Oda neslavljenom heroju - Teško je poverovati da nije Skols, to je…

Da, ne krijem da sam die hard navijač crvenih iz grada Smiths-a, New Order-a, Joy Division-, Stone Roses-a, Happy Mondays-a (i da, znam ko je izostavljen, ali ovog puta svesno). Do koske volim ovaj klub od malih nogu. Međutim, od mene je teško čuti ružnu reč o crvenima iz grada Echo And Bunnymen-a i Beatles-a. Navijači Junajteda, ne zamerite mi, ali oni uz nas jesu najlepši i najveći klub na svetu, najromantičniji.

Zato i smetamo jedni drugima, zato što navijači oba kluba želeda njihov klub bude najromantičniji klub na svetu. Imate pravo dase žalite na neku pristrasnost i subjektivnost ove izjave. Radijeto, nego dosadna umerenost.

Godinama mi je grb United-a bio jedina važna stvar. Igrače sam voleo i podržavao jer igraju za taj grb.

Nikada nisu bili važni Ronaldo, Bekam, Runi, Nistelroj, Gigs, nisu se čekali oni da daju golove. Čekao se Junajted da pobedi Liverpul. Nakon toliko godina šta je to sada drugačije ?

Po prvi put mi se desilo da nisam siguran da li više čekam da vidim tim 11 Junajtedovih protiv 11 Liverpulovih ili igru jednog igrača.

Imam dilemu da li sam ovo nedeljno popodne čekao zbog Junajted – Liverpul meča ili zbog Majkl Karika.

Teško je objasniti moju fascinaciju tim skromnim, neupadljivim, na prvi pogled mediokritetnim fudbalerom. Dajte mi leksikon koji smo popunjavali u četvrtom razredu osnovne, na pitanje „Šta želiš da budeš kad porasteš?“ odgovorio bih „Majkl Karik“.

„It’s hard to believe It’s not Scholes, It’s Carrick, you know…“ ,uvek ću biti medju najglasnijima kad se peva to, uvek ću to pevati nekoliko sati pre svakog meča. Karik nikada nije i niti će dobiti pohvale i status kakav zaslužuje. Nikada on neće biti dovoljno hvaljen. To je jedan od razloga zašto je on moj omiljen fudbaler ikada. Naravno, kao glavno ću uvek podvlačiti način na koji on igra.

To je malo paradoksalno, mnogi će reći „Zašto ti Skols nije omiljen fudbaler ?“

Skols je za mene najbolji, najuticajniji fudbaler kojeg sam gledao. I kad to kažem ne zaboravljam ni na sva 3 Ronalda, ni na Mesija, ni na Zidana. Jedino je Ćavi taj koji može da me dovede u dilemu. No, ovo nije priča o Skolsu (nadam se da ću dobiti priliku da i tu priču ispričam), nego o Majklu Kariku. Ali priča o Kariku ne može da počne bez pominjanja Skolsa, jer je od njega, najboljeg, usvojio i naučio kako da koristi svoju inteligenciju. Kao što je Skols bio mnogo važniji, bitniji, bolji igrač od Gigsa tako je Karik važniji i uticajniji od skoro svih igrača Junajteda u poslednjih 7,8 godina.

Ne najbolji, ne najbrži, ne najspretniji ali najinteligentniji igrač. U PL, bez dileme, van ostrva ne pratim toliko da bih mogao da tvrdim, ali na ostrvu bez dileme.

Svako ko se bori za to da istakne koliko je fudbal lepa igra, komplikovana i bitna do detalja, trebalo bi da stalno ističe Karika. Šta je to što Karika, bivšeg igrača Vest Hema i Totenhema, čini najbitnijim igračem Junajteda iako za isti igraju Van Persi, Runi, Di Maria, De Hea, Mata, Falkao, Erera itd ? Inteligencija, odluke i čitanje igre. I sve što radi da njegove odluke budu savršene, brze i gotovo uvek ispravne. Odluke koje čine da ceo tim igra mnogo bolje.

Da ne bi ovo ispao članak o igraču iz kluba za kog autor teksta navija, pun superlativa bez pokrića, pozabaviću se malo analitikom njegove igre.

Nebitno da li je odbrana ili napad u pitanju, da li se nalazi iza lopte u zonskom postavljanju ili kao neko ko upravlja napadom i posedom Junajteda. Kada Junajted napada i otpočinje napad, obratite pažnju na to kako Karik stalno gleda preko svog ramena dešavanja na terenu. U svakom momentu ima savršenu sliku o dešavanjima na terenu. Ok, mnogi će reći „pa to nije teško, može svako“. Pored toga što to ne radi svako, jer nije lako da obavljaš ostale stvari na terenu i ustovremeno pratiš dešavanja, niko kao Karik ne čita i anticipira naredna dešavanja na terenu tako rutinski. Savršeno poznaje navike svojih saigrača, i u svakom momentu ih je svestan. Uvek će poslati pas saigraču onakav kakav taj igrač priželjkuje, nikad u raskoraku, nikad na pogrešnoj nozi, nikad u situaciji u kojoj se ne snalazi najbolje. Venger je skoro izjavio da Karik toliko dobro dodaje da bi mogao da igra za Barselonu. Statistika kaže da je bio najbolji dodavač u Evropi po broju i uspešnosti dodavanja pasova koji idu napred (ka protivničkom golu). Statistika kaže da nakon što se vratio iz povrede, Junajted je prvi u ligi po dodavanjima i posedu.

Dodavanje nije samo sposobnost da se „u trepavicu“ pogodi saigrač. To je mnogo više od toga. U slabijim ligama možete naći igrače koji mogu da pogode loptom maltene u tačku koju požele. Dodavanje treba da se sakrije, telo treba da bude postavljeno tako da se ostavi što više opcija kako protivnička odbrana ne bi zatvarala samo jedan deo terena. Otvaranje tela prilikom prijema i postavljanje istog u ugao iz kojih se otvaraju što više opcija pas je stvar od kojih nećete čuti svaki dan ali su krucijalne za veznog fudbalera.

Mali je broj igrača koji su sposobni da iz prve igraju u polju obema nogama, Karik je jedan od njih. Dužina nogu i sjajno stvaranje uglova za dodavanje mu uvek ostavljaju više opcija neposredno pre prijema lopte. Dodavanja su mu uvek pravovremena.

Kad Junajted napada Karik se tako kreće bez lopte da igrač sa loptom uvek može da mu je doda, koju on dalje uvek distrubira tačno tamo gde treba. Njegova kretnja mnogo rasterećuje igru štopera i bekova. Mnogi nisu svesni koliko je kretnja centralnih veznjaka bitna za igru bekova, a Karik upravo mnogo pomaže bekovima.

Jedna od najbitnijih stvari kod vrhunskih veznjaka je sposobnost diktiranja tempa cele igre. Nakon godina igranja i treniranja sa Skolsom, Karik je postao majstor tog zanata. A taj zanat nije laka stvar, mnogo izvikaniji veznjaci to celu karijeru nisu naučili.

Geri Nevil je skoro primetio da pad forme i samopouzdanja Van Persija leži u tome što je prethodnih 13,14 meseci uglavnom igrao bez Karika, koji je bio povređen, oporavljao se od povrede ili igrao rovit. RVP je naviko da se njegova kretnja, utrčavanja u prazan prostor uvek isprate pravovremenim pasom. Bez Karika, Van Persija je uzaludno utrčavao, otvarao se. Kada je napadač na vrhovim prstiju, kada bez lopte ramenima fintira čuvara i utrčava u određeni prostor, on mora da bude ispraćen dodavanjem. U suprotnom, biva sve isfrustiraniji i nesigurniji. To se desilo sa Van Persijem.

Nije Persi taj koji je doneo poslednju titulu Junajtedu, Karik je taj koji je doneo. Jeste Persi igrao odlično, ali mozak tima i najbitniji deo svega, je bio negde povučenije… Prilikom proslave titule, zajedno sa navijačima, igrači i Ferguson su svi zajedno pevali „Teško je poverati da nije Skols. Znaš, to je Karik“

Skromni momak rođen blizu Njukasla, nije brz, okretan,nije mnogo jak, nije agresivan, ali je i u defanzivi sjajan i bitan igrač. Njegovo postavljanje mu obogućuje da je godinama među vodećima u ligi po broju presečenih dodavanja.   Neretko su njegovi blokovi šuteva u ključnim momentima spašavali golove. A saigrač uvek zna da mu neko čuva ledja kada ostane jedan na jedan sa protivnikom.

Protiv Liverpula je morao da igra štopera jer je i tu najpouzdaniji od svih igrača u timu. I ponovo je bio sjajan. Krpio je “večite talente”, Džounsa i Evansa.

 

Tedi Šeringem je još u Vest Hemu trenirao sa Karikom i otkrioje da su svi u klubu bili zadivljeni kako je čitao igru još tada. UKaringtonu (trening centar Junajteda) on je godinama jedan odnajcenjenijih. A njegovi saigrači i bivši igrači Junajteda gasmatraju gotovo podjednako važnim igračem kao Runi u post-Ronaldoeri.

Malo je reći da je prošla sezona Mančester Junajteda neuspešna, ali ako se pogleda igra Junajteda prošle godine može se izvući jedan trend. U prvih nekoliko kola prošle sezone Junajted je igrao dobro i osvojio je puno bodova, onda dolaze 2 vezane povrede Karika i istovremeno se raspada totalno igra Junajteda, loši rezultati se nižu a za sve je kriv u javnosti Mojes. Sve do kraja sezone Karik je ili povređen ili se oporavlja od iste, a kraj sezone igra jer jednostavno mora, iako mu je bila neophodna operacija zgloba.

Na leto 2014. ide na operaciju, Van Gal bez njega loše počinje sezonu uprkos silnim pojačanjima.

Karik se vraća, prvi put posle više od 12 meseci je spreman da igra nepovređen, a Junajted je vezao 6 pobeda zaredom.

U prethodnih nekoliko godina se priča o Junajtedu i više stotina miliona evra koje će se uložiti, ogromna je lista igrača povezivanih sa Junajtedom. Ono što ja želim je da se pre svega desi ponovo Majkl Karik, 10 godina mlađi. Cena nije važna, takav igrač je neprocenjiv.

Fudbal nije nasumična jurnjava za sfernim objektom, fudbal nije igra za siromašne, misleći na siromaštvo moždanih vijuga. Fudbal je divna igra kad je igraju igrači kao što je Majkl Karik.