Piksi protiv Španije – magija se gubi bez kopački

Izmenjena gotovo do neprepoznatljivosti, fudbalska reprezentacija Srbije će ovog četvrtka od 20:45 na stadionu „Rajko Mitić“ dočekati selekciju kontinentalnog šampiona Španije na startu A Lige nacija.

Biće to prvi duel našeg državnog tima još od kraja juna kada su remijem protiv Danaca eliminisani sa Evropskog prvenstva u Nemačkoj, izneverivši još jednom visoka očekivanja javnosti.

Dolazak „Crvene furije“ na najveći srpski stadion nedugo posle krunisanja u novog evropskog šampiona mač je sa dve oštrice pred izabranicima Dragana Stojkovića Piksija.

Sa jedne strane naši reprezentativci nemaju mnogo toga da izgube s obzirom na to da će naspram sebe imati najjači tim na Starom kontinentu, dok nasuprot toga preti objektivna opasnost od rezultatske katastrofe koja bi dokusurila već u Nemačkoj načeto srpsko fudbalsko tkivo.

Mada se prvi zvaničan duel od osamostaljenja Srbije protiv Španije ne može meriti sa osminom finala Mundijala u Italiji 1990. godine, poređenje dve utakmice dobija na značaju ako se zna da im je zajednički imenilac Dragan Stojković.

Aketulni selektor Srbije je pre skoro tri i po decenije u Veroni odigrao ubedljivo najbolju utakmicu u reprezentaciji, postigavši dva gola u veličanstvenoj pobedi protiv Španije 2:1 koja je Jugoslaviji omogućila plasman u četvrtfinale Mundijala.

Za razliku od antologijskog meča na „Bentegodiju“, Piksi neće nositi kopačke i špartati pored rivala ovog četvrtka, već će imati daleko teži zadatak da pronađe taktiku koja će biti plodnotvorna za rušenje De la Fuenteovog tima.

Posao mu nimalo neće biti lak, jer će na suparničkoj klupi imati čoveka koji je većinu sadašnjih reprezentativaca Španije trenirao u mlađim kategorijama i poznaje ih u dušu.

Stojković se sa druge strane suočava sa otkazima nosilaca igre pa su tako u poslednji čas sa spiska otpali Dušan Vlahović, Aleksandar Mitrović i Sergej Milinković-Savić, trio fudbalera koji je kao najiskusniji podbacio u Nemačkoj, ali je viđen kao predvodnik generacije po okončanju reprezentativne karijere kapitena Dušana Tadića.

As Juventusa je tek nekoliko dana posle izvanrednog meča protiv Verone na Instragramu poručio da iz privatnih razloga neće moći da se se stavi na raspolaganje selektoru za duele protiv Španije i Danske.

Tek nedugo nakon Vlahovića, selektor je potvrdio da je u razgovoru sa Mitrovićem i Milinkovićem-Savić od dvojca Al-Hilala saznao da su povređeni.

Ne sumnjajući u opravdanost odsustva trojice ključnih fudbalera Srbije, tajming otkazivanja i prilično šturo obrazloženje bude crv sumnje da iza svega stoji sukob sa selektorom koji je kulminaciju doživeo na Evropskom prvenstvu.

Već dan nakon eliminacije sa kontinentalnog šampionata, pokrenuta je u javnosti debata o najodgovornijima za loš rezultat u Nemačkoj. Osim upiranja prsta u Stojkovića kao nekog čija funkcija nosi naročitu težinu, teret krivice usmeren je i na glavne zvezde.

Već tada se moglo osetiti da Vlahović, Mitrović i Sergej ne stoje na istoj talasnoj tužini sa Stojkovićem, ali su sezona godišnjih odmora i letnja pauza učinili svoje da se vrela tema ohladi do septembra kada je ponovo došla u etar.

Možda smo obuzeti nekim drugim stvarim olako preturili preko glave okolnost da ćemo se Špancima u četvrtak suprotstaviti bez četvorice nosioca igre tokom Piksijevog mandata (Tadić, Mitrović, Vlahović i Milinković-Savić), ali dani pred dolazak Španaca u Beograd potvrdili su ono što se dalo naslutiti.

Nemačka je ovog leta dovela Srbiju na fudbalsku raskrsnicu gde se nalaze dva izbora – nastavak puta sa selektorom Stojkovićem ili bez njega. Odluka da nekadašnji fudbalski as dobije novo poverenje povukla je sa sobom neželjene posledice čiji smo svedoci pred start Lige nacija.

Ako dodamo da se Piksi sam opredelio da više ne računa na Filipa Kostića, Nemanju Gudelja, Filipa Mladenovića, Mijata Gaćinovića i Vanju Milinkovića-Savića, onda i ne čudi što najstariji fudbaleri na spisku igrača za Španiju i Dansku imaju manje od 30 godina.

Reč je golmanu Predragu Rajkoviću i novom fudbaleru Panatinaikosa Nemanji Maksimoviću koji poslednjih godina kod Stojkovića nije dobijao veliku minutažu.

I dok odbrana nije pretrpela velike korekcije, štaviše izgleda jače pozivanjem Koste Nedeljkovića, Strahinje Erakovića, Alekse Terzića i Jan Karla Simića, napad će biti na najvećem iskušenju jer odsustvo Mitrovića i Vlahovića znatno sužava Stojkovićev izbor.

Očekuje se da Luka Jović zaigra od početka, uprkos povredi leđa zbog koje nije bio u kombinaciji za gostovanje Milana na „Olimpiku“ u subotu uveče. Njegovo mesto u startnih 11 više će biti plod manjka Piksijevih opcija u opcija u napadu nego li zasluge fudbalera „Rosonera“ za prikazane igre u minulom periodu.

Predstojeći duel protiv „Crvene furije“ idealna je prilika za debitante da sticanjem selektorovog poverenja kupe kartu za neka kasnija okupljanja, naročito za start martovskih kvalifikacija za Svetsko prvenstvo.

Najveća pažnja biće svakako usmerena na Nedeljkovića pošto je doskorašnji bek Crvene zvezde nakon povrede Metjua Keša postao standardan u defanzivi Aston Vile. Poklonici borbenosti Kristijana Belića dobili su „pet minuta“ pošto su smatrali da je vezista AZ Alkmara i ranije zasluživao poziv.

Tu je i superligaški dvojac Milan Aleksić - Mihailo Ivanović, prethodne nedelje dospeo u žižu javnosti zbog transfera u engleski Čempionšip, pa će im eventualni debi protiv Španije biti nagrada za zapažene igre tokom minulih godinu dana.

Naspram sebe će imati veliku većinu fudbalera koji su sredinom jula postali šampioni Evrope. Od nosilaca igre Španije za gostovanje u Beogradu su zbog suspenzije otpali Rodri i Alvaro Morata, ali kvalitet De la Fuenteovog tima je takav da pojedinci nisu nezameljivi.

Predstojeći meč dveju reprezentacija biće prvi zvanični od ostamosteljanja Srbije. Pod državnim grbom Srbije, naši reprezentativci su jedini meč odigrali u maju 2012. godine kada je za potonje evropske šampione Špance bilo 2:0 u prijateljskoj utakmici.

Zvanične međusobne mečeve naš tim je poslednji put protiv Španije igrao u kvalifikacijama za Mundijal u Nemačkoj 2006. godine, takmičeći se pod nazivom Srbija i Crna Gora.

Izabranici Ilije Petkovića su tada dvaput odoleli Špancima, odigravši oba puta nerešeno. U Beogradu je krajem marta 2005. godine bilo 0:0, dok su rivali početkom septembra iste godine remizirali u Madridu 1:1 u meču gde je Mateja Kežman u 68. minutu doneo izjednačenje Srbiji i Crnoj Gori.

Najveći uspeh naš državni tim je bez ikakve dileme protiv Španije ostvario na Mundijalu u Italiji 1990. godine, što je poslednja zvanična pobeda u susretima sa „Crvenom furijom“.

Bila je to osveta za poraz istim rezultatom na Mundijalu u Španiji osam godina ranije, a poslednji duel na velikom turniru dve reprezentacije su međusobno odigrale na prvenstvu Evrope u Belgiji i Holandiji 2000. godine, kada je „Crvena furija“ odnela pobedu 4:3.

Naš tim je pet puta slavio nad Špancima, ali je uglavnom bilo reči o kvalifikacionim ili prijateljskim mečevima pa je jasno da će predstojeći duel u Ligi nacija u tom kontekstu imati veliku vrednost.

U ovom trenutku Španija je daleko igrački i organizaciono ispred Srbije, ali ne očekuje se da budu na maksimumu s obzirom na veliko pražnjenje posle Evropskog prvenstva i rani deo sezone gde reprezentativci još hvataju ritam.

Obe selekcije su oslabljene i izvesno neće mnogo zapitanjati. Srbiji bi u tom kontekstu i bod bio dovoljan, ali Španija je daleko bliža pobedi i svojski će se truditi da to i dokaže.