Kakva je tradicija sa Škotima? Spremite se za više od 90 minuta!

Države smo menjali, sa Škotima je uvek bilo povuci – potegni. Gubili smo retko, pobeđivali još ređe, nekako kada se tim sa ovih prostora u kome ima Srba sastane na reprezentativnom nivou sa „Tartan Bojsima“ pripremite se da ne bude pobednika.

Jasno, niko to ne može da tvrdi zasigurno, od kada smo nezavisna država, tukli smo Škote u kvalifikacijama za Mundijal u Brazilu, ali ni oni, ni mi nismo otišli. Nastavljena je tradicija da ne možemo da ih pobedimo na njihovom terenu, to je bio takmičarski debi Siniše Mihajlovića, završilo je 0:0 i ako vas sećanje ne vara, mogli smo lako da izgubimo. Škoti su imali šanse, ali je Stojković ostao nesavladan. Oni su bili hrabriji, mi smo se uzdali u tehniku, pa nikome nije prošlo, malo smo popravili utisak u nastavku, ali mediji su propisno napljuvali i novog selektora i njegove izbore.

U Novom Sadu smo dobili sa 2:0, Filip Đuričić čiji PCR test čekamo kao ozebli sunce dok pišemo ove redove, pred meč u četvrtak, je dao dva gola. Utakmica zamalo nije odložena, sjajni navijači Škotske su pomogli da se očisti teren „Karađorđa“, poklonili i novac Dečjem selu u Sremskoj Kamenici. Ništa čudno, oni su i na poslednjem velikom takmičenju na kojem su učestvovali 1998. proglašeni za najbolje navijače.

Zanimljivo da od raspada SFRJ kao krnja Jugoslavija i SCG nismo imali priliku da igramo sa njima, ali negde pred raspada socijalističke Jugoslavije, preko njih smo otišli na veliko takmičenje. Na startu kvalifikacija za Mundijal u Italiji smo gostovali na Hampdenu, Škoti su već imali pobedu protiv Norveške, ali smo odoleli, Mo Džonston je savladao Tomicu Ivkovića, ali je Srećko Katanec doneo bod „Plavima“.

I to nam je ulilo nadu. Do kraja kvalifikacija tukli smo Francuze, ali i Škote, tada smo već bili favoriti, selektor Osim je stvorio mašinu, pa iako je Djuri doveo goste do prednosti na „Maksimiru“, Katanec je opet bio koban za golmana Junajteda, Džima Lejtona, da bi do kraja meča svog golmana savladali dvojica igrača Liverpula, Geri Gilespi i legendarni Stiv Nikol.

Pre toga u prijateljskoj 1984. su nam Škoti uvalili šest komada, ali tada posle onog nesrećno EP u Francuskoj i jesmo bili vreća za udaranje. Pantelić i Ranko Stojić su podelili po tri gola u mreži, to je, kako se onda govorilo bio proces pravljena nove reprezentacije, videli smo Vokrija i Pančeva kako dele minutažu, selektor je bio Miloš Milutinović. Vokri je dao gol na početku, samo smo ih razljutili, Sunes, Dalgliš, Mo Džonston, legenda Arsenala Čarli Nikolas su nas izbušili.

Dva puta smo igrali na Mundijalima, 1974. je Karasi dao gol za 1:1, otišli smo ispred Brazila, Škotska se vratila kući, iako je remizirala i sa Brazilom, sva tri tima su dobila Zair, ali mi smo postigli devet golova.

U Švedskoj 1958. je takođe bilo 1:1, to je bio jedini bod Škota na prvenstvu, mi smo uz Francuze otišli dalje.

Kada sve saberemo i Jugoslaviju i Srbiju, skor je 2-6-2, što bi rekli u kladionici „x kao kuća“.

Ma pristajemo i na to, pod uslovom da pobedimo nakon produžetaka, može i na penale...