Pipo Inzagi protiv Pirla - "Bezopasni ludak koji jede leševe"

„Bezopasni ludak“, tako je Andrea Pirlo nazvao Pipa Inzagija u svojoj sada već mitskoj autobiografiji „Mislim, dakle, igram“. Njih dvojica su deceniju delili svlačionicu u Milanu, osvojili dve titule prvaka Evrope, a Pirlo je pričajući o svom drugu rekao da zaista veruje (u šali) da Pipo nije sasvim normalan.

Inzagi je kao jedan od najcenjenijijh evropskih špiceva igrao u kopačkama dok se potpuno ne pocepaju, lepio ih i čuvao na sve moguće načine.

Čvrsto je verovao da nove kopačke donose lošu sreću i da one koje donose golove treba da izdrže što duže.

„Iskreno, lik je lud i to nije samo moje mišljenje. On je bio nešto kao dobri duh svlačioice osim kada nije puštao gasove. Hranio se nekim povrćem i pirinčem, pio neke kuvane sokove, taj zadah nas je terao da bežimo iz svlačionice“, napisao je Pirlo.

„Pipo, šta si doručkovao, leševe“, pitali su ga saigrači, a on bi samo slegnuo ramenima opsednuto gledajući svoje kopačke.

Najgore je što je zbog treme, Inzagi pred svaki meč imao probleme sa crevima.

„To je bilo neko sujeverje kad je on u pitanju, sujeverje od koga je smrad bio nesnosan“, smeje se Andrea Pirlo koji će prvi put u karijeri sedeti na klupi protiv svog prijatelja.

Inzagi ima prošlost u Juventusu, koja je po nekima čudna i obavijena velom tajne. Stigao je preko rodne Pjaćence, Parme i Atalante gde je eksplodirao u Juventus. Doveden je kao zamena za svog verovatno najboljeg prijatelja u fudbalu, Kristijana Vijerija.

„Bobo“ je igrao, ali njegovo ponašanje smetalo je klub, po kratkom postupku ekspedovan je kod Radomira Antića u Atletiko, a Inzagi nije bio kocka. Pokazalo se već prve sezone od čega je napravljen, dao je 18 golova u prvenstvu, tri manje od saigrača u napadu velikog Alesandra Del Pjera.

Tu je priča čudna.

Nikada ni jedan ni drugi nisu govorili o tome, ali postojalo je ogromno rivalstvo. Neki igrači iz te neverovatne generacije koju je predvodio Zidan su kroz redove progovorili o ljutnji Del Pjera jer Pipo je video samo gol. Čuven je trenutak sa meča sa Venecijom kada Inzagi  dva puta šutira, umesto da doda i na kraju ipak nekako uspeva da umuva loptu u gol, dok iznervirani Ale odmahuje rukom i ide ka centru.

Postoji i druga priča, da je Del Piero želeo da brat njegove tadašnje devojke, kasnije i žene, Danijele, Nikola Amoruso igra pre Inzagija, ali to nije bilo moguće. Kada se sve sabere, Pipo je ostao u Torinu četiri godine, ima neverovatan skor 89 golova u 165 nastupa za Juventus. Nije osvojio mnogo, tek jednu titulu u Superkup, bile su to godine kada je Juve prvo izgubio titulu u poslednjem kolu u Peruđi, a onda se i sve raspalo, a Anćeloti napustio klub. Milan je poslao ponudu koja se ne odbija, Juventus je izabrao Del Pjera, klub je napustio i Zidan, imali su već Trezegea, kupili Marsela Salasa, bio je tu i „veliki Panter“, Marselo Zajaleta.

Prve godine bez Pipa koji je bio tri od četiri godine najbolji strelac Juventusa, „Stara dama“ je osvojila titulu, ali je Inzagijeva osveta bio „Old Traford“ i finale Lige šampiona. Već se radovao golu kada je Bufon izveo jednu od najneverovatnijih odbrana u istoriji takmičenja. Ni sam Bufon, a pogotovo ne Inzagi nije mogao da veruje da je Điđi to odbranio. Ipak, na kraju sa penala je Ševa doneo titulu Milanu, druga je četiri godine kasnije delo Inzagija, potopio je u Atini Liverpul, Pipo je dao oba gola, ali je jedan delo Pirla koji je šutirao, lopta je pogodila Inzagija u rame i završila u mreži Pepea Rejne.

Ipak, vratimo se malo njegovom boravku u Juventusu. Inzagi je bacio rukavicu Del Pjeru čim je došao, pre svega jer je bio najbolji mladi igrač Serije A i navijače neodoljivo podsećao na Pablita Rosija, mitskog napadača. U eri igrača kakvi su bili Bađo, Manćini, Toti, Pipo je delovao nedoraslo, ali je davao golove kao na traci. Tandem je u prvoj sezoni dao 59 golova u svim takmičenjima, tim je osvojio titulu, ali izgubio finale Lige šampiona od Reala.

Ali, naredne godine posle one strašne povrede Del Pjera, Inzagi je bio sam, iako je davao golove, daleko je to bilo od nekadašnje forme, što je mnoge navelo na zaključak da je samo profitirao na genijalnosti „Pinturikija“. Juventus je završio kao sedmi, jedan od četiri najgora plasmana kluba u proteklih pola veka, a kada je stigao Anćeloti, i ponovo upario tandem, videlo se da mnogo toga ne štima. Del Pjero više nikada nije bio isti igrač, iako je ostao simbol Juventusa. Te povratničke godine nije davao golove osim sa penala, a Inzagi nije pomagao pomenuli smo meč u Veneciji kada su razmenjivali psovke tokom čitavog meča. Inzagi je dao het-trik, Veneciju je načeo Del Pjero sa penala, ali u dve od tri situacije Pipo je mogao da doda. Del Pjero mu se revanširao na isti način, nije želeo da asistira i seme razdora je bilo posejano. Poslednje dve godine tim je završio dva puta kao drugi, to je bila presuda Anćelotiju, koji je Inzagija odveo u „Rosonere“ za oko 30 miliona evra.

Činilo se da je obojici prijalo, Inzagi je u Milanu napravio strašnu karijeru, Del Pjero je ponovo postizao golove, mnogo bolje se slagao sa Trezegeom nego Inzagijem, nije to ni krio.

Zanimljivo oprostili su se istog dana, iste sezone, od Serije A, Del Pjero je nastavio u Australiji, nakon osvojene titule, Inzagi posle 11 godina u Milanu otišao iz fudbala. Nakon dve godine treniranja u omladincima, tuče sa Alegrijem koji ga je optužio da mu radi iza leđa, dobio je šansu u prvoj ekipi Milana.

„To je veliki rizik, iako Inzagi pije, jede, spava i sanja misleći o fudbalu. Ali, nema iskustva, mada mu želim sreću, osvojio sa dosta toga sa njim“, rekao je Del Pjero.

Inzagi nije uspeo u Milanu, ni u Bolonji, ali je u Beneventu uspeo da pokaže da zaslužuje šansu na najvećoj sceni. Videćemo šta može protiv bivšeg kluba i svog prijatelja Pirla...