Lugano – probuđeni ponos juga Švajcarske

U najpoznatijem romanu Meše Selimovića „Derviš i smrt“ glavni junak u ispovesti navodi da je četrdesetogodišnjak, ističući da je to doba kada je čovek još mlad da bi imao želja, a već star da ih ostvaruje.

Roman objavljen 1966. godine doneo je Selimoviću ogromnu popularnost, ali jedan od glavnih citata u čuvenoj knjizi izvesno ne bi naišao na saglasnost trenera Lugana Matije Kroći-Tortija koji je baš u 40. godini postigao prvi značajniji životni uspeh.

Jedan od trojice najmlađih trenera u švajcarskom prvenstvu rođen je u godini Selimovićeve smrti (1982), a svega dve nedelje nakon što je proslavio četiri decenije života doneo je Luganu finale Kupa Švajcarske.

Bilo je to 21. aprila 2022. godine kada su njegovi prvotimci slavili na penale protiv Lucerna, stigavši do finala gde su narednog meseca ubedljivo savladali Sent Galen za prvi trofej nakon 29 godina pauze.

Početkom tog meseca mladi stručnjak iz mestašca Kjaso u jedinom italijanskom kantonu u Švajcarskoj dao je veliki intervju za najuticajni lokalni medij „Korijere del Tičino“. Tom prilikom je kao na tacni otkrio životnu filosofiju koja ga čini trenerskom zvezdom u usponu i van granca švajcarskog fudbala.

Bila je to svojevrsna introspekcija čoveka koji se rastaje sa četvrtom decenijom života, svestan da ga već krajem meseca očekuje ono pravo. Za stručnjaka rođenog svega nekoliko kilometara od italijanske granice, život je u 40. godini tek počeo.

„Čvrsto verujem u snove. Smatram ih veoma važnim delom života. Oni su moje gorivo i pokretačka snaga. Bilo je trenutaka kada sam maštao da putujem, ali u poslednje vreme sanjam da sam pobedio Lucern u polufinalu kupa. Vrlo često se dešava da se ujutru probudim od smeha“, rekao je tog proleća 2022. godine Kroći-Torti.

Nekada prosečni desni bek u švajcarskim timovima spada u red nekolicine stručnjaka sa najdužim stažom u Superligi Švajcarske, iako će tek u septembru navršiti tri godine na mestu trenera kluba sa stadiona „Kornaredo“.

Mladi švajcarski trener je slika i prilika Lugana, kluba koji je u početkom 21. veka proglasio bankrot, ali se već 2004. godine spojio sa lokalnim Malkantone Anjom i takmičenje nastavio u drugoj ligi pod vođstvom trenera Vladimira Petkovića.

Baš u vreme transformacije kluba mladi Kroći-Torti igrao je desnog beka u Petkovićevom timu, a kako decenija bude odmicala postaće svedok potpune stabilizacije Lugana.

Aktuelni trener „Ponosa Tičina“ već je okončao fudbalsku karijeru kada se najveći klub istoimenog kantona vratio u najjači rang, ali to nikako ne znači da su sudbine Lugana i Kroći-Tortija nisu išle jedna uz drugu.

Nakon izučavanja trenerskog zanata u nekolicini manjih klubova, počev od rodnog Kjasa, gde je radio kao asistent Đanluki Zambroti, Kroći-Torti se vratio u Lugano tokom sezone 2017/18.

Već na leto 2021. godine imenovan je za prvog trenera pošto je klub iz grada nadomak italijanske granice doživeo promenu vlasničke strukture pošto je poluge moći na „Kornaredu“ preuzeo američki milijarder Džo Mansueto.

Reč je jednom od najuspešnijih biznismena u Sjedinjenim Američkom državama i manjinskom vlasniku Čikago Fajersa, kluba iz MLS lige.

Kupovinom Lugana preneo je deo kapitala u evropski fudbal, nastojeći da razmenom igrača unapredi saradnju dva kluba.

Mada su crno-beli iz Tičina još pre američkog novca spadali u red ozbiljnijih švajcarskih klubova, stvari su se zaokružile tek s Mansuetovim dolaskom u klub. Da je reč o finansijskom magnatu svedoči i podatak da je uvršten na Forbsovu listu milijardera pa i ne čudi da je od Lugana stvorio klub za najviše domete.

Dva uzastopna finala švajcarskog kupa (2022. i 2023) uz vicešampionski naslov prošle sezone profilisali su Lugano među vodeće klubove u zemlji i utisak je da smo sve bliži trenutku kada bi crno-beli mogli da pomrsi konce neprikosnovenom Jang Bojsu.

Prošle sezone su u regularnom delu žestoko parirali velikanu iz Berna, ostvarivši svega pobedu manje, ali je prava reakcija izostala u plej-ofu gde su na pet utakmica poraženi čak tri.

Po vrednosti igrača su rame uz rame sa Bazelom, a dolazak mladog desnog beka Intera Matije Zanotija učinio je da Lugano ima predstavnika u TOP 10 najplaćenijih fudbalera u ligi.

Glavna promena u odnosu na prošlu sezonu je odlazak prvog strelca lige Žana Celara. Slovenački golgeter je nakon impresivnih partija u Luganu prešao u Kvins Park Rendžers i jasno je da u ovom trenutku ne postoji prava zamena za njega.

Uprkos tome, Lugano je prilično dobar tim sa nekolicinom igrača koji u svakom trenutku mogu da naprave pometnju rivalima.

Motor ekipe na sredini terena je 25-godišnji vezista Uran Bislimi, fudbaler poreklom sa Kosova koji već treću sezonu predstavlja glavnu polugu tima.

Prethodnu sezonu je završio sa osam golova i sedam asistencija, a već u mečevima protiv Fenerbahčea i Grashopersa pokazao zašto uvažava ogromno poverenje Kroći-Tortija.

Važnu ulogu na sredini terena imaju Anto Grgić, Matija Botani, Mohamed Belhadž i Usman Dumbija, dok je najveća pretnja u napadu iskusni poljski golgeter Kasper Pšibilko, koji je „eksplodirao“ na startu sezone nakon odlaska Celara.

Startne pobede u ligi protiv Grashopersa i Bazela uz odlično nadigravanje protiv Fenerbahčea stvorili su od Lugana jednog od nepoželjnijih protivnika u ovom trenutku.

Sa takvom mišlju fudbaleri Partizana istrčaće ovog četvrtka na teren stadiona u Humskoj u prvom meču trećeg kola kvalifikacija za Ligu Evrope.

Izabranici Aleksandra Stanojevića sa gorčinom teških poraza od kijevskog Dinama, pokušaće da neumoljivi tok sezone skrenu na pravi kolosek.

Lugano će biti tek treći protivnika Partizana koji u bogatoj istoriji evrokupova dolazi iz Švajcarske. Beogradski crno-beli za sada imaju polovičan učinak.

U sezoni 2013/14 su ubedljivim porazom u Tunu ostali bez plasmana u grupnu fazu Lige Evrope. Sreća ih je pogledala četiri godine kasnije kada su pobedom protiv Jang Bojsa u Beogradu, kolo pre kraja grupne faze, izborili evropsko proleće.

Jasno je da ih ovog četvrtka od 20 sati ne čeka nimalo lakši zadatak u odnosu na prethodna dva, a raspoloženje u kojem se crno-beli nalaze neuporedivo je lošije nego što je to bio slučaj u ekipama Vuka Rašovića i Miroslava Đukića.

Lugano u poslednjih sedam godina ima čak tri evropske jeseni, ali bez većih pretenzija da prođe grupnu fazu.

Sudeći po startu sezone, aktuelna generacije ima šansu da nadmaši prethodnike, ali se nadamo i reakciji Partizana u meču gde bi trebalo da očekujemo golove.