

   
"Ponekad su komšije bučne i ostaće takve, ne možete ništa da uradite. Samo pojačate  televizor i nastavite dalje", sipao je Škot so na ranu protivnika koji je u nadoknadi ostao praznih šaka.
    
Bila su to vremena kada je arapski novac tek počeo da pada sa drveća u krilo čelnika  Sitija i kada se "crveni" nisu ni pomišljali da će se uloge promeniti, na kraju, fudbalska i svaka aristokratija je u Engleskoj uvek uspevala da zadrži privilegiju.
    
Ali, tog popodneva sve je bilo drugačije, nestvarno.
    
Kada je Mario Baloteli majstorski "otvoriio nogu" i zaledio "Old Traford", to je bio tek početak.

Super Mario, momak sa naslovnih strana iz pogrešnih razloga je pokazao majicu na  kojoj je bio sada kultni natpis, "Zašto uvek ja".

Bila je to aluzija na sve gluposti koje je pravio u Mančesteru, a koje su kulminirale kada  je upalio rakete za vatromet u svom kupatilu i gotovo uništio kuću koju je iznajmljivao.

Ali, tog trenutka mu je sve bilo oprošteno, iako se požar desio samo 36 sati pre gradskog derbija.

   
"Zbog čega sam spremio majicu"?
    
"Pa, želeo sam da pružim ljudima neki drugi razlog da pričaju o meni", nasmejao se Baloteli dok je pesma odjekivala iz Sitijeve svlačionice.
    
Ali, na poluvreme, Siti je otišao sa tim njegovim majstorskim golom prednosti i ništa nije ukazivalo na košmar koji je čekao Junajted.

Da će teško okrenuti bilo je jasno kada je Džoni Evans morao u svlačionicu zbog  crvenog kartona, drugi deo tek je počeo. Aguero je Balotelijevu asistenciju pretvorio u duplu prednost, da bi tri munuta kasnije Kun opet pogodio.
    
Ironija je da je gol Darena Flečera, onaj počasni bio uvod u katastrofu. Jer, tu je počela  oluja i "glupost" kako je Fergi krstio ponašanje svojih fudbalera. Sa igračem manje, na 1:3 oni su krenuli da jure rezultat, spustili gard.
    
Zna se, srčanost u trenucima kada ste grogirani obično završi tako što vam se svetla ugase u ringu.
    
Sreća pa dosta navijača nije videlo bruku, napuštali su stadion kada se na terenu pojavio Edin Džeko. Pogodio je za 4;1, David Silva je veliku partiju začinio golom, da bi Junajted na kraju delovao kao vreća za udaranje, još jednom Bosanac za konačnih 6:1, slika na kojoj on i Kolarov slave na "Old Trafordu" urezala se u sećanje Balkanaca.

Džeko je sa Kolarovom na leđima pokazivao "šesticu", katarza pred fanovima Sitija koji su se rugali rivalu.

   
Mnogi rekordi su tog oktobarskog popodneva srušeni, bio je to najgori Junajtedov poraz u više od 60 godina kod kuće, najgori poraz u Premijer ligi i prvi put od 1930. da su primili šest golova pred svojim navijačima.
    
Ono što je bila post-vrednost pobede, upravo je ona Sitiju donela na kraju toliko željenu  titulu. Naime, u onoj hičkokovskoj završnici sezone, kada je Aguero u poslednjim  sekundama doneo titulu "Građanima", prvu od 1968. godine, odlučila je gol razlika.

Oba tima su završila sa 89 bodova, Siti je imao bolju gol razliku za osam golova pa možemo reći da je upravo ovaj rafal ispaljen u komšijsko dvorište odlučio.

Mnogi smatraju da je ova utakmica odredila istoriju Premijer lige u našoj deceniji. Tačno je da je Fergi vratio titulu sledeće sezone, ali te 2011. tog dana na "Old Trafordu" Siti je zakoračio ka svemu onome što je usledilo godinama posle.
    
Jasno, priče o tom danu, nikada neće prestati, kada je Siti vodio protiv Junajteda 3:0  ovog januara u Liga kupu na poluvremenu, Ser Aleks je otišao sa tribina u svoju kancelariju, nije gledao drugo poluvreme, otvorio je flašu vina i sedeo u grobnoj tišini.

   
"Imao je flešbekove iz 2011. godine", pisali su navijači Sitija po društvenim mrežama  nakon pobede od 3:1 u kojoj Siti nije forsirao u drugom poluvremenu, ali ni Solskjer nije rizikovao da doživi katastrofu.
    
U nedelju će meč biti važniji za "Đavole", eliminisani su iz Liga kupa od komšija, ali su  utišali budu "Etihada" u prvom delu prvenstva kada su dobili u gostima sa 2:1. Ali kod kuće već četiri godine nisu dobili rivala u šampionatu, nekako se Siti baš raširio u komšijskoj dnevnoj sobi.
    
Za Pepa ovaj meč dolazi posle osvajanja, odnosno odbrane Liga kupa, a pred seriju ečeva, četiri za devet dana, posle Junajteda , igraju protiv Arsenala, odnosno  Barnlija, pre nego što će dočekati Real u revanšu osmine finala Lige šampiona.
    
Ali, ako može da bira, a može. jer Sitiju je prvenstvo najmanje važno, ne mogu da stignu Liverpul, on će pokušati da nanese novi udarac Junajtedu, pa sigurno neće  taktizirati.