Bili bismo prvaci Evrope!

Naša fudbalska reprezentacija u trećem kolu Lige nacija gostuje u Švedskoj, a let "Orlova" na sever Evrope budi jedno posebno sećanje u istoriji naše zemlje - diskvalifikaciju sa Evropskog prvenstva 1992. godine. Te godine, tadašnja reprezentacija bivše zemlje, Jugoslavije bila je projektovana da postane šampion Starog kontinenta. Doduše, nikada nećemo saznati šta bi se zaista desilo da je ta selekcija Ivice Osima zaista nastupila na turniru. Ipak, kako je šampion postala Danska, koju je naša selekcija prethodno počistila u kvalifikacijama, ljubitelji fudbala iz tog vremena uvereni su da bi se Jugoslavija prošetala do krova Evrope.

Ipak, zbog rata na prostorima bivše Jugoslavije, raspala se i jedna od naših najboljih reprezentacija u istoriji. Selekcija sastavljena od čuvenih "Čileanaca", juniorskih prvaka sveta iz 1987. godine, trebalo je da diplomira na EP u Švedskoj. "Čileanci" selektora Mirka Jozića, koji su stasali u A reprezentativce i kod Ivice Osima bili su - Robert Jarni, Zvonimir Boban, Robert Prosičenki, Predrag Mijatović, Davor Šuker, a pridodali su im se i nešto mlađi Dejo Savićević, Dragan Stojković, Slaviša Jokanović i Darko Pančev. Već tada, sa statusima velikih igrača i mega zvezda, Jugoslavija je zaista bila strah i trepet u Evropi.

Međutim, neposredno pre odlaska u Švedsku, ta selekcija sa "šest buktinja" počela je da se gasi. Jedan po jedan igrač su po nalogu republičkih saveza otkazivali igranje za reprezentaciju još tokom kvalifikacija. Tada je usledila i čuvena konferencija selektora Ivice Osima, koji je zaplakao i pred prisutnima i dao ostavku neposredno pred šampionat, kada je kroz suze rekao:

"Ostavka je najdirektnija stvar. Da kaže čovek - odlazim i gotovo je. Opet vam kažem, to sam već ponovio, ne verujem da mogu da idem niti ću ići u Firencu ili Švedsku. To je moj privatni gest, a vi ga možete protumačiti kako hoćete. Neću da govorim zbog čega, vi to vrlo dobro znate. Ako ništa drugo, jedino što mogu da učinim za taj grad, bar da se i vi setite da sam se rodio u Sarajevu, a znate šta se dešava", rekao je uplakani Osim usred Beograda.

Hrvatski članovi reprezentacije takođe su otkazali svoje nastupe, a upravo su oni i bili okosnica te selekcije, jer svi znamo kako su Jarni, Boban, Prosinečki i Šuker predvodili Hrvatsku do istorijskog trećeg mesta na Mundijalu 1998. godine u Francuskoj.

Članovi naše selekcije koje je posle Osima preuzeo Ivan Čabrinović, surovo su vraćeni kući sa EP u Švedskoj, a članovi posade bili su: Omerović, Leković, Radinović, Stanojković, Dubajić, Najdoski, Petrić, Vujačić, Novak, Brnović, Jokanović, Milanič, Stojković, Jugović, Mihajlović, Savićević, Mijatović i Jakovljević.

Put i povratak iz Švedske bili su režirani kao na filmu. Eskpedicija je znajući da mogu da ih vrate kući verovala da će ako odu u Stokholom na svoju ruku biti mnogo manje šanse da ih vrate. Međutim, sankcije za Jugoslaviju podrazumevale su konačnu diskvalifikaciju Jugoslavije sa EP. Ekspedicija Jugoslavije bila je tretirana kao da su fudbaleri zločinci, čega se prisetio i selektor Čabrinović, koji je neposredno pre toga dolete iz Kuvajta kako bi zamenio Osima, u trenucima kada nismo imali ni selektora. Naša reprezentacija do poslednjeg trenutka se pripremala i nadala da će odigrati meč sa Engleskom, u prvom kolu na EP.

"Ubeđen sam da bismo ih pobedili jer smo imali sjajan tim i veliki motiv da im svima pokažemo ko smo, šta smo i koliko vredimo", prisetio se Čabrinović, ali su okolnosti bili potpuno drugačije.

Od prvog dana priprema bilo je mnogo pritisaka, novinari iz Italije, Engleske, Francuske, Švedske i drugih zemalja naglašavali su da "zemlja ne postoji i da je simbol rata".

"U našem kampu bili smo smešteni u bungalove, a okruženi policajcima u crnim uniformama koji su na povocu držali pse više nalik na razjarene vukove. I pored svega, momci su trenirali maksimalno, a mi smo se trudili da se usredsrede samo na fudbal. Ali nismo mogli jer su novinari postavljali pitanja o svemu osim o igri. Zato sam u jednom momentu rekao: ja sam trener, a ne političar, ako imate nešto da me pitate o pripremama, o meču s Engleskom - tu sam. Ako nemate, do viđenja".

 Međutim, politika je bila jača od sporta i pakao po povratku u Beograd je tek počinjao. Avion kojim su se vraćali i fudbaleri bio "pun kao oko", jer su u njega morali da uđu svi oni koji su bili primorani da se vrate u Jugoslaviju. Tako je legenda leta iz Švedske postao čuveni pilot Stevan Popov. Rok da avion napusti tlo Švedske bio je u ponoć, ali problem je bio što Švedska nije želela, tj. navodno nije imala dozvolu da sipa gorivo.

Avion iz Stokholoma bio je glavna tema u evropskim medijima. Novosađanin Steva je teškom mukom i stigao po reprezentaciju, pošto su ga NATO avioni presreli i vratili u Beograd iz Mađarske, pa je Popov odlučio da do Švedske odleti preko Rumunije, zbog čega je postojao rizik da će ostati bez goriva.

"Stopirali su ga, opstruirali da mu ne daju gorivo. Pretio je da će parkirati avion na obali Baltika ali da njegov avion neće ostati zaplenjen u Švedskoj sa gomilom ljudi i fudbalskom reprezentacijom. Steva je na kraju rekao da uzlazimo i da polećemo na njegovu odgovornost i da ako ostane  bez goriva da će stati na autoput u Poljskoj. Mislim da je u tom avionu bila veća gužva nego u busu GSP-a na najfrekventnijoj liniji. Sve iz Jugoslavije što je moglo da se utrpa u taj avion bilo je tu. Po sletanju u Beograd na pretnje Stevi koji se nije pridržavao uobičajene linije za sletanje, pilot je odgovorio 'Hoćete li me jednom, kada nema nigde nikog, pustiti da sletim kako ja hoću? Idem preko Knez Mihailove da zna Jugoslavija da se reprezentacija vraća u Beograd'. Bio je to najluđi let za sve nas iz tog aviona", prisetio se mnogo godina kasnije Budimir Vujačić, jedan od članova reprezentacije.

Šampionat u Švedskoj bio je poslednji sa osam učesnika. Danci su se provukli i u grupi sa skorom 1-1-1, kao drugi iza domaćina. U polufinalu pobedili su Holanđane nakon penala i potom u finalu u Stokholmu i aktuelnog prvaka sveta Nemačku sa 2:0. Danci su bili prvaci, ono što je trebalo da budemo mi, reći će svaki savremenik tog doba.

Priča o raspadu jedne zlatne generacije praktično na samom putu do održavanja EP jedna je od najčuvenijih u istoriji našeg fudbala. Tačno 30 godina kasnije, naša reprezentacija putuje u Švedsku, na prvi zvaničan meč od tog EP. U međuvremenu, Srbija je odigrala samo dve prijateljske utakmice sa Šveđanima. U Beogradu smo ih 2009. pobedili 2:0 golovima Nikole Žigića i Boška Jankovića. Tri godine kasnije, Švedska je kao domaćin pobedila selekciju Siniše Mihajlovića rezultatom 2:1, golovima Tojvonena i Ibrahimovića, dok je za Srbiju jedini strelac bio Neven Subotić.

 Ipak, to gostovanje u Švedskoj ni blizu neće ostati upamćeno kao ono iz 1992. godine, kada nam se na putu ka EP osipala reprezentacija i na kraju kao najbolja selekcija ostala bez učešća. Od te 1992. godine, reprezentacija je još samo 2000. u Belgiji i Holandiji uspela da se domogne Evropskog prvenstva. Možda je vreme da preko Švedske i prvog mesta u Ligi nacija, obezbedimo i ušešće na EP...

Danas, Piksijevi izabranici od 20.45 sati gostuju u Stokholmu, a da ćemo videti tri ili više pogotka kvota u AdmiralBet je 2.25.