Kako je Juventus oduzeo Parmi najveći uspeh?

Parma i Juventus imaju zajedničku prošlost devedesetih, kada su „Vojvode“ podržane novcem sada propalog „Parmalata“ bile više od kamenčića u cipeli najvećih italijanskih klubova.

Još od kada je Nevio Skala uveo porodicu Tanci i njihov klub u elitu (simbolično u pitanju je bila pobeda nad tada najvećim rivalom Ređanom u „Derbiju Ence“) ovaj klub se isprsio u kupovima pred „Bjankonerima“.

Naime, prvi trofej koji je osvojen bio je kup Italije 1992. Tada je takmičenje bilo značajnije, a Juventus je posle suše i senke Maradone i moćnog Milana svim silama želeo trofej. Roberto Bađo je sa penala doneo prednost „Zebrama“ pred revanš, ali je na opšte iznenađenje Parma slavila u revanšu. Najbolji strelac takmičenja, Alesandro Meli, Sicilijanac koji je odrastao u gradu je izjednačio prednost rivala, da bi Osio posle sat vremena drugi put savladao Perucija, pa je Juve ostao bez trofeja, drugi u prvenstvu iza moćmog Milana koji nije izgubio nijedan meč i poraz u finalu kupa.

Ali, to je bio početak.

Sledeće godine je Parma završila kao treća, ispred Juventusa, odnela je bod iz Torina, pa iako su ispali u kupu od ovog rivala, dobili su u šampionatu na „Tardiniju“ sa 2:1, opet je Osio bio ključ, dao je dva gola rivalu. Juve je osvojio kup UEFA, a dve godine kasnije, Juventus je zaigrao u dva finala oba protiv Parme. U kupu su slavili u finalu nakon dva meča, ukupno sa 3:0, ali se Parma osvetila i osvojila Evropu. Naime, Juventus je želeo het-trik posle duple krune u Italiji, no u finalu kupa UEFA, u maju je Dino Bađo postao heroj grada. Naime, prvo je dao gol za pobedu u Parmi, da bi postigao gol na „Dele Alpiju“, izjednačio rezultat (Vijali je doveo Juventus do prednosti) i doneo evropski trofej u grad.

Bio je to ogroman uspeh, taj Juventus je verovatno bio najbolji evropski tim tog vremena, sledeća godina u Ligi šampiona će to i pokazati, ali je malena Parma uspela da sruši diva.

Parma je u tim godinama slave osvojila pet bitnih trofeja, dva kupa Italije (treći je bio početkom ovog veka), jedan KPK i dva kupa UEFA.

Samo, izostala je glavna nagrada, Serija A.

I to upravo zbog Juventusa.

Priča o toj sezoni ima, kao i sve u Italiji više verzija, jedno je sigurno, trkali su se do iznemoglosti do leta 1997. ali je Juventus osvojio 24. „skudeto“.

Ključ je bio loš prvi deo prvenstva, odnosno kasna jesen, tada su zaostali, ali je klub pod vođstvom Karla Anćelotija u 22. kolu izbio na drugo mesto, i tu završio šampionat.

Mladi Kjeza će biti u timu Juventusa možda baš za vikend protiv Parme, njegov otac je te sezone bio najbolji strelac ekipe sa 16. golova. Bufon je istisnuo Luku Bućija, igrali su još Tiram, Kanavaro, Krespo, njegov zemljak iskusni Sensini, legenda klupa Luiđi Apoloni, Šveđanin Brolin, za Zolu nije bilo mesta, otišao je u Čelsi.

Parma je i godinama posle toga bila pri vrhu, ali nikada tako blizu.

Poslednja šansa bio je duel u Torinu, tri kola pre kraja. U prvom delu šampionata Parma je golom Kjeze tukla Juventus, na „Dele Alpiju“ su poveli sa 1:0, Zinedin Zidan je dao autogol. Ipak, Kolina je svirao penal zbog prekršaja Kanavara nad Vijerijem, pa je Amoruso iz penala poravnao. Juventus se branio svim silama i uspeo da sačuva remi. Iako je Parma dobila poslednja dva meča, Juventus je remijima protiv Atalante u Bergamu i zatim sa Laciom (ovaj drugi meč je bio beznačajan) sa dva boda prednosti prošao kroz cilj.

Sledeće godine nije bilo ništa od izazova, Anćeloti je otišao jer je odbio ugovoren transfer Bađa (želeo je Del Pjera), nasledio ga je Malezani, ali nikada više Parma nije bila konkurent za titulu.