Ooh, aah, Kantona - 24 godine od dana koji je promenio sve

Da se razumemo, Kantona nije najbolji fudbaler na planeti svih vremena. Nije čak bio ni najbolji na svetu u periodu u kom je igrao, pa možda ni najbolji u Junajtedu tih godina. No, fudbal je magična igra, a Kralj je prosipao magiju svuda oko sebe, na ovaj ili onaj način. Od dečaka odraslih u Harisonovoj Akademiji pravio je ljude i učio ih da pobeđuju. Od običnih gledalaca pravio je sledbenike. Od protivnika krvne neprijatelje. Nikoga nije ostavio ravnodušnim.

Junajted je te 1992. bio daleko od kluba kakav je danas. Poslednju titulu su osvojili 67, Kup šampiona 68. Fergusonu je vreme isticalo, navijačima je trebala titula pa je Đavo rešio da umeša prste. Jednostavno ne postoji drugo objašnjenje za gomilu slučajnosti koje su Francuza dovele na Old Traford promenivši tako tok istorije.

Engleski fudbal se menjao u periodu koji se poklopio sa početkom globalizacije. Premijer liga je tek nastala, Englezi su se polako ratosiljali huligana i počeli da prave ozbiljno takmičenje. Mediji su ligu činili sve atraktivnijom, gledaocima su bili potrebni heroji. Škot je rizikovao i dao šansu klincima iz Akademije. Falili su golovi, Dion Dablin se povredio, Mekler i Hjuz nisu bili u formi. Glavni kandidat da stvari promeni bio je Met Letisije, ali njemu je bilo dobro kući. Onda je usledio poziv od direktora velikog rivala Lidsa koji je želeo Denisa Irvina. Kantona je par dana ranije rešio da napusti klub jer ga Vilkinson nije stavio u tim na jednoj utakmici. Pokupio je stvari i tražio da ode. Ferguson je pitao da li je slobodan. Bio je za samo 1.2 miliona funti. Ostalo je istorija. Titulu je osvojio Junajted, a ne Aston Vila.

„Ako je ikad postojao igrač, bilo gde na svetu, koji je napravljen za Mančester junajted, onda je to Kantona. Došao je, isprsio se, podigao glavu i osmotrio sve kao da pita: „Ja sam Kantona. Koliko ste veliki? Da li ste dovoljno veliki za mene?“ – objasnio je Ferguson dovođenje Francuza iz konkurentskog Lidsa. Osim Škota, svi drugi su mislili da je u pitanju ludost i potez koji će uništiti klub.

Francuzu su pripale zasluge. Zasluženo. Ne zbog 9 golova koje je u ligi postigao te godine za Đavole. „Volim da igram i izgubim više nego da pobedim. Zato što unapred znam da ću da pobedim“ – rekao je jednom prilikom. Stav koji i danas vodi Junajted do pobeda u izgubljenim utakmicama vratio je baš on. Stav koji Junajted oduvek izdvaja od ostalih zagubio se posle odlaska Meta  Bezbija. Bilo je potrebno da ga neko vrati u svlačionicu. Erik je to učinio i dobio kraljevstvo.

A onda je otišao. Na vrhuncu. U tridesetoj. I zacementirao mesto u istoriji.

„Ako imate samo jednu strast u životu – i to je fudbal – i zanemarujete sve ostalo, to je veoma opasno. Kada prestanete to da radite, kao da umirete. To je smrt zapravo.

Pokušavam da nađem druge načine da se izrazim. Bez toga bih umro.“ – objasnio je Kralj.

Ove nedelje Junajtedovi navijači obeležavaju 20 godina od dolaska Erika na Old Traford. Mislite li da je to samo zbog 5 sezona odigranih u Junajtedu, 82 gola na 185 utakmica u svim takmičenjima. Razmislite malo bolje.

„Nisam učio. Živeo sam“. – Erik Kantona