Režirao veliku pobedu u Novom Sadu: "Imam dosije od dva metra, ja sam istorija Vojvodine"

Trener fudbalera IMT-a Zoran Vasiljević održao je vrlo emotivnu konferenciju za novinare nakon što je njegova ekipa u nedelju savladala Vojvodinu na "Karađorđu" 1:3.

Nakon što je Vojvodina savladala Crvenu zvezdu u četvrtak 3:2, bilo je teško pomisliti da bi mogli da kiksnu u duelu protiv IMT-a. Ali, desilo se. Gost je odigrao fenomenalno ponajviše zahvaljujući odličnoj pripremi. Ko bolje zna Novosađane u IMT-u od trenera Zorana Vasiljevića, čoveka koji je svoj najveći radni vek proveo upravo u Novom Sadu.

"Došli smo u Novi Sad da igramo fudbal i da postignemo gol, uspeli smo da postignemo tri. Nismo toliko golova dali na gostovanju, ne pamtim. Bio sam u IMT-u prva dva kola, otišao i vratio se posle dva meseca. Dočekao me je relativno težak raspored, gde smo izgubili od Crvene zvezde, sa OFK Beogradom remizirali i dobili Radnik u Kupu. I došla je na red utakmica sa Vojvodinom, koja je ovih dana bila klub u fokusu", počeo je Vasiljević, pa nastavio:

"Na poslednje tri utakmice dali su 11 golova i rekao sam igračima da moramo da budemo oprezni, kompaktni, koncentrisani i pre svega tim. Uspeli smo prvi da postignemo gol, a igračima sam na poluvremenu rekao da ako ćemo da čuvamo taj gol, a da ne pojurimo drugi, nećemo pobediti. Desio se taj korner, drugi gol i uspeli smo da privedemo meč kraju".

On je napomenuo da poznaje DNK Vojvodine i da je za njega vrlo emotivno kada god se susretne sa "starom damom" koju nikada nije imao prilike da vodi s klupe.

"Ja sam istorija Vojvodine. Proveo sam ovde 15 godina, kaže mi žena iz knjigovođstva kluba da sam jedini čovek koji ovde ima dosije od dva metra. Radio sam od petlića, pionira, pomoćnog trenera, bio vršilac dužnosti stručnog štaba, sve sam radio, samo nisam dobio priliku da budem šef stručnog štaba. Nikada nisam govorio da treba da budem prvi trener kluba, ali s obzirom da sam Voši izveo na put najmanje petnaestak profesionalnih fudbalera, tri kapitena, Radoju, Poletanovića, Ivanića i da sam sa njima osvojio Kup, zajedno sa pokojnim Milanom Kosanovićem, kada je šef bio Ranko Babić Sosa, onda me srce zaboli što nisam nikad dobio priliku.

Uvek mi bude teško kada dolazim u Novi Sad, volim da pobedim, a kada izgubim zaplačem. Emocije su mi i sada podeljene, drago mi je zbog pobede sa jedne strane, a sa druge strane toliko volim Vojvodinu… Živim ovde, tu mi je i porodica, pričam sa ljudima oko kluba konstantno, prosto volim je".

Vasiljević ipak gaji nadu da bi u budućnosti mogao da dobije šansu u Novom Sadu.

"Nikad se ne zna. Vodio sam i Kabel dve godine, dva puta je trebalo da uđemo u Super ligu, ali ni to nije bilo dovoljno da dobijem poziv da vodim prvi tim. Ako ni to nije bilo dovoljno, kao ni ove dve pobede, onda nema veze, život ide dalje", podvukao je.