"Smena Muslina? Krstajić selektor? Nenormalno! Reprezentacija nije poligon za eksperimente"

Nekadašnji reprezentativac Srbije Nikola Maksimović (33) je na iznenađenje mnogih potpisao ugovor sa hrvatskim trećeligašem Kustošijom iza kojeg stoji poznati menadžer Endi Bara.

Maksimović je u opširnom intervjuu za hrvatski Indeks govorio o brojnim temama vezanim za svoju bogatu karijeru tokom koje je, između ostalih, nastupao i za Crvenu Zvezdu, Torino, Napoli i Spartak iz Moskve.

Posebno se osvrnuo na svoj boravak u reprezentaciji Srbije za koju je debitovao 2012. godine i odigrao 25 utakmica.

“Bio sam jako mlad, imao sam 20 godina. To je bila turneja s tri utakmice, Siniša Mihajlović je tek postao selektor i pozvao je maksimalan broj igrača da sve isproba. Prvu protiv Španije u Sent Galenu nisam igrao, oni su tada bili svetski i evropski prvaci. Imamo i anegdotu: naš saigrač je od 82. minuta stajao uz aut-liniju spreman za ulazak, ali lopta nije izašla iz igre punih desetak minuta, pa uopšte nije ušao. Španija je igrala tiki-taku u jedan, dva dodira, koristili su i golmana kao 'desetku', samopouzdanje i sigurnost bili su neverovatni, nismo praktično ni dotakli loptu. Protiv Francuske sam odigrao 90 minuta, a onda smo leteli u Geteborg na Švedsku.

U avionu me tim menadžer pozvao do Siniše; rekao mi je da sam odlično odigrao i da ću startovati protiv Šveđana. Igrao sam kao srednji stoper u trojci, a Zlatan je stalno ulazio u moj prostor. Nekoliko puta sam mu presekao pas i uzeo loptu, a peti put me udario laktom u nos – pao sam, dobio je žuti. Nisam mu ništa loše uradio, više je to bila demonstracija autoriteta. Na korneru je kasnije skočio preko mene s obe ruke, dao gol, ali je sviran prekršaj. Od tog trenutka sam ga čuvao s metar, dve distance i prilagođavao se. Ispalo je da je pomoćni trener Torina došao gledati Darka Lazovića, a primetio je mene, zahvaljujući toj utakmici godinu dana kasnije otišao sam u Torino”, kazao je Maksimović, a potom istakao i da je mogao da ima veći broj nastupa za “orlove”.

“Mislim da sam mogao da dam puno više i da imam mnogo više nastupa. U jednom trenutku kroz par okupljanja prođe i 60 igrača, stalno se menjaju selektori i sastav, to nije dobro. Svi dolazimo iz klubova, nema vremena za isprobavanja, po automatizmu igraju stariji i iskusniji. Kad se dogodila smena generacije posle Vidića, falilo je sluha. Matija Nastasić je levonogi štoper, ja desnonogi, prijatelji smo, igrali zajedno u mlađim selekcijama, obojica tada u Italiji. To je logika i hemija. Dođe, recimo, Dik Advokat, veliko ime, ali ‘holandska’ logika, saznam da on ne prati Seriju A i poziva te tek toliko da dođeš. Uvek neka nefudbalska priča, nikad mira da radiš normalno.

Puno toga je do okruženja. Umesto da se piše ko je dao gol i asistirao, piše se ko je kako došao, kojim autom i koje su pikanterije. Kao da neko namerno želi da te izbaci iz koloseka. Pa prekid protiv Albanije, prazne tribine, oduzimanje tri boda… Jedan incident - dugoročna šteta. Česte smene selektora su posebna priča. Ne može neko ko nikad nije vodio klub da postane selektor A reprezentacije. U Rusiji je Mladen Krstajić bez trenerskog iskustva odjednom bio prvi trener. Ne umanjujem ničije znanje, ali to nije normalno. A selektora koji te odvede na Svetsko prvenstvo skloniš. Nije normalno.

Zato nas pitaju kako to Hrvatska može ovako. Pa to su te razlike, kontinuitet i mir. Ja sam se u reprezentaciji najbolje osećao kod Slavoljuba Muslina, napravio je dobru hemiju i onda je smenjen. Ne pamtim, osim Piksija, da se iko duže zadržao. Belgija iz 2014-2015 je dobar primer: propustiš ciklus, ali zadržiš trenera i okosnicu i dođe rezultat. Bili su prvi, drugi na svetu na Fifinoj rang listi. Kod nas se nakon jedne ili dve lošije utakmice odmah traži smena. ‘Daj drugog’. Novi selektor menja igrače, krene eksperimentisanje, a reprezentacija ne bi smela da bude poligon za tako nešto. Reprezentacija ne trpi neuspeh i zato stalno stižu kritike. Čast izuzecima, ali mnogi koji najglasnije kritikuju davno su izvan aktuelnog fudbala. Tim ljudima treba zahvaliti na doprinosu, dati im počasne uloge, ali da se ne mešaju u operativne stvari koje moraju da vode energičniji, mlađi”, ocenio je 33-godišnji defanzivac.

Aktuelni trenutak u reprezentaciji nije dobar.

“Postoje matematičke šanse za Mundijal, ali kad se sve svede na to, nije dobro. Pre Albanije rekao sam da je to ključna utakmica. Znalo se da situacija nije normalna već pre utakmice, to sam osetio još na susretu s Engleskom, gde se na stadionu svašta događalo, i politički i drukčije. Prijateljima sam tada rekao: ‘Sledeća utakmica protiv Albanije se neće igrati u Beogradu.’ Uveren sam da bi u suprotnom opet pretio prekid i da bi se izdešavale svakakve stvari, ponajviše zbog politike. Na kraju smo igrali u Leskovcu, a to nije Beograd ni Marakana. Momci daju maksimum i imaju moju podršku. Ali četiri i po godine imali smo selektora koji nas je odveo na SP i EP, na čemu mu hvala, a da pritom nismo izgradili igru. Plasmani su došli, ali ekipe nije bilo. U kvalifikacijama smo jedva prošli grupu, u Portugalu je ispalo istorijski, no to se dogodi jednom u sto puta. Kad sreća stane, a nemaš jasnu igru, pukne. I puklo je u najgorem trenutku, protiv Albanije”, rekao je Nikola Maksimović u intervjuu za Indeks.