Glasna tišina koja odzvanja - Gluv nije nem!

Da li znate kako u Srbiji žive i sa kakvim izazovima u svakodnevnom životu se susreću gluve i nagluve osobe? Koliko zapravo razmišljamo o tome i da li smo kao društvo spremni da čujemo šta govore oni koji ne čuju? 

Okupljeni sa željom da ukažu na to da zajednica gluvih i nagluvih ima jednaka prava na život i sve uobičajene aktivnosti kao i čujuće osobe, niška udruženja Zu Zu Zujalice i Zu centar pokrenula su inicijativu Bitisanje. Njihova ideja je da osnovne probleme ove zajednice predstavi široj populaciji, a u tome imaju pomoć Nacionalne koalicije za decentralizaciju i finansijsku podršku Evropske unije. 

Na osnovu ličnih, anonimnih priča koje je inicijativa Bitisanja dobila iz 40 udruženja gluvih i nagluvih iz Srbije, kreiran je dokumentarno-igrani film „Bitisanje - Gluv nije nem“ koji kroz upečatljive  vizuelne poruke prikazuje važna pitanja koje se tiču života gluvih, ali u velikoj meri i društva u celini.

Film kao reditelji i scenaristi potpisuju Milica Lazarević i Mladen Milojković, koji ujedno i glumi u ovom autentičnom i nesvakidašnjem ostvarenju. Milica i Mladen nam u razgovoru kažu da su kroz ovaj film želeli da se šire društvo osvesti da je zajednica gluvih velika, ali i marginalizovana. 

„Film, kroz oblasti obrazovanja, zdravstva i kulture, prikazuje realnu sliku života gluvih u Srbiji, ukazuje na diskriminaciju, nejednakosti, kršenje zakona i osnovnih ljudskih prava. Druga poruka je da gluvi nisu nemi i u metaforičnom i u jezičkom značenju. "Gluvonem" je zastarela, pogrdna i pogrešna reč za oslovljavanje osobe koja je gluva. Oni imaju svoj glas“, pojašnjavaju nam autori filma. 

Ovo su samo neke od važnijih poruka filma koje kroz sjajnu glumu prenosi i Milica Đokić, plesačica i predsednica Opštinske organizacije gluvih i nagluvih lica iz Paraćina, pobednica emisije Ja imam talenat 2011. Kratkometražni film kreiran je tako da jedna gluva i jedna čujuća osoba kroz glumu, ples i ispovesti, prikažu različite životne situacije kroz koje gluvi prolaze. 

Za ovu grupu ljudi, trenutno, gotovo da ne postoje kulturni sadržaji u zemlji. Gluvi ne mogu da posećuju pozorište, nema prevodilaca niti predstava na znakovnom jeziku, ne mogu da gledaju domaću kinematografiju, ni u bioskopu ni na televiziji. Izazovi sa kojima se suočavaju su svakodnevni, a svi se svode na otežanu komunikaciju jer su uvek potrebni tumači, a njih nema dovoljno. 

Kako ističu naši sagovornici, primera radi, u Nišu je samo jedan tumač na oko 400 članova u udruženju gluvih. 

„Ideja nam je da se problemi jednostavno predstave, da ih svako razume i da se krene sa rešavanjem. Film je svakako prvi korak, ali "Bitisanje" se tu ne završava. Inicijativa ima potrebu da ide dalje i zapravo se odnosi i na sve građane i građanke kojima je na neki način onemogućeno ravnopravno učestvovanje u različitim sferama života, pa stoga i poziva na akciju. Ovo je tek prva epizoda Bitisanja“, poručuju Milica i Mladen.  

Oni dodaju da je zajednica gluvih nevidljiva i uz sporadične projekte i projektno finansiranje ne postoji vid sagledavanja problema kao što je to slučaj u evropskim zemljama, Americi ili Australiji.