Srbijo oprez, evo šta su Luksemburžani uradili poslednjih godina!

Pisali smo o Luksemburgu u septembru kada su izgubili od Srbije u Beogradu, upozorili smo vas da su prošla vremena fudbalskih Liliputanaca i da njihov metodičan rad, stvaranje nacionalnog fudbalskog centra i odrastanje velikog broja igrača iz drugih zemalja u ovom sićušnom vojvodstvu znači i povećanje kvaliteta nacionalnog tima.

 Nije čudno što su pružili neke odlične partije prethodnih godina, što više nisu vreća za punjenje kao što je nekada bio slučaj. Možda je i bolje, jer smo sada sigurni da ih Srbija nikako neće potceniti, iako smo ih pobedili tri puta u poslednjih par godina, odnosno kvalifikacionih ciklusa računajući i ovaj za Mundijal.

 Ostavićemo dalju istoriju po strani jer može da zavede, Luksemburg je u jednom trenutku, polovinom prošle decenije nakon što su primili četiri gola od Lihtenštajna, dodirnuo dno, bili su pretposlednja reprezentacija sveta.

 Bio je to poziv na buđenje, jer su recimo od početka veka do 2006 samo četiri puta ostali neporaženi, protiv Estonije, Albanije, Kape Verde i Malte. Obično su radili ono što danas čini San Marino, branili se svim silama pa koliko izdrže.

 Pa kada je došlo do promene. Plodovi strategije iz 2004. godine su počeli da daju rezultat četiri godine kasnije. Naime, rada su u kvalifikacijama za Mundijal u Južnoj Africi uspeli da dobiju Švajcarsu u gostima, a sa Belgijancima su kod kuće odigrali nerešeno u prijateljskom meču.

 Bio je to tračak nade, u istim tim kvalifikacijama su uzeli bod u Moldaviji, a neke mečeve poput onog sa Grcima u Atini, ili Litvanijom kod kuće gubili su iako su zaslužili više. Pre desetak godina, "Crveni Lavovi" su kvalifikacijama dobili Albaniju kod kuće, u pitanju je kampanja za EP 2012. a na početku, 2011. su kod kuće slavili u prijateljskom meču sa Slovacima. Bilo je to prvi put od vremena amaterizma da su dobili dve utakmice u jednoj godini. Onda su u godinama koje slede pozitivni rezultati postali iznenađenje umesto čuda. Odneli su bod protiv Severne Irske u kvalifikacijama za brazilski Mundijal, dva puta su remizirali sa Azerbejdžanom, a onda su pobedili Severnu Irsku na domaćem terenu. U pomenutom ciklusu su osvojili šest bodova, ali nisu uspeli da izbegnu poslednje mesto u grupi, Irci su imali sedam, Azerbejdžan devet bodova.

 Najveći uspeh usledio je remijem u Italiji, bez obzira što je prijateljski meč, Luksemburžani su odoleli u Peruđi kada su testirali "Azure" za Mundijal, bilo je 1:1, Šanot je odgovorio Markisiju, u finišu meča. Usledila je jesen u kvalifikacijama za EP u Francuskoj, pobeda protiv Makedonaca, veliku radost je doneo Til u nadoknadi. Pobeđivali su Albance i Grke u prijateljskim mečevima ali su morali da sačekaju kraj avgusta i kvalifikacije za Mundijal u Rusiji, na "Bartelu" je pala Belorusija. Četiri dana kasnije su protiv budućeg prvaka sveta Francuskeu Parizu odigrali bez golova. Ponovo su uzeli šest bodova, ali ovoga puta nisu bili poslednji u grupi, u leđa im je gledala Belorusija. U pomenutim kvalifikacijama su ostali neporaženi i protiv Bugara kid kuće.

 Nakon ruskog Mundijala usledila je Liga Nacija i veliki uzlet. Nalazili su se u najslabijoj "D" grupi, tukli Gruziju, Moldaviju i San Marino, a onda su pobedili i Litvance kod kuće u kvalifikacijama za prošlo EP. Zapažen nastup u Ligi nacija ih umalo nije odveo u "B" grupu, slavili su u Podgorici, ali su šansu prokockali protiv Kipra i Azerbejdžana kod kuće. I onda, pobeda u Dablinu i vođstvo na poluvremenu protiv Portugalaca, tesni porazi od Norvežana i Škota u prijateljskim mečevima, ovaj tim se više ne zadovoljavam malim porazima.

 Hajde da uporedimo, kada je Luksemburg recimo igrao u kvalifikacijama za Mundijal u Južnoj Africi, u timu je bilo tek par igrača sa profesionalnim ugovorima, danas u ekipi igra tek pet fudbalera iz nacionalne lige, i nisu standardni. Mnogi od reprezentativaca su došli kao klinci u potrazi za boljim životom, ali osećaju Luksemburg kao druga generacija, svojm zemljom i tako ih posmatraju. Bitno je napomenuti da je ovo proces, da su oni i sada prosečan tim, ili slabiji od proseka, ali da niko nema pravo da ih potcenjuje.

 Oliver Til igra u Ukrajini, Beograđanin Sinani u Hadersfildu, Bareiro i debitant Kurći su u Bundesligi, u Majncu, Žerson Rodrigez u Troi, Sebastijen Til u senzacionalnom Šerifu, Martins u Jang Bojsima, većina startera je u prvim ligama, što samo pokazuje koliki je napredak u pitanju. I to je suština, više ne možemo da ih potcenimo, ali možemo da budemo dovoljno ozbiljni da bez problema odnesemo pobedu sa "Bartela".