Pred derbi, Bađovih 9.5, zbog čega je prešao iz Juventusa u Milan?

Kada je poznati italijanski novinar Aldo Agropi rekao da anđeli sviraju u nogama Roberta Bađa, nije bilo daleko od istine.

"Mali Buda" je obeležio italijanski fudbal u poslednjoj deceniji prošlog veka, ali sa druge strane, iako je bio proglašavan i za najboljeg igrača na svetu, ostaje gorak utisak, da ni on, ni njegov legitimni naslednik Alesandro Del Pjero nisu uspeli da do kraja razviju potencijal zbog teških povreda.

Za Bađa je Juve platio svetski rekord Fiorentini, protiv svoje volje je došao u Torino dok je masa palila najlepši grad renesanse, ali je za pet godina u Juventusu osvojio pregršt trofeja.

Navijači su ga zavoleli iako je podigao mnogo buke kada je na prvom gostovanju bivšem klubu odbio da izvede penal i teren napustio sa šalom Fiorentine. Kasnije je ipak dao gol "Violi" u Torinu i radovao se.

Ipak, taj njegov boravak u Pijemontu koji je obeležio trofejima u Kupu UEFA, ali i time što je sa jednom nogom doveo Italiju do finala Mundijala mnogo puta je objašnjen kao nategnuti odnos, ne samo sa Anjelijem i upravom, već i Lipijem koji ga nikada nije voleo.

Bađo je u svojoj autobiografiji rekao da za svog bivšeg trenera nema nijednu lepu reč, slučaj je hteo da se sretnu i u Interu krajem veka i opet je "Il Divino Codino" izvukao deblji kraj.

Ali, šta se desilo u Juventusu?

Naime, u poslednjoj sezoni u Torinu Bađo je bio povređen, pet meseci je propustio plaćajući ceh tome što je igrao povređen na šampionatu sveta. Ta godine je bila obeležena sukobima, navodnom netrpeljivošću sa pojedinim igračima, ali i činjenicom da je Lipi smatrao da nema mesta za Del Pjera i Bađa u istom timu, odnosno da će ostanak najboljeg italijanskog igrača ugroziti novu zvezdu kluba. Brojevi te godine su osudili Bađa, dao je 14 golova u svim takmičenjima, Juve je osvojio titulu, izgubio od Parme finale Kupa UEFA.

Ali, bilo je jasno da je neko suvišan. Fabricio Ravaneli je dao 30 golova u svim takmičenjima "Belo Pero" i Vijali bili su tandem iz snova, Del Pjero je čekao šansu, a u klubu su smatrali da bi četvrti napadač trebalo da bude neko ko se neće buniti da ostane na klupi, odnosno da je potrebna alternativa, a ne zvezda. Mikele Padovano je bio rođen za tu ulogu, pa je presuda Bađu bila potpisana.

On je prodat Milanu, iako ga je hteo Inter, transfer je bio 20 milijardi lira i 2 milijarde plate za Bađa.

"Rosoneri" su želeli titulu nazad, imali već strašan tim, ali prokletstvo povrede je sprečilo Bađa da bude onajj stari. Ostalo je šezdesetak mečeva u Milanu i samo 12 golova. Uz povrede,  morao je da se suoči sa konkurencijom kakva su bili Dejan Savićević, Vea, Simone, dao je sedam golova. sledeće sezone pet u nesrećnoj godini posle odlaska Kapela.

„Maestro“ Tabarez nije uspeo da nametne svoju verziju fudbala, sezonu je završio Arigo Saki, to je bio i kraj Bađove nesrećne avanture u Milanu.

Inače, Juventus i Milan se ne mrze, iako su dva najuspešnija italijanska kluba, među njima postoji jedna vrsta, ili je postojala dok je Berluskoni bio na čelu „Rosonera“. Bezbroj je primera, dovoljno je reći da kada se Bufon povredio na prijateljskom meču sa Milanom pred početak sezone, rival je reagovao i pozajmio Abijatija Juventusu na godinu dana.

Jasno, zajednička odrednica ova dva kluba je da ne vole Inter, ali razmene igrača između njih su retko donosile profit jednoj od ekipa. Mnogi veruju da je Bađo onaj najbolji deo svoje karijere završio u Pasadeni posle promašenog penala protiv Brazila u finalu. Da nikada posle toga nije bio isti. Da je problem bio u trenerima, ali i njemu samom, osim Lipija, nije bio u dobrim odnosima ni sa Kapelom, ni sa Trapatonijem, a Renco Ulivijeri je u Bolonji dao ostavku kada je Bađo odbio da izađe sa terena. Mediji tvrde da niko nije znao iz „Malog Bude“ da izvuče ono najbolje, da on nije bio ni ofanzivni vezni, ni klasični napadač, zbog njega je izmišljen termin 9.5.

Manje se zna da ga je Milan prodao Parmi, ali je Anćeloti poništio taj transfer, nije ga želeo u ekipi pa je posle Bolonje, Roberto otišao u Inter i na kraju završio u Breši gde je podsetio na najbolje dane u poznim godinama spasavvajući „Rondinele“ od ispadanja.

Vratimo se na kraju velikim rivalima, Juventusu i Milanu, kada su prelazili iz Lombardije u Pijemont doživljavali su drugu mladost, svež primer je Pirlo, pomenimo Davidsa ili Matrija koji nikada u klubu kome je ponikao nije pružio ni deo onoga iz Juventusa.

Na drugoj strani, kada krenu u suprotnom pravcu, dese se razočaranja poput Bonućija i Iguaina, mada se ne može govoriti o prokletstvu jer je Pipo Inzagi davao golove i u Juventusu i u Milanu, Zambrota igrao odlično u oba dresa, mada je između toga bio promašaj Barselone. Pomenimo i Antonija Noćerina koji u Juventusu nije dobio pravu šansu, a u Milanu se pored Ibre, iako vezista nadavao golova.

Posle skorašnjeg sudara u kupu koji je završio bez golova što je Juventusu donelo finale, dva giganta će se sudariti u prvenstvu. Milan je daleko od pravih stvari, čeka ih rekonstrukcija, još jedna u nizu, „Bjankoneri“ dominiraju u ovoj deceniji mada su znali da izgube na „San Siru“ i kada je razlika u kvalitetu bila kao danas.

Ipak, Juventus nije dobio Milan od 2016. u prvenstvu, tri od poslednja četiri meča pred svojim navijačima u Seriji A izgubili su od „Bjankonera“. Sa druge strane, Milan je učinio uslugu za vikend rivalu, dobili su u Rimu, pa sada Juve ima +7 u odnosu na Lacio. Biće oslabljeni, bez suspendovanih De Lihta i Dibale, kao i Aleksa Sandra, mada ni Čalhanoglu možda neće igrati za Milan. Sa druge strane, Ibra je spreman makar za poluvreme.

Počinje u 21:45.