Šta je Srbija dobila od propalog Evropskog prvenstva?

Kada nešto doživljavate emotivno, kao Srbi svoju fudbalsku reprezentaciju, često, a verovatno i uvek, ide se iz krajnosti u krajnost.

Posle neuspeha na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj i ispadanja već u grupnoj fazi, uz postignut samo jedan pogodak na tri utakmice, čitava sportska, ali i vansportska javnost, utrkuje se sa negativnim komentarima na račun selektora i igrača, ali nije baš sve tako crno, iako razloga za sreću i zadovoljstvo ne bi smo smeli da imamo.

Ono što prvo upada u oči kao poboljšanje u odnosu na prethodna izdanja "orlova" jeste konačno takmičarski fudbal koji su prikazali u Nemačkoj.

To ovog Eura bili smo ekipa koja lako daje, a još lakše prima golove na milion načina, ali je u Nemačkoj selektor Dragan Stojković Piksi konačno uveo red u našu defanzivnu postavu, te nam je štoperska trojka zajedno sa golmanom Predragom Rajkovićem bila najbolji deo tima o čemu svedoče i tek dva primljena gola, iako smo ih u kvalifikacijama primali kao na traci.

Pored dobrih Rajkovićevih nastupa, moramo istaći da je i Čelsijev Đorđe Petrović bio sa timom na Euru, te bi 24-godišnjak uskoro mogao biti velika konkurencija starijem kolegi, ali i na ovom šampionatu rezervisti Vanji Milinković-Saviću.

Uspeo je Piksi da pronađe pravo mesto dugo osporavanom Nikoli Milenkoviću koji je na poziciji centralnog štopera bio jedan od naših najpouzdanijih igrača, a sa njim su dosta dobro delovali uvek energični Strahinja Pavlović i Mioš Veljković.

"Motor" Srbijie na Evropskom šampionatu bio je vezista Fulama Saša Lukić, koji je svojom mirnoćom i dobrim rešenjima na sredini terena dokazao da bi u narednim godinama mogao biti jedan od nosioca državnog tima i neko oko koga će se vrteti tempo u našoj igri, a pored njega stasavati još uvek nedovoljno spremni, za veću ulogu, Ivan Ilić, koji potencijala ima, ali je još uvek daleko da ga pretvori u kvalitet, a asistencija iz kornera za jedini naš gol na Euru trebalo bi da mu predstavlja vetar u leđa, uprkos manjkavostima o kojima sada nećemo.

Novo lice oko koga će se graditi igra Srbije je Lazar Samardžić. Jeste momak rođen u Nemačkoj "izgoreo" kao starter u neadekvatnoj startnoj postavi sinoć protiv Danaca, ali je protiv Slovenije pokazao da je legitimni naslednik Dušana Tadića na poziciji "desetke" i da ćemo sa njim u timu imati igrača koji donosi prevagu na terenu.

Pored Samardžića simpatije je pobrao i novajlija Veljko Birmančević. Fudbaler Sparte iz Praga imamo utisak da nije iskorišćen na najbolji način na šampionatu, ali sigurno ima šta da ponudi u narednim godinama. Nije nekadašnjem igraču Partizana mesto desnog krilnog beka baš po volji, jer se mnogo bolje snalazi kao polušpic ili drugi napadač, ali je svejedno ostavio jak utisak u svom prvom pojavljivanju u dresu sa nacionalnim grbom.

Za kraj moramo istaći i Luku Jovića koji je bio naš jedini strelac na turniru i uprkos manjoj minutaži od Aleksandra Mitrovića i Dušana Vlahovića pokazao više od obojice. Kako je Joviću tek 26 godina pred njim bi mogla biti lepa reprezentativna karijera, iako je delovalo da stvari idu u suprotnom smeru, te bi on i četiri godine mlađi Vlahović mogli biti novi ubojiti tandem "orlova", a tu je i mladi Petar Ratkov koji čeka svoju šansu da zablista.