''Pančo Arena'', ljubav na prvi pogled i zašto i Mađari zaslužuju pohvale posle 0-4 sa Partizanom?

Ako vam kažem da moja prva jasna sećanja na Partizan, njegove igrače i utakmice datiraju iz davne 1984. godine, baš one u kojoj su crno-beli prvi put odmeravali snage sa mađarskim Videotonom, jasno vam je kojoj generaciji pripadam.

Ta činjenica doprinela je da službeni odlazak sa crno-belima u Felšut ovog avgusta doživim uz osvežavanje sećanja na ta vremena iz mog najranijeg detinjstva i fudbalere uz koje smo tada odrastali.

Tokom višečasovnog putovanja u Mađarsku i nazad, bilo je dovoljno vremena da se ''pretresu'' fudbalski događaji iz tog vremena a od pojedinih kolega koji su i tada izveštavali o Partizanu, dobio sam uveravanja da je bez obzira na imena legendarnog Mancea, zatim Vargu, Živkovića... najbolji fudbaler crno-belih tada bio Nikica Klinčarski. Najkonstantniji, najborbeniji, najpouzdaniji, nikad nije mogao da razočara...

Ipak, te novembarske večeri '84. u Sekešfehervaru, Partizan se nije dobro proveo. Poražen je sa 5-0 u Kupu UEFA, pa je beogradskih 2-0 u revanšu bila slaba uteha crno-belima.

Danas, 33 godine kasnije, zamalo pa potpuni revanš Đukićevog tima koji se pobedom od 4-0 plasirao u Ligu Evrope. Ako bismo tražili dlaku u jajetu, jedino što je nedostajalo te večeri u Mađarskoj, bio je taj peti gol. Ali, i sam plasman u LE je svojevrsna ''petarda'' koja je daleko odjeknula sa ''Pančo Arene''.

O samoj utakmici već dovoljno znate, ali ono što ovoga puta želim da istaknem, kao jedan od najjačih utisaka iz Felčuta, jeste sjajan odnos koji su domaćini imali prema gostima iz Srbije.

Bukvalno, čim smo izašli iz autobusa koji je prevozio novinare, odmah smo na raspolaganju imali nekoga ko bi mogao da nam pomogne kako bismo što efikasnije obavljali naš posao.

Ali, nije ni bilo potrebe da ih previše zapitkujemo, jer je sve bilo savršeno organizovano. Bukvalno, osećali smo se kao kod kuće i imam potrebu da to istaknem. Verujem da i ostali novinari koji su putovali u Felčut imaju takav utisak.

Pitomo mesto, mirna, ''pitoma'' atmosfera, plus fudbalski stadion koji ne remeti takav ambijent. Naprotiv.

Šta reći o ''Pančo Areni''?

Prelepo zdanje, jedinstveno na ovim prostorima, pre svega po zadivljujućoj krovnoj konstrukciji od drvenih nosača i njenom ''utapanju'' u noseće betonske stubove.

Kombinacija tradicionalnog i modernog, po zamisli arhitekte Imrea Makoveca savršeno se uklapa u malo mesto kakvo je Felčut i iako su se neki od nas pitali šta ćemo da radimo tamo ako stignemo previše rano, od prvog trenutka smo se zaljubili u ovaj objekat.

Imre Makovec je bio poznat kao arhitekta sa originalnim rešenjima, ali nažalost nije doživeo izgradnju ovog stadiona. Umro je 2011. godine, a njegovu ideju i konstrukciju je do realizacije doveo  Tamaš Dobrosi tri godine kasnije. Na otvaranju su igrale ekipe domaće Puškaš Akademije i Videotona, 26. aprila 2014. godine, a Videoton je taj meč dobio sa 3-1.

Iako prima samo oko 3.800 gledalaca, veoma je akustičan i na licu mesta stičete utisak da je navijača znatno više.

Velike zasluge za izgradnju ovog objekta ima i mađarski premijer Viktor Orban, koji je detinjstvo proveo u ovom mestu, u Felčutu ima i kuću, a koliko je vezan za ovo mesto i ovaj objekat, kao i Videoton čiji je navijač, svedoči i činjenica da je na licu mesta prisustvovao utakmici između Videotona i Partizana.

A da utisak, osim prelepog ambijenta i rezultata na terenu, bude upotpunjen, pobrinuli su se i navijači oba kluba, koji su bez ikakvih incidenata bodrili svoje ekipe tokom meča.

Za kraj i preporuka, ako se nekada nađete u blizini i budete u prilici da prisustvujete nekoj utakmici u Felčutu, nemojte je propustiti.

A odnos koji su domaćini imali prema gostima u četvrtak uveče (i obrnuto, naravno), može da posluži kao sjajan primer svima na ovom našem ''brdovitom Balkanu''. Evo, za početak neka takav odnos bude i u nedelju, tokom večitog derbija. Ili tražim previše...?