A sada, urugvajski Superklasiko!

 Priča o urugvajskom fudbalu je priča o dva pola dominacije, Penjarol i Nasional su timovi koji su ukupno osvojili 96 od 115 nacionalnih titula i rivalstvo traje već četvrt veka. Penjarol je stariji, njega su britanski imigranti osnovali 1891. kao odgovor na strance u ekipi nastao je Nasional, na prelazu vekova.

Kada se sve sabere, mada tu kao i obično ima dosta osporavanja oko nekih zvaničnih mečeva i oni se tumače, kako kome odgovara, oko 560 puta su se sudarili i prema nekoj "nezavisnoj!" statistici, Penjarol ima dvadesetak pobeda više, blizu 200. Imaju i tri titule prvaka više, ali i dve kontinentalne, 5:3 je za crno-žute koje još zovu i "Suncokreti", jasna je aluzija na boju. Na drugoj strani "Bolso" nadimak Penjarola znači "džep" po džepu na dresu po kome su postali poznati.

Urugvaj se deli na pola, to svakako možemo reći, prava je retkost u Montevideu naći nekoga ko navija za drugi klub.

Mnogo je čuvenih sudara ogorčenih rivala, čudbih situacija i živopisnih golova. Ovde ćemo izdvojiti derbi iz 1934. kada je lopta izašla van terena pogodila lekara Nasionala na aut liniji i vratila se u igru. Fudbaleri Penjarola su brzo izveli aut, dali gol. Izbila je tuča, dva igrača Nasionala su isključenja, zbog toga što je pao mrak meč nije nastavljen do sutra. Sa osam fudbalera u polju "Bolso" se održao, pa smo videli ponovljeni meč u kome su slavili i osvojili kup.

Početkom četrdesetih prvi i rezervni timovi su igrali dva gradska derbija istog dana, u oba je pobedio Nasional, 6:0 i 4:0, pa je u fudbalskom folkloru ove zemlje to poznato kao "dan desetke".

Nasional je otišao sa terena na poluvremenu 1949. to je poznato kao "dan bega", kod 2:0 su odbili da se vrate. Penjarol je predvodio Alsides Điđa, isti onaj koji je režirao "Marakanaco" u finalu Mundijala 1950. i kako je sam rekao uz "Papu i Sinatru" postao jedini čovek koji je utišao "Marakanu".

Nasional je imao zlatne sedamdesete, prvu polovinu kada su 16 derbija bili neporaženi, a u tom periodu su i konačno osvojili Kopa Libertadores (Penjaro je do tada slavio već tri puta bio prvak Južne Amerike, uključujući i premijerno izdanje 1960. godine i naredno, pre nego što je Pele sa Santosom uspostavio strahovladu.

Dosta je bilo uspeha u prošlosti, ali oba velikana su se suočila sa novim rasporedom snaga od početka ovog veka, pa i ranije. Jer, Urugvajci sa 2.5 miliona ljudi, slabom ligom, manjim resursima, izvozom igrača ne mogu da se mere sa Argentincima, o Brazilcima i njihovoj Seriji A da ne pričamo. U ovom trenutku od reprezentativaca koje je Bijelsa recimo pozvao za junski reprezentativni prozor, niko ne igra u domaćem šampionatu. Nasional i Penjarol su skup mladih igrača, plus nekolicine povratnika i pokojeg prosečnog stranca.

To sve čini derbi van Urugvaja manje zanimljivim. Ove sezone Nasional je završio poslednji u svojoj grupi Kopa Libertadores, mada su imali teške rivale, dva brazilska kluba i Atletiko Nasional iz Medeljina. Penjarol je prošao iza Veleza, u top 16 fazi igraju upravo protiv pomenutih Argentinaca. Ali, kada pogledamo ovu deceniju velikani iz Montevidea imaju po jedno četvrtfinale za pet godina, uz to, u dve sezone nisu prošli grupu ni jedni, ni drugi.

No, ovo je bitka za trofej.

Za vikend gledamo finale Torneo Intermedia, odnosno međuturnira između dve sezone. Igralo se od kraja maja, oba tima su bila prva u svojim grupama, pa će igrati za vikend za pehar.

Par reči o turniru. Postoji od 2017. Nasional je osvojio pet kruna, uključujuči tri od prve četiri, samo jednom smo videli Supeklasiko u finalu i to prošle godine kada je "Bolso" osvojio trofej na penale. Verovali ili ne, Penjarol nema trofej u ovom takmičenju pa će učiniti sve da da Sentenariju slave.

Za razliku od nekih drugih južnoameričkih derbija ovaj je donosio golove, pogotovo u poslednjih nekoliko godina, ima mnogo grubosti, ali se igra na pobedu.