Sam Bertram – Maglovita "Boksing dej" avantura!

Mnogi ne veruju u ovu priču, čak smatraju da je Sam Bartram ubacio u autobiografiju da bi je učinio zanimljivijim, ali godinama posle toga, listajući tadašnje novine došlo se do zaključka da je istinita.

Naime, igralo se na Božić 1937. i nad Londonom je bila gusta magla. Čelsi i Čarlton su igrali mali gradski derbi, rezultat je bio 1:1. Kada se već nije videlo ništa, sudija je odlučio da prekine meč.

„Meč je prekidan, primio sam gol, nisam ni video loptu, ali je sudija kasnije prekinuo meč. Posle nekoliko minuta vidljivost je bila nešto bolja, pa smo nastavili utakmicu“, piše golman.

Njegov kolega Vik Vudli sa druge strane, bio je pod opsadom, odnosno tako je mislio Sem Bartram.

„Ništa mi nije bilo čudno, magla je bila takva da se nije video prst pred okom. Bio sam zadovoljan što moji momci napadaju, što stvaraju velike probleme Čelsiju, bio sam besposlen, zagrevao sam se, radio vežbe kako bi se ugrejao. Nekoliko puta sam otrčao do kraja kaznenog prostora, nije se videlo ništa“, dodao je on.

Stajao je tako pred golom dok iz magle nije izronio policajac.

„Šta radiš pobogu tu sam“, pitao je golmana Čarltona.

„Branim“.

„Utakmica je prekinuta pre 15 minuta, svi su otišli“.

Golman Čarltona je dočekan ovacijama i zadirkivanjem u svlačionici, saigračima je odmah bilo jasno šta se desilo. Iako se nije verovalo u priču ona je potvrđena u Čelsi Kroniklu, mada drugi mediji nisu o tome izvestili.

Bartramu nisu verovali iz jednog razloga, bio je šoumen svog vremena, sklon preterivanju na svaki način, mada i heroj navijača, mnogi na nazivaju najboljim engleskim golmanom svih vremena koji nije branio za reprezentaciju. Čitavu karijeru je peroveo u Čarltonu za koji je debitao u trećoj ligii i prošao čitav put, Bio je preteča Iguite, voleo da dribla, da se poigrava, da se priključi napadu. Inače, nije bilo ništa čudno što je dobro igrao fudbal. Naime, Čarltonov skaut ga je primetio 1934. u jednom rudarskom timu. Brat tadašnjem menadžera poznatog kluba, Džimija Sida je video golmana koji to nije bio, naime, tada je još igrao, pa se povredio golman i on je stao na gol. Na probu je stigao kao golman, iako je bio fudbaler, a Bartram je dobio šansu u rezervnom timu gde je primao golove kao od šale. Ali, Sida su ubedili da mu pruži šansu.

Ostao je, te sezone je Čarlton uspeo da se plasira u elitu, onda je ovaj čuvar mreže debitovao, izgubili su od Votforda sa 2:0, ali je spasao nekoliko sigurnih golova. Od tada, pune 22 godine je branio mrežu tima iz Južnog Londona.

„Adiksi“ su u prvoj godini ulaska u elitu završili kao drugi iza Sitija. Bertram je postao slavan kada se otrovao, zakazao ženidbu, a onda na dan venčanja napustio crkvu, i branio protiv Boroa. Vratio se na venčanje kasnije, žena mu nije zamerila.

Do rata je bio poznat kao najbolji golman lige, Čarlton je završio kao četvrti i treću, bio je u rezervi, pa u avijaciji. Tokom rata branio je za Jork u mečevima koji su služili za dizanje morala, ali i protiv Čelsija za Čarlton u kupu Londona. Sa Adiksima je osvojiio posle rata FA Kup, jedini bitan trofej, rekorder je po broju nastupa, imao bi ih više, da prvenstvo nije prekinuto zbog rata. Povukao se posle pobede nad Arsenalom, radio sa bivšim trenerom Sidom u Jorku, ali ga je privlačilom novinarstvo, do kraja života 1981. je bio izveštač „Sandej Pipla“ i heroj Čarltona.