Azeri - Rana koja ne zarasta

Pisali smo o Azerbejdžanu kada su igrali protiv Crnogoraca, ali nije zgoreg podsetiti kako smo prošli protiv Azera, u tamno doba (a koje nije mračno) fudbala na ovim prostorom. 

Vremenom smo se navikli, ali tada je delovalo kao šok. Tek što je SR Jugoslavija ime u Srbija i Crna Gora, usledio je šamar koji nikada nećemo zaboraviti. 

Novi eksperiment sa selektorom bilo je dovođenje Dejana Savićevića bez ikakvog iskustva na klupu nacionalnog tima. Naime, legendarni „Genije“ je posle fudbalske karijere tražio sebe u nekom drugom poslu pa je nekome palo na pamet da mu poveri reprezentaciju..

Stara država sa novim imenom se propisno izbrukala tog popodneva na stadionu „Pod Goricom“ gde ni pokojna Jugoslavija u dva pokušaja kroz istoriju nije dobila meč. Poveli smo sa 2:0, ali onda se dogodilo čudo neviđeno.

Fudbalski Liliputanci iz Zakavkazja (tada još nisu ulagali u fudbal ni blizu kao sada) postigli su dva gola u nastavku pored skamenjene domaće reprezentacije i publike u Podgorici, a Gurban Gurbanov je odigrao utakmicu života. Čovek čije će ime ostati sinonim za sva stradanja i razočaranja fudbala ovdašnjeg je doneo Azerbejdžanu bod. Pukla je bruka, pričalo se da je utakmica nameštena, nesvesni sopstvenih slabosti smo kao i obično opravdanje tražili u stvarima van terena.

SCG je inače tada još imala šansu da se plasira na EP u Portugalu (tamo gde su Heleni 15 meseci kasnije šokirali svet), da smo dobili autsajdera, prišli bismo Velšanima na dva boda. Ali, ni Mijatovićev penal i gol zaboravljenog Nikole Lazetića koji je tada igrao za Lacio nisu bili dovoljni,

Da stvar bude gora, Azerbejdžan je bio teško oslabljen (nemojte se smejati), gotovo pola standardne postave nije doputovalo u Podgoricu jer su se posvađali sa savezom oko neisplaćenih bonusa.

Gurbanov nije štrajkovao, postao je legenda sa dva gola protiv jačeg rivala, ujedno to je bio i prvi bod Azera u grupi. Do kraja je Azerbejdžan dobio još jednu utakmicu, pogađate, protiv Srbije i to kladioničarskim rečnikom, iz dvojke u keca. Vodili smo golom Boškovića, da bi Gurbanov iz penala i Ismailov u poslednja dva minuta okrenuli rezultat, to je bio kraj trenerske karijere Dejana Savićevića.

Verovali ili ne, da je Srbija makar uzela bod u Bakuu, završila bi ispred Velsa u grupi i otišla u baraž. Velšani su inače odoleli protiv Rusa u Moskvi, ali su revanš kod kuće izgubili minimalnim rezultatom i ostali bez prvog velikog takmičenja od 1958. godine. U tim nesrećnim kvalifikacijama igrali smo dva puta 1:1 sa Italijanima, ali smo pali na Azerbejdžanu.

Gurban Gurbanov je sedam godina igrao za nacionalni tim svoje zemlje, dao je 14 golova, od toga izgleda da smo mu bili omiljena mušterija, postigao je tri gola protiv udruženih Srba i Crnogoraca. Nikome osim nama nije dao golove u dva meča. Ipak, on je najbolji strelac u istoriji Azerbejdžana.

Dok ih je trenirao Robi Prosinečki bili su tvrd orah, bili četvrti u grupi za Mundijal u Rusiji, imali tri pobede, pa je jasno da su bili veoma zadovoljni, ali je "Veliki Žuti" otišao u Tursku.

Mnogo su ulagali, mada omladinski fudbal im je loš, nekadašnji trener Zvezde je insistirao na radu sa mlađim kategorijama, ali imaju problem što su mnogi solidni igrači koji nastupaju u Rusiji, uzeli tamošnje državljanstvo. Ako bi se priklonili reprezentaciji, izgubili bi status domaćih igrača u ruskoj Premijer ligi.

Na klupi je sada Đani De Bjasi koji je napravio istorijski uspeh sa Albanijom (da se ne podsećamo kako), Azeri su se dobri borili protiv Portugala u Torinu, teško primaju golove, gotovo čitav tim je iz domaće lige, koja je bolja od onih u okruženju jer imaju više novca. Ali, ni kod njih nije kao nekada, ali i dalje su tvrdi, recimo igrali su nerešeno sa Slovencima na strani, zadržali Crnogorce, ali nisu pobedili recimo Luksemburg. Sva ta tri meča su završena 0:0, ako dodate remi sa Kiprom, poraz u Podgorici, od 8. septembra 2020. nisu postigli gol, tada su slavili na Kipru u LN.

Uostalom pogledajte ovaj podatak, od igrača koje je De Bjasi pozvao pod nacionalnu zastavu, samo su trojica postizali golove za nacionalni tim, Medvedev i Emreli po 4, Ramil Šedajev, vođa napada dao je pet golova.

Od kada smo poslednji put igrali protiv njih, odoleli su protiv Hrvata (takođe Prosinečki), Norvežana, dobili su Moldaviju, Norvešku kod kuće, ostali neporaženi protiv Čeha.

To su im najbolje godine, slavili su i protiv Farana, pravo je čudo da su dali tri gola u gostima, u kvalifikacijama za EP tesno su izgubili od Hrvatske, kad daju gol, pogotovo ako ih rezultat drži u igri, mogu da naprave problem. Samo, kako rekosmo, gol im je u poslednje vreme misaona imenica, ako Srbija postigne prva gol, sve će biti lakše, što duže bude bilo 0:0, Azeri su opasniji. Profesionalno kradu vreme, skloni su provokacijama, moglo bi da bude problema.

Ipak, kvalitet je apsolutno na strani "Orlova"...

Meč se igra na “Olimpijskom stadionu”  ranije su rivale čekali na “Tofik Bahramovu”. 

Ko je taj lik? Isti onaj koji je Englezima doneo titulu prvaka sveta u meču protiv Nemačke, linijski arbitar koji je skrojio rezultat u finalu na “Vembliju” i generalno ga iz pogrešnih razloga smatraju najpoznatijim Azerbejdžancem kada je fudbal u pitanju.