Srbija - Dublin mesto lepih uspomena!

Ako je do tradicije, imamo čemu da se nadamo u Dablinu. Od kada je Srbija samostalna država nikada nismo izgubili od Republike Irske, mada istina sa njima igramo poslednjih 13 godina kada je kvalitet ove ostrvske reprezentacije značajno pao u odnosu na njihove zlatne godine.

Prvi put smo igrali na krcatom "Krouk Parku", tada su Irci bili u euforiji, slavni Trapatoni je preuzeo nacionalni tim, a spasili se se poraza u nadoknadi, završilo je 1:1, vodili smo do poslednjeg trenutka golom Marka Pantelića. 

Trapatoni je bio na klupi i četiri godine kasnije, bio je to početak "Ledenog doba" za srpski fudbal posle neuspeha, odnosno neodlaska na prvenstvo Evrope 2012. Tim je preuzeo Siniša Mihajlović podmladio ekipu, šansu su dobili Nastasić, Mijailović, Ignjovski, Tadić, Lazar Marković, danas zaboravljeni Nemanja Tomić, "Marakana" je gotovo bila prazna, a završilo se kako je i počelo, bez golova. 

Posle neuspeha u kvalifikacijama za Brazil, Mihajlović se pokupio i otišao u Sampdoriju, na klupi je na Aviva Stadionu bio Ljubinko Drulović, pristigli su Matić, ustalio se već Kolarov, Lazar Marković, Zoran Tošić, a rehabilitovan je Adem Ljajić. Priliku od početka je tada dobio Filip Đorđević i postigao gol, drugo je delo Mekartija koji je savladao svog golmana Forda. Iz tog tima i dalje su u ekipi Gudelj i Tadić, ali su i Irci sačuvali nekoliko igrača, kapitena Kolemana, Džejmsa MekKlina, igrao bi i veteran Šon Long, ali je on sada povređen.

Srbija i Republika Irska su se suočile u kvalifikacijama za Mundijal u Rusiji, imamo lepa sećanja, pogotovo na Dablin. Doduše u Beogradu su "zeleni" odoleli, golovima Kostića i Tadića smo okrenuli rezultat, ali je tadašnji selektor Muslin morao da se zadovolji bodom jer je Deril Marfi koji je tek ušao u igru matirao Rajkovića i to je bilo konačnih 2:2. U odnosu na taj meč, malo igrača je preživelo smenu generacija kod rivala, Rajković, Nastasić, Gudelj, Kostić, Mitrović, Tadić i dalje igraju za Srbiju.

"Orlovima" prija Dablim. Po mnogima, ključni bodovi na putu za Mundijal su osvojeni baš na gostovanju narednom rivalu. Srbija je drugi put u tri meča dobila Republiku Irsku u gostima ovoga puta u takmičarskom meču, a verovatno se svi sećate onog neverovatnog gola Kolarova koji nam je otvorio vrata velikog takmičenja. Kapiten je posle prethodnih kvalifikacija napustio reprezentaciju, ali i dalje je tu dosta igrača od pre četiri godine.

U tekućim kvalifikacijama savladali smo Republiku Irsku u Beogradu, posle velike borbe, srljanja, ali i na momente dobro fudbala. Heroj je bio najbolji strelac u istoriji nacionalnog tima, Aleksandar Mitrović, sa dva gola, a Trejversa je načeo Vlahović, ponovo smo dozvolili da Irska povede. 

Ako se vratimo na nekadašnje reprezentacije čiji je deo bila Srbija, u nekadašnjoj SFRJ smo ih lako dobili još 1955. ali smo izgubili u skopu priprema Iraca za prvo veliko takmičenje ono EP 1988. kada su oduševili svet. Ivan Osim je tek stvarao tim, legendarni Džeki Čarlton napravio najbolju Republiku Irsku u istoriji, MekKarti i Moran su savlali Lekovića, a Marko Elzner je dobio crveni karton.

I nova Jugoslavija je pred kraj veka igrala sa Republikom Irskom, pokojni Milan Živadinović je bio na klupi, Peđa Mijatović je dao jedini gol Šeju Givenu, to je bila Irska sa Kinom. Dafom, Mekatirom, Kaskarinom, Najalom Kvinom. I dobili su nas u Dablinu u revanšu sa 2:1, Robi Kin je načeo Kocića, Stanković izjednačio, da bi Mark Kenedi doneo pobedu domaćina. To je jedini takmičarski meč koji smo izgubili od Republike Irske. Ali, i njega se sećamo sa setom, tačnije, tih kvalifikacija, Boškov je preuzeo komandu, otišli smo sa bodom ispred Iraca i dva ispred Hrvata na naš poslednji šampion Evrope. 

Irska je izborila baraž, protiv Turaka je bilo 1:1 u Dablinu, u Turskoj je meč završen bez golova, pa je "Džekova Armija" (nadimak iz prošlog veka) eliminisana na poslednjoj stepenici.

Irska je dve godine kasnije otišla na Mundijal, pripreme za veliko takmičenje obeležio je sukob selektora MekKartija i kapitena Roja Kina. Ali, prošli su grupu i ispali bez poraza, nije ih pobedila Nemačka u prvoj fazi, a Španci su ih u osmini finala izbacili na penale. 

Nikada više nisu igrali na završnom takmičenju, dva puta su kontroverzno (sećate se Anrijeve ruke) zaustavljani u baražima, ali su za razliku od nas, koliko-toliko redovni na šampionatima Evrope, od poslednja tri kontinentalna turnira igrali su na dva, u Francuskoj su prošli i grupu. Ali, kako rekosmo, ovo je nova generacija, promenili su mnogo toga nakon neuspeha u dva prethodna ciklusa, no, nije pomoglo. Uzdrmao ih je poraz od Luksemburga kod kuće, izgubili su na "Marakani", a onda im je sve nade oduzeo pre nekoliko dana Ronaldo posle preokreta u Portugalu. U ovom trenutku, posle remija sa Azerima,  je jasno da nemaju nikakve šanse, pa je to dobra vest za Srbiju, mada motivaciju ostrvskih reprezentacija nikada ne treba dovoditi u pitanje. 

Ipak, Srbija je mnogo više pokazala u ovim kvalifikacijama, bez obzira što se igra u Dablinu ulazi kao favorit za pobedu.