FDA - Srpski trio za budućnost!

Seniorska reprezentacija Srbije ostvarila je prvi trijumf na jednom takmičarskom meču posle gotovo dve godine ali pobeda nad Jermenijom ima opor ukus baš kao i onaj ubedljiv trijumf nad Makedonijom iz oktobra 2013. godine kada smo spustili zavesu na još jedan neuspešan kvalifikacioni ciklus.

Suludo bi bilo podrobno komentarisati rezultat u situaciji kada tri osvojena boda služe tek toliko da nam se drugi ne smeju u lice gledajući tabelu na kojoj pored imena našeg nacionalnog tima stoji -2 osvojena boda.

Nakon duela na "Karađorđu" ostaje pozitivan utisak o momcima kojima je pružena prilika da pokažu šta znaju i koji su svoje zadatke ispunili više nego dobro.

Levo krilo Štutgarta Filip Kostić lagano se ustaljuje u prvu postavu nacionalnog tima iako je prvi poziv u "A" reprezentaciju dobio krajem marta pred duel sa Portugalom.

Kragujevčanin svoju formu podiže iz sezone u sezonu i nema sumnje da će vrlo brzo napustiti Štutgart i preseliti se u neki znatno ambiciozniji klub. Kada već govorimo o tome kako nam je bitno da stvorimo tim za naredne kvalifikacije Filip deluje kao prijatno osveženje po levom boku gde bi u tandemu sa Aleksandrom Kolarovim mogao da predstavlja udarnu iglu našeg nacionalnog tima.

Večeras smo mogili da vidimo dobre prodore Filipa Kostića, nekoliko dobrih centaršuteva ali i šansu u kojoj se našao u osmom minutu kada je pogodio prečku. Poenta je da nastavi u dobrom ritmu kako u klubu tako i u nacionalnom timu i onda bi zaista mogao da bude važna karika "Orlova" na putu ka Rusiji.

Druga dvojica momaka koji su večeras nagrađeni nastupom u "A" selekciji takođe su ostavili sasvim solidan utisak.

Ma koliko zbog navijačke ostrašćenosti neko sporio izdanja Darka Brašanca ili Andrije Živkovića prvotimci Partizana duži vremenski period igraju na zavidnom nivou i to su pokazali u Novom Sadu.

Koliko Darko Brašanac može da bude koristan igrač reći će vam svaki trener koji iole poznaje materiju a može biti da ste i sami to mogli da zaključite posmatrajući njegove partije u crno-belom dresu i mladoj reprezentaciji.

Teška povreda koju je doživeo nije ga poremetila, posle svega se vratio još bolji, i jesen sa Partizanom u Ligi Evrope samo će mu pomoći da dodatno stasa i dokaže koji su mu krajnji dometi na domaćoj sceni.

Andrija Živković možda nije uspeo da upiše prvenac u dresu "A" reprezentacije ali se radi o momku koji bez ikakvog sporenja predstavlja najveću nadu srpskog fudbala.

Nišlija je pokazao da ima "zdravu glavu", nije se uzneo nakon uspeha na Novom Zelandu, a pritom je formu uspeo da održi i da je podigne na viši nivo.

Sve u svemu, sa ovakvim momcima koje treba adekvatno ukomponovati u tim i naterati ih da rade za dobrobit ekipe Srbija ima finu bazu za kvalifikacije koje slede. Da li će stručni štab našeg nacionalnog tima znati da iskoristi potencijal i individualni kvalitet pretoči u rezultat to niko ne može da garantuje a dovoljno puta smo se opekli da bi bili optimisti.