Samo da magle ne bude...

Da nije bilo legendarnog dvomeča sa Milanom, to bi bila Zvezdina sezona za zaborav.

Imala je, po imenima, sjajan tim čija je prva zvezda bio Dragan Stojković Piksi, ali kao da je u prvom delu sezone 1988/89 sve bilo podređeno susretima sa ''Rosonerima''. Ređali su se Zvezdini kiksevi, a da sve bude gore, tada je u šampionatu Jugoslavije važilo pravilo da se u slučaju nerešenog rezultata izvode penali. Ko dobije penal-seriju osvaja jedan bod,  rival ostaje praznih šaka. Zvezdi baš nije išlo u tim penal-serijama, čak četiri ih je izgubila, a uz još šest poraza  je jesenji deo sezone završila tek na desetom mestu. Zanimljivo, Partizan je bio tek dvanaesti, ali prvi derbi u sezoni pripao je crno-belima u Humskoj (1:0, golom Dragoljuba Brnovića), sedamnaest dana pre Zvezdinog prvog meča sa Milanom.

Svoj put u Kupu šampiona Zvezda je započela pobedama nad irskim Dandalkom (5:0 i 3:0), a na Milan je naletela već u drugom kolu. Tadašnji krem evropskog fudbala igrao je u Milanu.  U centru pažnje bio je holandski trio Rajkard-Gulit-Van Basten, koji je par meseci ranije odveo reprezentaciju Holandije do titule prvaka Evrope. Marko van Basten je igrao fenomenalno na tom Evropskom prvenstvu, Englezima je u grupnoj fazi utrpao tri ''komada'', zatim presudio Nemcima u polufinalu, a najduže se pamti golčina protiv SSSR-a u finalu.

Ali, nisu samo Holanđani nosili Milan. Kakva je to moćna ekipa bila govore i imena italijanskih asova, Maldinija, Barezija, Donadonija, Anćelotija, Kostakurte, a pod vođstvom trofejnog Ariga Sakija. Na kraju se ispostavilo da je dvomeč sa Zvezdom bilo svojevrsno finale pre finala za ''Rosonere''! Dovoljno je samo reći da su kasnije u polufinalu deklasirali Real sa 5:0 (uz 1:1 u Madridu), a u finalu Steauu sa 4:0. Zato i ne čudi Sakijeva izjava posle trijumfa nad Steauom:

"Pehar nismo osvojili večeras, već jesenas na terenu u Beogradu protiv Crvene zvezde. Tada nas je samo Bog spasao".

Bog, i gusta beogradska magla...

Da Zvezda u duelima sa Milanom izgleda mnogo bolje nego u domaćem prvenstvu, ogromne zasluge išle su Dejanu Savićeviću, velikom pojačanju iz Budućnosti koji je, međutim, morao na odsluženje vojnog roka, pa je samo u specijalnim prilikama, poput mečeva sa Milanom, dobijao dozvolu da nastupa za crveno-bele.

Prvi meč je odigran na San Siru pred više od 70.000 gledalaca. Milan je, naravno, bio veliki favorit, pokušavao je da stekne prednost pred revanš, ali Zvezda je izašla u prilično defanzivnoj formaciji, u kojoj su samo Stojković, Savićević i Bursać bili pretnja odbrani Milana. Ali, Zvezdina taktika se isplatila. Odolela je u prvom poluvremenu, a tek što je počelo drugo, Stojković prihvata dugu loptu na dvadesetak metara od gola, potom maestralno prolazi trojicu protivničkih igrača i iskosa sa desne strane pogađa bliži ugao gola golmana Ðovanija Galija - 0:1. Nažalost, dok su crveno-beli još slavili gol, domaći tim je odmah uzvratio preko Pjetra Paola Virdisa, ali tih 1:1 Zvezda je uspela da zadrži do kraja.

Bio je to sjajan rezultat pred revanš na krcatoj "Marakani" 9. novembra 1988. godine, kada se na tribinama okupilo oko 97.500 ljudi sa kupljenim ulaznicama, ali ta brojka se slobodno može zaokružiti i na 100.000 prisutnih.

Možete i zamisliti tu "grmljavinu" sa tribina i kako su se gosti iz Milana osećali na terenu. Ipak, kao i na ''San Siru'', prvo poluvreme je završeno bez golova, a kada je počelo drugo , gusta jesenja magla dovela je utakmicu na ivicu regularnosti. Sa tribina se gotovo ništa više nije videlo na terenu, ali odjednom, u 53. minutu počeo je delirijum, koji se sa atletske staze polako prenosio na tribine. Svima je bilo jasno da je Zvezda postigla gol, ali retki su bili oni koji su mogli i da ga vide. Strelac - Dejan Savićević! U kaznenom prostoru prihvatio je povratnu loptu Dragana Stojkovića i poslao je u desni ugao gola gostiju - 1:0, rezultat koji Zvezdu vodi dalje!

Ali, nepunih deset minuta kasnije, sudija Diter Pauli je bio prinuđen da zbog nemogućih uslova za igru utakmicu prekine i zakaže novi termin, dan kasnije u 15 časova. Moralo je sve ispočetka, a Savićevićev gol ostao je samo kao uspomena na veče izgubljene nade u novembarskoj magli.

Zvezda je videla da ima kvalitet da se suprotstavi najmoćnijem evropskom timu, ali je početkom ponovljenog meča imala i sreće, jer sudija Pauli nije video autogol Vasilijevića, kada je lopta prešla gol liniju. Možda je to bila i nekakva kompenzacija za ono što se dogodilo prethodne večeri... Milan je kasnije stigao do vođstva golom Marka van Bastena u 35. minutu, ali četiri minuta kasnije ponovo  briljira tandem Savićević - Stojković. Dejo levom nogom šalje idealnu loptu iza defanzivaca Milana ka Piksiju, koji svojom levicom šalje neodbranjiv projektil pod prečku - 1:1!

Do kraja, nada i strepnja su se smenjivale, ali rezultat se nije menjao, pa je odluka o četvrtfinalisti morala da padne u penal-seriji. Kako rekosmo, penali su za Zvezdu tada postali noćna mora, tako je bilo i tog 10. novembra 1988. na ''Marakani''. Gosti iz Milana nepogrešivi sa bele tačke, Savićević i Mrkela nisu uspeli da savladaju Galija i to je bio kraj Zvezdinog evropskog puta.

Mesec dana posle bolne eliminacije iz Kupa šampiona, Zvezda je ispala i u četvrtfinalu Kupa Jugoslavije. Opet je Partizan bio bolji, na proleće je i osvojio taj trofej, ali Zvezda je u drugom delu sezone konačno zablistala i uspela da se domogne drugog mesta u prvenstvu, iza šampionske Vojvodine i tako najavi istorijski uspon, krunisan evropskom i svetskom titulom 1991. godine.