Sa Albancima na terenu od ljubavi do mržnje, može li i nazad?

Prvi fudbalski mečevi između naše države, tada pod nazivom Jugoslavija, i selekcije Albanije dosežu do perioda odmah po završetku Drugog svetskog rata. U razmaku od samo dve godine, “plavi” su sa južnim susedima odigrali čak tri mečeva u okviru Balkanskog kupa, a to je bilo u periodu velikog prijateljstva čelnika dve zemlje, Josipa Broza Tita i Envera Hodže. Tokom prvih pet međusobnih okršaja, naša reprezentacija beležila je znatno bolje rezultate od Albanije. Uspela je da trijumfuje u oba susreta kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 1968. godine, kao i u dva meča Balkanskog kupa. Albanska selekcija samo je jednom uspela da izbegne poraz u tom takmičenju, dok je ukupna gol-razlika bila ubedljivih 13:4 u korist „plavih”.

Prvi duel između Jugoslavije i Albanije odigran je 7. oktobra 1946. u sklopu Balkanskog kupa, pred oko 30.000 gledalaca na stadionu „Kemal Stafa” u Tirani. Domaći tim je furiozno otvorio meč i već posle devet minuta imao prednost od 2:0. Ipak, u nastavku se probudila jugoslovenska ekipa i u razmaku od svega dvanaest minuta preokrenula rezultat. Matošić je pogodio u 49. minutu, Bobek tri minuta kasnije, a pobedu je osigurao Čajkovski u 57.

Sledeći susret odigran je 14. septembra 1947. godine, takođe u Tirani i pred istim brojem gledalaca. Ovoga puta je već u prvom poluvremenu sve bilo rešeno. Albanci su poveli golom Borićija, ali su “plavi” potom preokrenuli zahvaljujući preciznim udarcima Bobeka, Krnića, Mitića i Cimermančića. Parapani je kasnije smanjio na 2:4, što je bio i konačan rezultat. Treći meč u okviru Balkanskog kupa bio je prvi koji se igrao u Beogradu, 21. juna 1948. godine, na stadionu Crvene zvezde, gde je pred 25.000 gledalaca duel završen bez pogodaka.

Četvrti put, reprezentacije su se sastale 14. maja 1967. godine, ponovo u Tirani, ovog puta u kvalifikacijama za tadašnji Kup nacija (današnje Evropsko prvenstvo). Na tribinama je bilo oko 25.000 navijača, a Jugoslavija je pod vođstvom selektora Rajka Mitića upisala treću pobedu nad Albancima rezultatom 2:0. Oba gola postigao je Zambata, u 22. i 53. minutu. Taj meč imao je i simboličan značaj, bio je jubilarni, 300. u istoriji jugoslovenske reprezentacije.

U revanšu, odigranom 12. novembra 1967. na stadionu Partizana u Beogradu, “plavi” su ostvarili najubedljiviji trijumf nad Albanijom od 4:0. Pred oko 30.000 gledalaca, mrežu Albanaca prvi je načeo Sprečo u samom finišu prvog poluvremena, a u nastavku su golove postigli Osim (dva) i Lazarević.

Samo nekoliko nedelja posle tog susreta, Albanija je iznenadila fudbalski svet odigravši 0:0 sa viceprvakom sveta Nemačkom u Tirani. Taj rezultat omogućio je Jugoslaviji da kao pobednik kvalifikacione grupe nastavi put ka finalu Evropskog prvenstva 1968. i osvoji istorijsko srebro u duelu sa Italijom.

Posle narušenih diplomatskih odnosa Srbije i Albanije, kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2016. godine trebalo je da budu prilika da se fudbal vrati u prvi plan, ali je njihov prvi duel prerastao u događaj koji je nadmašio sportske okvire. Već sama činjenica da su se ove dve reprezentacije našle u istoj grupi izazvala je buru reakcija, jer su odnosi između dve zemlje decenijama opterećeni istorijskim i političkim tenzijama.

Ono što je trebalo da bude regularan kvalifikacioni ciklus pretvorilo se u niz događaja koji su podsetili da Balkan retko uspeva da odvoji sport od politike. Prvi meč, odigran 14. oktobra 2014. godine u Beogradu, prekinut je u atmosferi koja je više ličila na diplomatski incident nego na fudbalsku utakmicu.

Na stadionu Partizana, pod jakim merama obezbeđenja i bez prisustva gostujućih navijača, u 41. minutu meča iznad terena se pojavila bespilotna letelica. Na dronu je bila istaknuta zastava sa mapom takozvane “Velike Albanije“ koja je obuhvatala teritorije više susednih zemalja. Srpski fudbaler Stefan Mitrović uspeo je da je skine što je izazvalo oštru reakciju albanskih igrača. Ubrzo je došlo do koškanja i upada dela publike na teren, nakon čega je engleski sudija Martin Atkinson prekinuo utakmicu.

Snimci sa stadiona obišli su svet, a međunarodni mediji danima su izveštavali o incidentu. U centru pažnje našao se Olsi Rama, brat tadašnjeg albanskog premijera Edija Rame, za koga su srpske vlasti tvrdile da je upravljao dronom. On je to demantovao, ali je nakratko priveden, što je dodatno pogoršalo odnose Beograda i Tirane. Poseta albanskog premijera Srbiji, prva posle gotovo sedam decenija, odložena je upravo zbog ovog događaja.

Revanš u Elbasanu godinu dana kasnije protekao je u znatno mirnijem tonu. Stadion pod jakim obezbeđenjem, zvižduci i tenzija sa tribina, ali bez incidenata na terenu. Srbija je slavila 2:0 golovima Kolarova i Ljajića, dok su domaćini tugu ublažili činjenicom da su kasnije ostvarili istorijski plasman na EURO.

UEFA je pokrenula istragu i prvobitno dodelila Srbiji pobedu službenim rezultatom 3:0, ali joj je oduzela tri boda zbog propusta u organizaciji. Albanija je kažnjena zbog izazivanja incidenta. Posle žalbi obe strane, Sud za sportsku arbitražu u Lozani presudio je u korist Albanije, meč je registrovan njenom pobedom 3:0.

U Srbiji je slučaj ostavio gorak ukus. Javnost je kritikovala propuste u bezbednosti i odluku UEFA, koju su mnogi smatrali politički motivisanom. Policijska istraga nikada nije utvrdila ko je zaista upravljao dronom, a na nove okršaje Srbije i Albanije čekalo se nešto deset godina.

Prvi okršaj “orlova” sa ekipom Brazilca Silvinja u Tirani okončan je rezultatom 0:0, izabranici Dragana Stojkovića Piksija nisu oduševili igrom, a u heroja meča izrastao je Đorđe Petrović koji je odbranio penal Reja Manaja. Atmosfera na tribinama modernog zdanja “Er Albanija” bila je izuzetno vatrena, ali i protekla bez većih incidenata, ukoliko ne računamo gnusne uvrede i gađanje plastičnim čašama u nekoliko navrata.

Čelnici dva aktuelna fudbalska saveza rade ne samo na smirivanju tenzija, već i na zbližavanju dva naroda, u čemu je aktivan zamajac i političko opredeljenje u Beogradu. Naime, Fudbalski savez Srbije organizovaće sa FS Albanije naredno Evropsko prvenstvo za igrače do 21 godine koje će se održati 2027. godine. Ova saradnja iznenadila je ne samo ljude u tim zemljama, već i u čitavoj fudbalskoj Evropi, a nije bio mali broj onih koji su kritikovali takvu odluku. Tako su najvatreniji navijači reprezentacije Albanije bojkotovali meč sa Srbijom kao vid protesta protiv predsednika tamošnjeg saveza Armanda Duke koji je aktivno radio na organizaciji EP sa Srbijom, što je u očima pripadnika te navijačke grupe neoprostiv greh. 

Ostaje da se vidi kako će se kvantitet i kvalitet publike u Leskovcu odraziti na igrače oba tima koji će, prema rečima selektora Srbije Stojkovića, igrati pred oko 5.000 ljudi na stadionu Dubočica. Atmosfera na ovom fudbalskom zdanju je u prošlosti prijala srpskim reprezentativcima koji ne kriju da vole igrati na jugu Srbije, ali postavlja se neizbežno pitanje zbog čega nije izabran veći stadion koji bi mogao primiti i veći broj ljudi, srazmerno sa izrečenom kaznom UEFA. Ono što jeste najvažnije jeste da sama utakmica protekne u najboljem mogućem redu i da se “Slučaj Dron” više nikada ne ponovi.

Naravno, i da Srbija pobedi.