INTERVJU – Nenad Lalatović: ''Kad bih progovorio, Srbiju bih okrenuo naglavačke! Uz Miloja sam najuticajniji trener domaćeg fudbala

Na pomen njegovog imena i prezimena ili prikaz njegovog lika i dela ne možete ostati ravnodušni. Svestan je i on sopstvenog fenomena i činjenice da s njegovim ulaskom u prostoriju ili na teren – zabava počinje. Kada se sve to pritom sinhronizuje sa klubom za koji je u utorak potpisao saradnju do kraja sezone, onda je sigurno da nas čeka uzbudljivo proleće.

Nenad Lalatović je novi trener Novog Pazara gde je dočekan sa velikom pažnjom. Kako i ne bi. Tako bi bilo i da je promovisan u bilo kom klubu u domaćem fudbalu, bez obzira da li je taj isti član Super, Prve ili Druge lige Srbije.

Ali, Novi Pazar... Tamo se na lokalni klub gleda nešto drugačije u odnosu na ostatak zemlje. Tamo nema podela na crveno i crno-belo. Uzane i strme ulice dišu samo za plavo-belo.

U opširnom intervjuu za Sportske.net, Nenad Lalatović pričao je o tome kako je došlo do dogovora, dotakao se i igračke karijere, ambicija i mnogih drugih tema. Verujemo da će vam biti zanimljivo.

Kako ste posle prospavane ili neprospavane noći, s obzirom na to da je bilo dosta velikog interesovanja za vaš dolazak?

''Sigurno, ja sam navikao na svoj posao, što se kaže - da menjam klubove i da se navikavam na nove sredine. Neprespavana noć... Ne, spavao sam. Srećan sam što sam došao u veliki klub. U ovom klubu sam prelepo prihvaćen. Oni mene pokušavaju da dovedu poslednjih pet godina i ja sam želeo da dođem. Nisu se ranije kockice poklopile, a sad jesu i potpisao sam ugovor. Znam da su velika očekivanja od mene, ali najbitnije je da sam došao, da sam potpisao. I sad idemo polako, iz dana u dan, iz nedelje u nedelju, da budemo sve bolji, da se igrači privikavaju na mene i ja na njih, pa da napravimo rezultate onakve kakve je moj predsednik Ljajić zamislio'', počeo je Lalatović za Sportske.net.

Kako je došlo do kontakta između Vas i Novog Pazara? Gde ste tada bili?

''Pa, ja sam bio kod kuće, zazvonio mi je telefon, Fikret (Međedović) me pozvao i jednostavno pitao da li bih želeo da dođem u Novi Pazar, jer je gospodin Gaćinović zbog zdravstvenih problema morao iznenada da napusti klub. I jednostavno nisu želeli drugog trenera, nisu druge ni zvali, a ja sam to odmah prihvatio. Meni je žao što sam otišao iz Mladosti iz Lučana i ovom prilikom pozdravljam i Neška (Milovanovića) i sve moje momke koje sam tamo trenirao. To je stvarno sjajan klub, Neško mi je i brat i prijatelj, uvek smo imali sjajnu saradnju.  Ja kad sam rekao da odlazim u inostranstvo, imao sam ponudu koja je bila takva da su mi davali 13.000 evra... Nije bitno koja je cifra mesečna, ja sam tražio skoro 50% više i rekao sam: 'Ako mi date to što tražim, ja ću doći, a ako mi ne date..'  i zato je to propalo. I onda sam, jednostavno, odmarao nekih mesec dana i, kažem Vam, stigla je ponuda gde me je Novi Pazar pozvao. Ja sam se iznenadio da je gospodin Gaćinović otišao jer je on jedan izvanredan trener, ali je otišao samo zbog zdravstvenih razloga. I jednostavno, ali bukvalno za pet minuta smo se dogovorili... Nisam hteo sad da se cenkam, ponudili su korektne uslove. Došao sam, potpisao i bukvalno smo se dogovorili za pet minuta''.

Pominjao se taj klub iz inostranstva, je li to neki iz regiona ili ne?

''Malo je dalje, ali ja kažem ovako: ja imam ponude za inostranstvo, ali više neću da idem nigde gde nisam zadovoljan svojom platom i da bih samo otišao. Ja nigde ne moram da idem, u Srbiji volim da radim i ne sramotim se da radim u Srbiji celog svog života. Ja, ako idem u inostranstvo, moram da budem dobro plaćen da bi me oni tamo cenili. Da im dođem za neku platu koju oni mogu lagano da daju, pa jednostavno, ako ne poslušaš nešto odmah, oni te na prvu smene i vrate kući. Ja sam iz tog razloga odbijao tri-četiri kluba. Razmišljam kao trener iz Srbije koji ima skoro 50% pobeda na 530 utakmica i stalno imam te ponude iz inostranstva. Ali, jednostavno, ja kada sam otišao prvi put u Al Batin, otišao sam zato što sam tamo imao 1.000.000 dolara godišnje. Jednostavno, za takav ugovor i treba da se ide...

I u sekundi mi dođe gazda i kaže da njegov sin mora da igra. Ja mu kažem: 'Gazda, tvoj sin kod mene neće igrati jer to ne zaslužuje'  i on me u sekundi smeni. To je tako kada radiš za neku platu gde oni i ne osete to što ti daju. Zato kažem da ja ovde u Srbiji cenim sebe, mogu da radim i za manje para. Ovde sam rođen, ja svoju Srbiju volim, ovde mi je porodica, ovde su mi deca i jednostavno, što se mene tiče - potpisao bih papir da da radim ceo život'', rekao je Lalatović, a zatim odmah se prebacio na svoje igračke dane:

Ispričaću vam još jednu stvar. Kad sam bio igrač Crvene zvezde... Ja se uvek nekako vratim na Zvezdu... Bio sam kapiten i imao sam ponudu da idem u Šahtjor, imao sam Briž, imao sam Galatasaraj. To ljudi zaboravljaju. FatihTerim me je tada zvao. Ogromne novce su mi davali: 700.000 godišnje, 7.000 evra po nastupu, a u Zvezdi su nudili 500.000 evra obeštećenja. Fatih Terim me je čekao tri meseca i on mi je lično rekao, kad je bio ovde u Beogradu, da me želi u Galati. Ja kažem: ''Hteo bih i ja“, to je tada sve bilo aktuelno. Ja sam najviše voleo predsednika Dragana Džajića, ali predsednik nije hteo da me pusti za tih 500.000. FatihTerim mu je tada rekao: 'Pa kad ga toliko poštujete i cenite, što mu niste dali novi ugovor na četiri godine i povećali mu platu? Pa mi bismo mu platili veće obeštećenje.

EPA PHOTO EPA SRDJAN SUKI

Imao sam i Bajer Leverkuzen kod Klausa Topmelera, u vreme kada su igrali finale Lige šampiona. Sve je bilo dogovoreno, ja sam se oprostio sa svima. Lusio je tada igrao tamo, trebalo je da igramo Lusio i ja u tandemu kao dva štopera kod Topmelera. Ali oni su predložili nekog igrača iz Brazila, neko top ime, gde nisu morali da plate obeštećenje. I onda su nas bukvalno preko noći, a trebalo je da putujemo sutradan, otkazali. To su ta dva transfera za kojima žalim, a najviše žalim za Olimpijakosom posebno''.

A trenerska karijera?

''Što se trenerske karijere tiče, ne žalim ni za čim. Jedino bih voleo da sam bio malo drugačiji dok sam bio u Saudijskoj Arabiji. Na primer, igrao sam protiv Al Hilala, koji je sada najjači, pred punim stadionom 0:0, nisu me pobedili. I protiv Al Itihada sam isto odigrao nerešeno. Znači, ja sam tamo stvarno bio cenjen, ali jednostavno, što kaže jedan moj prijatelj: 'Šta te briga što ga nisi stavio u tim?'. Moja narav je takva da jednostavno ne mogu da stavim nekoga ko ne zaslužuje. Voleo bih da sam bio malo drugačiji, da sam više gledao sebe, šta me briga. Da sam ga stavio u tim, ponudili bi mi novi ugovor na dve godine, još jači ugovor samo da sam poslušao. Ja nisam hteo, jer to je jače od mene. Bio je tu jedan igrač koji je u tom trenutku bio izvanredan, ja nisam mogao da sklonim njega da bih stavio nekog ko ne zaslužuje. Voleo bih da sam tu bio malo drugačiji, da sam malo više gledao sebe i svoju porodicu, pa neka igra ako ste vi tako rekli i ako mi dajete takav ugovor, kao što bi 99% trenera uradilo.

Da se vratimo na priču o Novom Pazaru, trener Gaćinović je naprasno otišao, da li ste se čuli s njim, da li vam je rekao nešto više o timu?

'Nismo se čuli direktno, ali jesmo preko prijatelja. On se meni zahvalio na lepim rečima. Ja ću ga sigurno nazvati.. Šef Gaćinović... Nemam šta drugo da mu kažem nego: 'Hvala za lepe reči'. On sve to zaslužuje jer je izvanredan trener koji je ovde ostavio veliki trag. Ja ekipu poznajem. Voleo bih da je u ekipi ostao Adem Ljajić jer bi s njim sve bilo mnogo lakše. Sada je tu nov tim, gde treba puno da se radi. Tu su Mesarović, Sise... Pet bodova nam fali da uđemo u Evropu, a pet bodova smo udaljeni i do plej-auta.

U poslednja dva kola Pazar je uzeo samo bod, odigrao je kući sa Spartakom 2:2 i izgubio od Zvezde 5:0. Situacija možda nije presjajna, ali Pazar je toliko veliki klub da, kakva god da je situacija, organizacija je stvarno fenomenalna. Ne mogu da kažem jednu ružnu reč. Pogledajte samo ovaj sportski centar kako je urađen. Svaka čast upravi i Gradu Novom Pazaru koji su se odužili igračima da imaju ovakve uslove, stvarno je izvanredno. Ali može se napraviti dobar rezultat. Kad ja dođem, uvek se pravi velika pompa oko svega. Nekima to godi, ali meni to malo smeta jer je sav pritisak na meni. Ako sad Novi Pazar izgubi, neće niko reći da je izgubio Novi Pazar, nego je izgubio Lalatović. Uvek to tako ide oko mene, bude mi krivo, jer kad moj klub izgubi utakmicu, niko ne kaže da je izgubio klub, nego da sam izgubio ja. A ako pobedimo, onda je pobedio klub'.

Irfan Ličina/FK Novi Pazar

Šta vam to govori? Promenili ste 13 klubova u Srbiji, ali svaki put kada ste dolazili, dolazili ste sa velikim očekivanjima javnosti i navijača. Da li verujete da ste jedan od najuticajnijih srpskih trenera u domaćem šampionatu?

''Pa jasno. Ne volim da pričam o sebi, ali ako pričamo iskreno - jesam. Milojević je jedini uspešan srpski trener koji je radio u Srbiji duže od mene, jer je bio šest godina u Crvenoj zvezdi. On ima 60 odsto pobeda, ja imam 50 odsto, a radio sam samo godinu dana u Crvenoj zvezdi i to u vreme nemaštine. Klub je tada bio u dugu 250.000.000 evra, a Zvezda je tek posle mene stala na noge. Trebalo je doći u klub koji tada nije imao ni vodu ni struju i gde su igrači imali plate po 30 evra. To Zvezdan Terzić može da potvrdi. Ja sam im bio sve. Kad sam odlazio, ostavio sam im 20 ili 30 mladih igrača. Bukvalno sam ih stavio na noge i rizikovao celu svoju karijeru, ali neću više da pričam o Crvenoj zvezdi jer sam sada u Novom Pazaru. Zvezdi, Terziću i navijačima želim sve najbolje, ali sada najviše želim uspeh Novom Pazaru jer uvek gledam samo gde se nalazim. Trenutno sam ovde, presrećan sam što sam tu, prihvaćen sam lepo, zaboravio sam sve ostalo i za mene sada postoji samo Novi Pazar''.

Uostalom, ovo je bila i Vaša velika želja, pričali ste o tome više puta i nekako kao da je bilo suđeno da se desi, samo je bilo pitanje trenutka...

''Jeste, želeo sam da se to desi. Eto, iskreno sam se sada iznenadio jer u ovom trenutku nisam ni razmišljao o Novom Pazaru. Neću sada da spominjem neke klubove koji su me kontaktirali i pitali da li bih došao ako im zatreba trener. Rekao sam ljudima: 'Ko me prvi pozove, ako budem zadovoljan, ja ću doći'. Dok sam razmišljao kod kuće, znao sam da Novi Pazar u tom trenutku ima Gaćinovića, pa nisam uopšte mislio o tome, mislio sam da je to moguće tek na leto. I onda dobijem poziv. Čuo sam da je Gaćinović otišao, Fikret me zove i pita da li bih došao da popričamo. Mi smo se preko telefona sve dogovorili. Oni su mi rekli šta nude, ja sam rekao da može. 'Možeš li da dođeš sutra?' - 'Mogu'. I došao sam. Nisam razmišljao o tome da nekoga ucenjujem ili da tražim nešto više, rekao sam: 'Dajte to što dajete'. Uvek ću u Srbiji tako raditi. Da radim u inostranstvu  - ne, tamo ne bih pristao na bilo šta, ali u Srbiji mi je najlepše. Ovde sam kod kuće. Ima trenera koji vole da idu u inostranstvo, ja bih isto voleo da ostanem tamo duže ako sam zadovoljan, ali što se mene tiče, mogao bih ovde da ostanem zauvek. To sam pričao još kad sam bio igrač. Kad sam odlazio iz kluba u kom sam odrastao i proveo 20 godina, rekao sam da bih ostao u tom klubu ceo život da su mi dali ugovor na deset godina i platu od 200.000 godišnje kao kapitenu. Tamo u inostranstvu sam imao 1.000.000 godišnje, ali bih ovde ostao za 200.000. Toliko ja volim da igram i da radim kao trener u svojoj zemlji''.

Irfan Ličina/FK Novi Pazar

Od mirnog i laganog Novog Sada do srčanog i lokalpatriotski nastrojenog Novog Pazara?

''Mislim da taj lokalpatriotizam treba da vlada u svakom gradu. Pozdravljam i Kragujevac, gde sam igrao i bio trener, jer i tamo ljudi neverovatno vole svoj klub. Njima je Radnički broj jedan. Ali nigde nije kao u Pazaru. Vidi, ovde mi kažu da kad se izgubi utakmica, deca plaču, žene plaču... Neverovatno je kako vole ovaj klub. Za njih samo Pazar postoji. Grad ima oko 150.000 stanovnika i svi žive za fudbal i za to da Pazar pobedi. Kad se prošetam gradom, svi kažu: 'Moramo ovo, moramo ono'. Meni to prija, to mi godi. Obožavam što radim u ovakvom gradu jer za njih ne postoje ni Zvezda ni Partizan, samo Novi Pazar. I tako treba da bude u svakom gradu. Ja sam lokalpatriota - kad sam u Nišu, za mene postoji samo Niš. Ovde postoji samo Pazar. Moji drugi klubovi mogu da budu Zvezda ili Partizan, ali moj prvi klub je onaj u gradu gde živim i radim. Zbog toga sam presrećan i drago mi je što svaki Pazarac voli svoj klub. Daću sve od sebe za fudbalski klub Novi Pazar, ne 100, nego 110 odsto, da napravimo dobre rezultate. Voleo bih da sam došao ranije, da sam prošao pripreme sa timom i da sam doveo tri ili četiri igrača. Trener mora da ima igrače koji veruju u njega i neke koje je već trenirao. Vrhunske rezultate sam pravio, recimo u Vojvodini, jer sam prvi put bio u dogovoru da dođu šest ili sedam igrača koji su me poznavali i bili smo drugi na tabeli. Drugi put, kad smo osvojili trofej i izašli u Evropu 15 kola pre kraja, tražio sam da dovedu Bojića, Čovića, Gemovića, Vukadinovića, Andrića i Saničanina. Poznajem ih i znao sam da ću sa njima napraviti rezultat. Sada je ovo treći put da preuzimam tim gde nisam doveo nijednog igrača. Kad uđeš u svlačionicu, a nisi birao ekipu, uvek tu neko ima svog menadžera, ali nije ni bitno, neću da se vraćam na to. Jako je važno da trener učestvuje u prelaznom roku kako bi se doveli igrači koji mogu da ispune zahteve u igri koje on traži. Žao mi je što nisam došao u Novi Pazar malo ranije jer bih voleo da u ovom timu imamo još dva ili tri igrača na određenim pozicijama, pa da možemo ravnopravno da konkurišemo za izlazak u Evropu. Ostali smo u Kupu, igramo četvrtfinale, tu je sve otvoreno da dođemo do finala. Postoje lepe mogućnosti da Novi Pazar izađe u Evropu, ali biće mnogo teže nego one godine kad su izašli. Fale ta četiri igrača iz onog tima, ali se nadam da ćemo uspeti u onome što smo zacrtali  - da budemo u plej-ofu, a da onda kroz prvenstvo ili Kup pokušamo da izađemo u Evropu''.

Sada kada ste pomenuli te noseće igrače, jedno od mojih sledećih pitanja je bilo upravo to – koliko je važno imati takve igrače u svakom klubu, kao što ste ih Vi imali? Nedavno sam poslušao jedan intervju gde je Patris Evra govorio kako je Maks Alegri, kada je došao u Juve, pozvao šest-sedam igrača u svlačionicu i rekao im: 'Hoću da vi ginete za mene, hoću da ste tu bez obzira na to da li ćete igrati ili ne, ali vi vodite računa o svlačionici, vi budite gazde na terenu i ceo ostali tim mora da se zasniva na vama'. I oni su tako i kidali za njega. Da li vi tako vidite stvari?

''Ja to upravo tako vidim. Recimo, u Vojvodini u prvom mandatu nisam imao tako nešto, ali drugi put sam pozvao šestoricu igrača, popričao sa njima i rekao im: 'Momci, ovde smo mi porodica, moramo da izginemo jedni za druge, jer ako budemo izginuli, mi smo prvaci'. I onda sam postao trener koji ima najviše pobeda u istoriji kluba i osvojio sam trofej. Ja sam tada imao tu svoju svlačionicu. Kada uđem, kada ih motivišem, kada napravimo taktiku i popričamo - mi poginemo na terenu. Mi izgaramo jedni za druge. Jednostavno, to je bila milina. A paradoks je da nikada više novca nije bilo u Vojvodini nego sad, a ja prva dva puta kada sam bio, nisam mogao da učestvujem u dovođenju nijednog igrača. Kako sam ja otišao, sadašnji trener može da dovede 10 igrača, a ja nisam mogao nijednog''.

Nenad Lalatović – trener ili menadžer?

''Znate kako, čovek mora da ima kontrolu da bi radio. Ako ja dođem da radim, a nad svlačionicom i igračima kontrolu ima neko drugi, šta ću onda ja tu? Znači, jednostavno, ja moram da imam kontrolu nad svlačionicom i igračima. Treba da učestvujem u dovođenju igrača. Ne moram ja da kažem: 'Dovedite mi isključivo toga', nego neka mi ponude trojicu, pa da ja izaberem jednog. Ja i sportski direktor, naravno. Jer jednostavno, ja znam ko se uklapa u moj sistem i ko može da igra visoki presing. Ne možete mi dovesti štopera koji dobro skače i dobar je u duelu, ali je spor. Ne možete mi dovesti levog štopera koji igra desnom nogom, a ja hoću da učestvujem u građenju igre iz zadnje linije - tu mi treba levonogi igrač.

Ja nikada nisam imao te probleme sa radnim navikama. Kad sam bio u dobrim odnosima sa upravom, ja bih im rekao šta mi treba da bismo napravili igru. Leva noga, desna noga... Ne možeš sa levim štoperom na kontra nozi da imaš igru koju očekuješ, ne može on da da taj dijagonalni ili dubinski pas kako treba. Onda vezni igrač, zadnji vezni... Ja volim da on bude viši. Oni mi dovedu nekog nižeg, a ja hoću visok presing da bih ih naterao na dugu loptu, da dobijem taj skok, a da mi zadnji vezni pokupi loptu. Ako mi je on nizak, ja to neću moći da radim.

PEDJA MILOSAVLJEVIC/STARSPORT

Da vam nabrojim još neke stvari... Ja imam svoju viziju. Kada sam dovodio Mrkaića, svi su me pitali: 'Šta će ti Mrkaić? Ne daje puno golova'. Da, ali ja sam vodio tim protiv njegovog dok su ga čuvali Raša Pankov i Crnomarković, pa sam video da mu ne mogu ništa. Rekao sam: 'Dovedite ga'. I onda stavim Mrkaića u špic, on mi drži dubinu, dva štopera se vežu za njega i ne mogu da stoje široko. Onda moji bekovi i krila dobijaju prostor, vezni igrači dolaze iz drugog plana i mi pobeđujemo. Kad ja tako imam svoju viziju, onda pravim tim. A ako vam uprava kluba ili sportski direktor to ne daju, nego hoće sami, ja nemam protiv toga ništa, ali bar neka te pitaju, neka te uključe u to, da kažeš kakav ti profil igrača treba. Volim da učestvujem u svemu tome, jer kad god sam učestvovao, pravio sam dobre rezultat''.

Bilo bi jako lepo da je Adem Ljajić ovde. To bi bio spektakl. Kako vi gledate na to, da li vam je žao što on sada nije tu?

''Sigurno mi je žao što Adem Ljajić nije tu. Mislim da je i njemu žao. Sigurno mu je lepo u Sarajevu, ali on je rođen ovde, on voli ovaj klub i voleo bi da je tu. Ali šta da radimo, nema ga sad, možda dođe na leto. Ponavljam još jednom, ovo je dobar tim, kvalitetan tim. Ja sam juče odradio prvi trening sa njima i stvarno se vidi da momci ginu na terenu''.

Deluje da ovaj tim Pazara krasti zajedništvo?

'Moramo da napravimo rezultat. Ja sam im rekao... Radio sam u sredinama kao što su Pazar, Čačak ili Niš, i uvek sam voleo da sednem negde ili prođem kolima, ne da bih ih proveravao, nego samo da ih vidim. Da ih vidim njih petnaestoricu zajedno. Gde god sam bio, ako vidim da se ne druže, znao sam da nema ništa od toga. Bio sam u jednom klubu gde ovaj sedi ovde, onaj tamo, kapiten sa dvojicom... Nema tu hemije. Hemija se stvara tako što svi idemo zajedno u klub, izađemo uveče, svi zajedno. Dok sam bio u Crvenoj zvezdi, uvek smo išli svi zajedno u „Pijani brodić“, nema odvajanja. Mi smo porodica. Tako je i u Novom Pazaru – oni kad izađu, izađu zajedno. To sam čuo, još nisam video svojim očima, ali su mi rekli da se drže zajedno. To znači da je svlačionica dobra. Nadam se da ćemo tu njihovu familijarnu atmosferu iskoristiti, uz pomoć naših navijača koji su fenomenalni. Ja sam se oduševio već na prvom treningu kad sam video sto ljudi. Obično su u Vojvodini treninzi zatvorenog tipa, u nekim drugim klubovima dođe pet-šest starijih ljudi da gleda, a ovde sto ljudi prati trening, toliko vole klub. To je stvarno retkost, ovde se samo o fudbalu priča i to je ono što meni prija''.

Irfan Ličina/FK Novi Pazar

Šta je ono prvo što ste im rekli?

''Rekao sam im odmah, pošto su izgubili od Zvezde 5:0: 'Zaboravite to. To je prošlost, nemojte da ste deprimirani. Prvo poluvreme ste odigrali odlično, u drugom je Zvezda bila bolja. Od Zvezde kad izgubite, a primite dva gola iz prekida, to se odmah zaboravlja. Od danas počinjemo novi poglavlje sa mnom. Znam da vam je bilo mnogo žao što je otišao bivši trener kog ste puno voleli, ali on jednostavno više nije tu i mi moramo da nastavimo dalje. Moramo da nastavimo tamo gde ste stali sa njim, da pobeđujemo. Od danas, da znate, ja sam novi trener i nikome mesto nije zagarantovano. Igraće onaj ko se bude izborio, ko bude dobro trenirao i ko bude, zbog ove naše publike koja dolazi da vas bodri, ginuo na terenu. Hoću da vidim da vam je posle svake utakmice mokar dres, da ispoštujete ono što tražim od vas, zahteve u igri, da igrate u oba pravca i da se ne bojite. Tako mora da se igra kod mene. Trenirate dnevno po dva sata, a pare koje zarađujete su ogromne. Vaši roditelji rade po osam, 10 ili 12 sati. Ovo vaše nije napor, ovo što vi igrate je zadovoljstvo i hoću da svi na terenu izginete - i za Novi Pazar, i za vaše porodice, i za sebe, i za klub' ''.

Prelazni rok je i dalje aktivan, tim niste Vi selektirali, da li može da se desi neki dolazak?

''Sada je nerealno bilo šta da pričam. Sve ono što vredi je već zauzeto. Prvenstvo je počelo, svuda prvenstva traju i većina tih kvalitetnih igrača ima klub. Zato kažem da bih voleo da sam došao ranije, na primer u decembru, pa da smo seli uprava i ja i doveli dva-tri igrača. Onda bih mogao da kažem: 'Evo, za ove ja stojim, ja sam ih selektirao'. Jako je teško doći usred prvenstva i nešto nasleđivati, to je mač sa dve oštrice. Ima tu igrača koje bih ja želeo, ali ne bih ih spominjao zbog njihovih klubova, a ni zbog mojih igrača. Ali, eto, jedan od njih je Ljajić''.

A recimo neko ime iz mašte, neka fantazija, bez obzira na to gde igra? Kakav bi Vam profil najviše odgovarao?

''Nemam ja te fantazije. Recimo, igrač kog ja jako cenim je Ifet Đakovac nekada iz TSC-a. On igra u oba pravca, kida na terenu i stalno dolazi u završnicu. Danas je fudbal to - dolazak u završnicu i igra bez lopte. Ja kad pravim trening, pravim ga tako da, ako je lopta na boku, ti ne smeš da stojiš na 30 metara i gledaš. Moraš da puniš prostor, da pretrčiš tih 60 metara i dođeš iz drugog plana bez lopte. To su igrači koje je najteže čuvati. Odbrana je statična i gleda igrača sa loptom, a ti dolaziš nevidljiv, napadaš prostor u punom sprintu i tada si najopasniji. Dovoljno je samo da te lopta pogodi i daš gol. Mnogo je teže startovati na igrača koji dolazi u sprintu nego na onog koji stoji. Tako da, volim igrače koji igraju bez lopte, koji dobijaju duele, koji mogu da se ponavljaju i igraju u oba pravca. To su igrači koje volim da dovodim, a uz njih, naravno, moraš da imaš i jednog majstora''.

Pomenuli ste Kup, šanse su realno žive. Pretpostavljam da bi to bio dar za ceo grad?

''Pa ja ne znam šta bih dao za to, dao bih stvarno sve na svetu. Moja najveća želja je da ovde osvojim trofej kao trener. Osvojio sam ga sa Vojvodinom i bio sam presrećan. Opet moram da se vratim na Vojvodinu, kažu mi da stalno o njima pričam, ali ja taj klub stvarno volim. Uvek sam bio lepo prihvaćen od strane njihovih navijača. Sad, treći put, možda nije baš bilo tako pred kraj i to me je malo pogodilo. Bilo mi je krivo jer nisam hteo da pričam i tražim neke alibije. Navijači Vojvodine su to znali, ali nisam otišao onako kako je trebalo. Ostaje ta neka žal. Ne znam da li ću biti lepo prihvaćen kad budem dolazio u sledećem kolu, možda i neću. To su stvari koje te zabole  - kad znaš da si tom klubu dao sve, doneo trofej protiv Partizana u Nišu, a onda u trećem mandatu doživiš da čuješ neke stvari na svoj račun. Neko je čak rekao da je bilo namerno. Govorili su mi i ranije: 'Nemoj da ideš treći put, biće tamo onih koji te ne vole'. Taj trofej sa Vojvodinom mi je najdraži, tu nema šta. Videćemo kako ću biti prihvaćen sada. Ali sada sam u Novom Pazaru i za mene samo on postoji. Zahvalan sam ovim divnim ljudima, usrećili su me čim sam došao. Vidim koliko me poštuju i cene. Možda će me i oni jednog dana izviždati ako ne bude rezultata, što je i normalno, jer je uvek sve na meni i najveći pritisak je na mojim leđima. Ali bih dao sve na svetu da igram sa Pazarom finale Kupa. U finalu je sve moguće, to je jedna utakmica, nema popravnog. Možda protivnik, bila to Zvezda ili neko drugi, ima loš dan, a tebi krene sve od ruke i osvojiš trofej. Kad bismo došli do finala, ja bih odmah potpisao - pa u finalu šta bude. Ovi ljudi i ovi igrači zaslužuju trofej. Takvu ljubav prema klubu kao ovde nisam nigde video, a radio sam u mnogim klubovima. A radio sam u mnogima ne zato što me niko ne voli, nego zato što su ljudi plaćali obeštećenja za mene, dovodili me jer vredim. Pa ne bih ja promenio toliko klubova da ne vredim i da ne pravim rezultate. Što za druge trenere ne plaćaju obeštećenja od 50 ili 100.000 evra? Nisam ja kriv što vredim, što znam posao i što od 530 utakmica imam 50 odsto pobeda. Neću ja da se stidim zbog toga. Drugi pobede pet utakmica i sve novine pišu o njima, a traju kao jogurt - pokvare se posle šest meseci. Ja trajem već dvanaest godina. Kao dugotrajno mleko''.

2022 Srdjan Stevanovic/Starsport.rs ©

Trajete već 12 godina... Prošli ste sito i rešeto ovde. Šta bi Nenad Lalatović, ovaj današnji, rekao onom koji je počeo u Sremu?

''Pa, rekao bih mu... Voleo bih da sam promenio svoju narav. Ja sam takav bio i kao igrač. Jednostavno, ne trpim nepravdu. Ne trpim te lažne autoritete, da mi dođe neko i da mi ovde pametuje. Neko ko izigrava nekog velikog maga, ko je naređivački nastrojen, bezobrazan i drzak. Ja to ne podnosim. Kod mene toga nema. Možeš da budeš ko god hoćeš, ali sa mnom je najlakše raditi - kad si dobar prema meni i korektan, ja sam mnogo bolji prema tebi. Samo nemoj da me radiš iza leđa. Nemoj da me ogovaraš, nemoj da mi radiš o glavi. Nemoj da sedimo na kafi, da me ljubiš, a da moliš Boga da propadnem, kao neki sa kojima sam bio.

Sediš sa mnom, ja ti pričam o nekim igračima koje bih sklonio, a ti onda odeš i kažeš to tim igračima da bi se oni okrenuli protiv mene. Zašto ste mi to radili? Zašto tražite da ja napišem na koje igrače računam i da se potpišem na to, pa onda taj papir pokažete igračima i kažete: 'Evo šta vam Lalatović misli'? To je trebalo da bude naša tajna. Ne volim takve ljude. I onda ispadam ja kriv, ispadam grbav. I onda, kada neću da sarađujem sa takvim članovima uprave, oni kažu: 'Nije dobar za saradnju'.

Ne, ja sam dobar, ali ne verujem onima za koje znam da su zli i pokvareni. Onima koji rade iza leđa da bi napravili kombinaciju, uzeli pare i mene srušili. Oni se bore da dovode igrače samo zato što se u svaki transfer ugrađuju. Svaki igrač koji dobije pare na potpis, on im vrati deo. To svi znaju, ali niko ne sme to da kaže. Kad bih ja progovorio, cela Srbija bi se okrenula naglavačke, verujte mi. I zato se oni bore da oni dovode igrače - igrač dobije 30.000 evra na ruke za potpis, da to menadžeru, a menadžer vrati onome ko je transfer završio. A kad ja pitam: 'Mogu li ja da dobijem?', oni kažu: 'Ti ne možeš'. Ja to i ne radim, neću to da radim. Ali vi onda svesno uzmete slabijeg igrača da biste sebi napunili džepove. Odakle vam pare za rendž rovere, za stanove... Odakle kupujete sve to? Odjednom ste se obogatili, odjednom imate neki veliki biznis... Niste, nego se pare ovako zarađuju''.

Kako protiv toga?

''Pa pazite, to je kod njih legitimno. Oni ili pogode ili ne pogode sa igračem, ali se svi trude da ga oni dovedu jer se tu prave kombinacije i šeme. Ne kažem svi, ali ima ih trojica-četvorica u srpskom fudbalu koji tako rade. Kad ih vidite, mislite da imaju para kao Donald Tramp''.

Vratimo se na trenersku školu: Od koga je učio i od koga uči Nenad Lalatović?

''Pa dobro, ja volim kako igra Dijego Simeone, a dok je Klop radio, najviše sam voleo njegov presing. Puno gledam fudbal. Gvardiola je sjajan trener, ali on ima toliki budžet da je to teško pratiti i igrati na tom nivou. Moramo da budemo svesni kakav tim imamo i kakve igrače, pa da na osnovu toga pravimo igru. Ja sam, na primer, kad sam bio trener u Lučanima, hteo da igram visoki presing, ali nisam mogao. Odbrana je bila malo sporija jer su ti igrači imali više godina, ali smo zato imali taktiku da se vraćamo u taj srednji ili niži blok. Igrali smo na polukontre i kontre i pravili smo sa Lučanima izvanredne rezultate, jer su ti momci tamo stvarno ginuli. Ovom prilikom pozdravljam moje Lučane, svakog igrača Mladosti. To su perfektni momci, kao i Neško. Lučanima želim da ove sezone ostanu u ligi. Želim im ono što želim sebi - to želim i Nešku i svakom igraču tamo. To su momci koji su ispoštovali svaki dogovor. Veliki je to uspeh, dva puta sam bio tamo i oba puta sam imao prave rezultate. Sad smo u poslednjih pet utakmica imali tri pobede i dva remija. Volim kad treniram takve igrače koji vole klub i koji ginu. I ono što sam rekao – kad oni izađu i druže se svi zajedno, kad se napravi atmosfera, onda rezultati ne mogu da izostanu. Tako da su Simeone i Klop te neke filozofije koje se meni sviđaju i koje volim da sprovodim kao trener''.

Srdjan Stevanovic/Starsportphoto ©

A kada ste počinjali?

''Tada sam bukvalno počeo sam, nisam imao nikoga iza sebe. Krenuo sam da radim, počeo da gledam, da učim, da pratim treninge i da se usavršavam. Onda sam počeo da pravim svoj stručni štab i tako je to krenulo. Od Srema iz Sremske Mitrovice, gde sam pravio rezultate, preko Proletera gde smo bili četvrti na tabeli, pa do Borca iz Čačka gde sam pobeđivao Partizan. Onda je došla i Zvezda. Evo, danas sam ovde u Novom Pazaru i moram da kažem - ne možete da pričate da sam neiskusan, ali Pazar mi je jedan od najmilijih klubova u koje sam došao. Opet kažem, ne mogu da vam dočaram tu ljubav prema klubu koju sam ovde doživeo prvi put. Da se ovako voli klub, da ceo grad živi za njega... Ovde je FK Novi Pazar najbitnija stvar, ispred privatnog života, biznisa i porodice. Ljudi ovde žive za utakmicu, ceo grad je u plakatima, to je stvarno prelepo i ja to volim. Kad već radim u Srbiji i kad sam u nekom gradu, odvojen od svoje porodice, drago mi je što sam u sredini gde narod ovoliko voli svoj klub. Vidim da će na utakmici biti dosta ljudi. Veliki je pritisak na meni, moram da priznam da imam i malu tremu, ne mogu da kažem da nemam. Dolazi nam OFK Beograd, sjajna ekipa sa odličnim trenerom i fenomenalnom upravom. Imaju dosta bivših igrača Crvene zvezde, poput Rodića i Gobeljića koji su igrali Ligu šampiona i osvojili toliko titula. Imaju Kabića koji je fenomenalan. Doveli su i napadača kog su dobro platili... Biće to teška utakmica, svi očekuju da ćemo pobediti, ali neće biti nimalo lako. Biće veliki pritisak na meni, ogroman, ali ja sa tim pritiskom volim da živim. Videćemo šta će biti posle utakmice, nadam se da će sve biti kako treba''.

Kada ste se vraćali u Vojvodinu poslednji put bila je svečana atmosfera, bili ste u odelu. Može li se tako nešto očekivati na prvoj domaćoj utakmici?

''Ja sam tada samo želeo da pokažem poštovanje prema klubu. Opet kažem, kada sam odlazio, nije bilo takvog poštovanja prema meni. Boli me to, krivo mi je, jer sam stvarno mnogo dao Vojvodini. Želim baš da vidim kako će biti sada kada dođem tamo kao gost... Možda će mi zviždati, možda će mi dati aplauz, ne znam stvarno. Neću sada da razmišljam o tome, ali šta god da bude, svaki navijač Vojvodine će uvek imati moje poštovanje, kao i klub. Rekao sam već - Crvena zvezda će uvek biti moja igračka majka, a Vojvodina trenerska, jer mi se sve najlepše do sada u karijeri desilo u Vojvodini. Voleo bih da mi se sledeća najlepša stvar desi upravo u Novom Pazaru, stvarno bih dao sve za to. Jer ovi ljudi, kao što rekoh, zaslužuju trofej. Čak i da ja odem sutra iz kluba, dao bih sve na svetu da Novi Pazar osvoji trofej. Ne mora sa mnom. Ja bih sada potpisao da ga osvoje bez mene, da ja dođem do finala i dobijem otkaz, samo da ovi navijači i ovaj grad dožive tu radost. Zbog te ljubavi svakog čoveka u Pazaru prema klubu, ja im želim trofej. Ne mora meni Bog da ga da, neka ga da nekom drugom treneru, ali neka ga da ovim ljudima. Takvu ljubav nikada nisam doživeo. Što se odela tiče, možda ne baš odelo, ali biću svečano obučen na debiju kod kuće''.

I za kraj: poruka za navijače Novog Pazara i srpsku javnost...

''Poruka za navijače Novog Pazara je da ću dati sve od sebe da nastavimo tamo gde je Gaćinović stao. Očekujem da nas bude što više na svakoj utakmici, kako kod kuće tako i na strani. Ako nas je do sada bilo četvoro na gostovanju, neka nas sledeći put bude osam, a ako je na stadionu bilo tri hiljade ljudi, neka ih bude šest hiljada. I ono što ih najviše molim je da navijamo za naš Pazar, za naš klub, i da ne dovodimo sebe u situaciju da budemo kažnjeni. Da ne igramo pet utakmica bez publike, nego da pokažemo da mi to možemo i da oni budu uz nas na svakoj utakmici do kraja sezone. Bez njih mi ne možemo da napravimo ono što oni očekuju, a to je da budemo u samom vrhu srpskog fudbala i da igramo finale Kupa'', završio je Lalatović.

AUTOR: Nemanja Janošev