Ševin ludi ples u Barseloni!

Istina je da te sezone Barselona nije bila ni senka ekipe iz prethodne godine. Otišli su i Ronaldo i Bobi Robson, iako je osvojen KPK i domaći kup, a predsednik Njunjez je angažovao Van Gala koji je dve godine pre toga klince iz Ajaksa doveo do evropskog trona.

U ligi šampiona su doživeli krah, pošto su dobili Skonto iz Rige u pretkolu, pali su u Njukaslu i Kijevu, na kraju su eliminisani nakon grupne faze.

Ali, nećemo o toj sezoni.

Već o poslednjem meču grupne faze, timovi su bili na različitim stranama tabele, ne onako kako biste očekivali, Barsa je bila poslednja, Lobanovski sa svojom paklenom mašinom prvi.

Van Gal je izveo oslabljeni sastav, nije se imalo za šta igrati te noći na „Kamp Nou“, ali u tom timu su ipak bili Figo, Serhi Barhuan, Figo, Rivaldo i novo lice, mlađahni Karles Pujol. Na „Republici“ u Kijevu ih je Dinamo rasturio, pa se očekivalo da će Barsa sačuvati obraz.

Inače Kijevljani su u mračnim godinama ukrajinske tranzicije koja nikada nije završena bili osuđeni za nameštanje mečeva i kažnjeni tri godine bez Evrope, nije trebalo te noći ni da budu u Barseloni, ali je kazna smanjena na jednu sezonu.

Na sreću, jer je te večeri svet video novog heroja.

Andrej Ševčenko je imao samo 21 godinu, dete pomereno od užasa Černobilja, odraslo u fudbalskoj školi, da ne kažemo laboratoriji kluba. Te noći je rođen superstar. Posle samo devet minuta načeo je Vitora Baiju, ali najgora vest za portugalskog golmana je da je to bio početak. Uskoro je klinac duplirao prednost, a do odmora je postigao i het-trik sa penala. „Kamp Nou“ se orio od zvižduka, izgleda da Van Gal koji je karijeru napravio gurajući mlade igrače u vatru nije baš dobro uradio domaći zadatak, „Ševa“ je već terorisao odbrane tri sezone u domaćem takmičenju.

Ekser u kovčeg Barselone bio je gol Rebrova u finišu, ali je leteći klinac bio zvezda večeri. Ševčenko je te godine postigao 33 gola u svim takmičenjima, ali su ovo bili najznačajniji , na najvećoj sceni.

Pisali smo u nekom od prethodnih brojeva o Lobanovskom, njegovom rigidnom sistemu, komunističkom kolektivizmu i preciznosti inženjera što je legendarni trener bio. Ali, Ševčenko je bio van svih šablona, on je jednostavno bio previše briljantan da ga uklopiš u običnu shemu i da automatizuješ njegovo kretanje. Zbog toga je nakon Kijeva napravio još veću karijeru.

Te godine je Dinamo stigao do četvrtfinala, sledeće do polufinala, gde su eliminisani od Bajerna koji je onda prokockao titulu u nadoknadi protiv Fergijevog Junajteda. Ukrajinci su bili posle Zvezde, prvi tim devedesetih koji je uzdrmao evropsku fudbalsku elitu. I trajali su koliko i Ševčenko u njihovom dresu, otišao je u Milan 1999. zapalio Italiju, Lige šampiona se domogao postigavši odlučujući penal u rulet seriji protiv Juventusa u Mančesteru.

Taj trofej je kao zahvalnost odneo na grob svog mentora Lobanovskog čoveka koji je bez ikakvih emocija kao i uvek te jesenje noći u Barseloni gledao kako klinac izrasta u čoveka spremnog da iznese najveće uloge u svetskom fudbalu.