Arnautovićev životni intervju: "Svi su čekali moju grešku, a oko 'dobrog' Alabe se nije pravila fama"

Rekorder po broju utakmica za reprezentaciju Austrije Marko Arnautović dotakao se brojnih fudbalskih tema u razgovoru za austrijski "Servus", dotakavši se aktuelnog trenutka u Crvenoj zvezdi, ali i čitave živopisne karijere, koja je bila protkana usponima i padovima.

Arnautović se najpre dotakao Crvene zvezde, opisujući prelazak u voljeni klub kao ostvarenje životnog sna.

"Apsolutno, apsolutno. Na početku, kada sam tek došao, sve je bilo lako. Pobeđivali smo svaku utakmicu sa 4:0, 5:0, a onda smo imali period u kom smo igrali nerešeno i gubili i tada zaista počneš da osećaš pritisak. Ali naravno, neverovatno sam srećan i ponosan što će, ako postanemo šampioni i osvojimo Kup, to biti ostvarenje mog dečačkog sna. Jer ranije, u detinjstvu, kad god bih otišao u selo, bilo bi mnogo navijača Crvene zvezde, bilo bi i navijača Partizana, a kada dođe derbi, svi bismo sedeli zajedno i strasti bi se uzburkale. Naravno, posle bismo svi ponovo bili prijatelji, ali tokom utakmice je umelo da postane prilično napeto. To se oseti i na stadionu kada igramo derbi. Ali da, moj san je bio da jednog dana igram ovde, a ako želiš da taj san u potpunosti ostvariš, onda prirodno moraš da osvajaš titule, i to je svakako naš cilj - da osvojimo ligu i Kup. Naravno, moj cilj je sada i da sa Crvenom zvezdom odem korak dalje u Evropi. Imali smo šansu protiv Lila. Nažalost, sreća nije bila na našoj strani, ali da, vidim veoma veliki napredak u klubu", rekao je Arnautović u velikom intervjuu.

U nedelji kada će beogradski večiti rivali odigrati duel u plej-ofu, Arnautović se prisetio derbija od pre dve meseca, kada je i sam bio strelac.

"Mislim da nema ničeg boljeg od toga. Emocije su bile tu, porodica je bila prisutna, stadion je bio pun, i pobedili smo sa 3:0. Na toj utakmici se desilo sve što sam mogao da poželim", jasan je bio reprezentativac Austrije.

Pronikao je potom Zvezdin napadač dublje u psihologiju života fudbalera i sa čim se sve suočava čovek koji zahvaljujući ovom sportu postane slavan.

"Danas moraš da paziš šta radiš jer ako postaneš fudbaler, ako postaneš poznat, odjednom se svi pojave i postanu tvoji najbolji prijatelji, i ljubavnice, i ko zna šta sve ne. U suštini, odjednom te svi vole. A kada nisi bio fudbaler i nisi bio poznat, jesi li bio samo normalna osoba, kao i svi ostali? I na to moraš da paziš. Naravno, i ja sam pravio greške u mlađim danima. Hvala bogu, moji roditelji su bili tu i pokazali mi pravi put. A kasnije, naravno, kada sam započeo vezu sa svojom suprugom, i ona je umnogome doprinela tome da postanem ovo što sam danas. I, naravno, novac je velika tema u celom fudbalskom svetu i sportu uopšte; moraš da budeš obazriv sa tim", naveo je on.

Iako se ne ponosi stvarima koje su ga pratile od početka karijere, Arnautović priznaje da su mu od starta nalepili etiketu "lošeg momka".

"Šta god da je bilo, uvek sam bio prikazan u negativnom svetlu. Naravno, ono što me je na neki način spasavalo bile su moje igre na terenu, ali to je bilo u drugom planu. Sve oči su uvek bile uprte u to šta će Marko sledeće da uradi, kakvu će grešku Marko sledeću da napravi? Svi su samo to čekali, a u Austriji su svi mediji i ostali prosto samo čekali da Arnautović napravi grešku. Vidite, on mi je kao brat i zna koliko ga volim. Ovde pričamo o Davidu Alabi. David nije imao nikakve ispade niti bilo šta slično. On je uvek bio onaj...", dodajući da je iskusni fudbaler pod plaštom dobrog momka uspevao da zamaskira noćni život:

"Miran, disciplinovan. On zna za: "Hvala, molim vas" i tako dalje, ali... I on je išao da se provodi u P1 u Minhenu (poznati noćni klub). Ipak, nije se od toga pravila tolika fama. Ljudi su i dalje govorili: "Da, to je David, to je naš momak, on je naš talenat kakav se rađa jednom u veku" i tako dalje. O njegovim fudbalskim kvalitetima ne moramo ni da pričamo. Vrhunski su, a ono što je postigao zaslužuje maksimalno poštovanje. Ne verujem da će iko drugi u Austriji uspeti to da dostigne. Ali…", setio se Arnautović.

Zatim se osvrnuo da tešku odluku pre nego što je na leto 2019. godine otišao u Kinu, što se zbog nadolazeće pandemije virusa korona pokazalo kao greška.

"Prvih šest meseci sam govorio ženi: "Dolazi ovamo odmah." Stvarno sjajan život, odličan grad, sve. Ljudi su bili veoma, veoma predusretljivi. Klub je takođe uradio sve; imam ogromno poštovanje prema klubu za sve što su učinili za nas strance, za igrače. Tako da je bilo zaista izvanredno. Onda se, naravno, desilo to što se desilo, i nažalost nas je zahvatio taj talas kovida. Tada sam svakog dana mislio: "Zašto sam ovo uradio? Zašto?" A onda... naravno, kao što ljudi kažu, jako, jako mnogo ljudi je izgubilo živote zbog korone. Mnogi su izgubili članove porodice, izgubili prijatelje. Bilo je to užasno vreme", prisetio se Marko, koji se sa setom prisetio i depresivne faze u najmnogoljudnijoj zemlji na svetu.

Bogata karijera i igranje duž raznih meridijana omogućili su Arnautoviću da bolje spozna današnji fudbal, koji ima više mana nego prednosti.

"Danas je sve statistika, sve se meri. Danas si prosto kao robot. Naravno, danas je teže nego tada, ali opet, danas klinci od 16, 17 godina bez problema debituju u prvom timu. Nažalost, tada to nije bilo tako. Zaista nije bilo tako. Mislim, tada, kada sam se ja probijao, bio sam jedini. A stvarno je bilo toliko tih momaka, i postali smo šampioni sa U19 selekcijom, postali smo šampioni sa U21, U23, kako god hoćeš to da nazoveš. Svi ti momci, oni danas nemaju apsolutno nikakve veze sa fudbalom, a to su bili vrhunski, vrhunski talenti. Više nemaju nikakve dodirne tačke sa fudbalom. Postojao je strog proces selekcije, a znaš i sama, svako ko se iole razume u fudbal zna da je holandska škola tada bila ubedljivo najbolja. Ne Engleska, Italija, Španija, ne Nemačka... nego Holandija", rekao je Arnautović.

Potom je govorio o odnosu prema navijačima, medijima i kritici kao sastavnoj komponenti profesionalnog fudbalera.

"Ne, uopšte ne gledam vesti. Ne čitam i nije me briga da li to razumete. To je to, kraj priče. Mogu da kažu šta god žele. Šta me briga? Ako mi neko na ulici kaže: Hajde, idemo na kafu, reci mi šta imaš da kažeš? Zar treba da pričamo o tvojim greškama, koje si greške u životu napravio? Ko to radi? Ne, niko to ne radi. Ali dobro, onda opet kažu: U redu, ali moraš to da prihvatiš jer zarađuješ toliko novca i poznat si i izabrao si ovakav život, i zato moraš da primiš kritiku. Ja prihvatam kritiku, ili bolje rečeno kritiku koju imam pravo da dobijem", naveo je on.

Poseban osvrt imao je na "tastatura navijače" za koje je imao jasnu poruku.

"Jesam. Tamo sam rođen. Tamo sam odrastao. Igram za reprezentaciju. Zahvaljujem se zemlji za ono što je pružila mojoj porodici, jer nije lako, posebno s obzirom na to da su moja baka i moj otac imali teška vremena tada u Srbiji, pre nego što su se preselili u Austriju. Zaista se zahvaljujem svima što su prihvatili moju porodicu na ovakav način. Ali, šta misliš pod tim "pomirio“? Volim ih sve. Hejtere najviše volim. Njih najviše volim. Voleo bih da im dajem poklone. Svaki put za njihov rođendan i za Božić, davao bih im poklone. Bez obzira koliko hejtera ima", rekao je Marko koji će se sasvim izvesno povući iz reprezentacije Austrije posle Svetskog prvenstva u fudbalu.