Dron iznad Beograda - kada fudbal postane političko bojno polje

U kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2016. godine u Francuskoj, fudbalske reprezentacije Srbije i Albanije našle su se u istoj kvalifikacionoj grupi I, što je već u startu izazvalo ogromnu pažnju javnosti širom Balkana i Evrope zbog politički opterećenih odnosa dveju država. Mečevi između Srbije i Albanije su se zbog istorijskog, nacionalnog i političkog konteksta od početka smatrali izuzetno rizičnim, a dešavanja na terenu i van njega su to i potvrdila.

Ono što je trebalo da budu sportski okršaji u kvalifikacionoj grupi pretvorilo se u spektakl političkih tenzija, simboličkih provokacija i bezbednosnih izazova. Dva meča, jedan u Beogradu, drugi u Elbasanu, pokazala su koliko je Balkan i dalje podložan istorijskim teretima, čak i kada je reč o fudbalu koji je izuzetan sociološki fenomen.

Stadion Partizana je 14. oktobra 2014. godine bio pod opsadom. Više od 5.000 policajaca, stroge bezbednosne mere i jasan dogovor između Fudbalskih saveza Srbije i Albanije: bez gostujućih navijača. Ali ni to nije bilo dovoljno da spreči najkontroverzniji prekid utakmice u istoriji srpskog fudbala.

Utakmica je do tada bila nervozna, sa oštrim startovima i burnom atmosferom, ali bez pogodaka. U 41. minutu, iznad stadiona se pojavila bespilotna letelica - dron koji je nosio zastavu takozvane “Velike Albanije”, prikazujući mapu koja uključuje teritorije današnje Albanije, Kosova i Metohije, kao i delove Crne Gore i Makedonije. Zastava je bila i simbolično i politički snažno oružje.

Srpski reprezentativac Stefan Mitrović skočio je i uhvatio zastavu, pokušavajući da je ukloni, što je izazvalo oštru reakciju albanskih igrača. U tom trenutku nastaje metež, guranje, koškanje, a zatim i upad nekoliko navijača Srbije na teren. Neki su fizički nasrnuli na gostujuće igrače, a sudija Martin Atkinson iz Engleske odlučuje da prekine meč. Albanski fudbaleri su uz pratnju policije napustili teren, a utakmica nikada nije nastavljena.

U danima koji su usledili, mediji su brujali o dešavanjima iz Humske, ne samo u Tirani i Beogradu, već i u čitavom svetu. Glavna figura postaje Olsi Rama, brat tadašnjeg albanskog premijera Edija Rame, koji je prisustvovao utakmici iz lože na stadionu. Srpski zvaničnici su tvrdili da je upravo on upravljao dronom, što je on demantovao. Uhapšen je na kratko, pa pušten, sve to uz ozbiljne diplomatske trzavice. Poseta Edija Rame Beogradu, prva poseta jednog albanskog premijera od 1947. godine, odložena je za nekoliko nedelja upravo zbog dešavanja na meču.

Godinu dana kasnije, Srbija je otputovala u Albaniju na revanš. Stadion u Elbasanu, a ne u Tirani, bio je domaćin utakmice jer je bio jedini po UEFA standardima. Više od 2.000 policajaca bilo je raspoređeno na stadionu i oko grada. Strani novinari, među kojima i predstavnici CNN-a, BBC-ja i Al Jazeere, izveštavali su o gotovo vojnoj atmosferi.

Uprkos tenziji, revanš je odigran bez većih incidenata. Srpski reprezentativci bili su pod konstantnim zvižducima, dok su albanski navijači skandirali parole u vezi sa Kosmetom, istorijskim borbama i političkom nezavisnošću. Na terenu potpuno drugačija slika, ekipa Srbije je, iako bez šansi za plasman na EURO, pobedila rezultatom 2:0 golovima Kolarova i Ljajića. Albanski navijači ostali su zatečeni, međutim uteha je stigla nešto kasnije u vidu istorijskog plasmana na kontinentalnu smotru najboljih reprezentacija. Za nas, bila je to tek moralna satisfakcija. Jedna od mnogih, neretko beznačajnih…

Ove dve utakmice ostale su upamćene ne po rezultatu, već po velikom skandalu, ali i porukama. Dron iznad Beograda postao je svetska vest, neki bi rekli simbol digitalne provokacije u eri političkog fudbala. Uvođenje tehnologije u nacionalističke narative pokazalo je da se sukobi ne vode više samo u rovovima i na ulicama, već i u vazduhu.

Bukvalno u vazduhu.

U međuvremenu, UEFA je pokrenula istragu. Prva odluka bila je da Srbija dobija meč službenim rezultatom 3:0, ali joj se istovremeno oduzimaju tri boda zbog propusta u organizaciji i upada navijača. Albanija je kažnjena zbog izazivanja incidenta. Ni Beograd ni Tirana nisu bili zadovoljni, pa su se obe strane žalile Sudu za sportsku arbitražu (CAS) u Lozani. Konačna presuda stigla je jula 2015, utakmica se registruje pobedom Albanije 3:0, uz novčane kazne za obe strane. Za Albance je to bila pobeda ne samo na papiru, već i u narativu. Za Srbiju, pak, novi udarac. Ne samo sportski, već i politički.

Jedna od zanimljivosti koju su preneli mediji jeste da je Olsi Rama, navodni "pilot drona", bio nosilac američkog pasoša i da je tvrdio da je "samo snimao utakmicu za potrebe BBC-ja". Njegovo hapšenje izazvalo je diplomatski skandal, a albanski premijer Edi Rama odložio je planiranu posetu Beogradu. Kada je konačno došao, to je bila prva poseta jednog albanskog premijera Srbiji posle 1947. godine.

Dron iz Beograda postao je svetski simbol. Na društvenim mrežama pojavljivali su se mimovi, animacije, pa čak i video-igre inspirisane događajem. Zanimljivo je da je posle incidenta drastično porasla prodaja dronova u Albaniji i na Kosovu i Metohiji, a mladi entuzijasti su na Jutjubu masovno delili snimke sličnih "letećih performansa”. Usledila je velika ekspanzija dronova koji su “buknuli” širom sveta, što u komercijalne i lične, što u, nažalost, vojne svrhe.

Srpska javnost veoma je kritički posmatrala lošu reakciju domaće bezbednosne službe što nisu ometale signal drona, iako su mogli da predvide slične provokacije. Takođe, UEFA je optužena da je donela političku, a ne sportsku odluku kada je dodelila pobedu Albaniji. U Srbiji su čak organizovane rekonstrukcije događaja uz simulacije koje su pokušavale da pokažu kako se dron kretao i da li je zaista moguće da je njime upravljao neko iz lože. Policijska istraga nije donela zvaničan zaključak, a pitanje ko je upravljao dronom ostalo je bez jasnog odgovora.

Trebalo je malo vremena kako bi se srpski reprezentativni fudbal oporavio od tog skandala (ako je ikada i stao na zdrave noge), međutim u jeku najave o zajedničkoj organizaciji predstojećeg Evropskog prvenstva za mlade 2027. godine Srbije i Albanije, nadamo se da će tenzije ovoga puta biti mnogo manje i rezervisane isključivo za igru na terenu.

Autor: Ivan Cvetković