Staza šampiona više nije crno-bele boje

Aktuelna evropska sezona bića istorijska za fudbalere Partizana pošto će prvi put biti u prilici da kao drugoplasirani igraju u kvalifikacijama za Ligu šampiona.

Zahvaljujući visokom koeficijentu koji su srpski klubovi godinama sticali u UEFA takmičenjima, crno-belima je omogućeno da kao vicešampioni dobiju priliku da se bore za mesto pod suncem u kremu evropskog fudbala.

Ovosezonske kvalifikacije crno-belih za novi format Lige šampiona biće specifične po tome što se klub iz Humske neće naći u šampionskoj putanji, pa će mu put to eliti biti trnovitiji.

Počev od sezone 1999/2000, kada su izabranici Miodraga Ješića premijerno igrali drugo kolo kvalifikacija za Ligu šampiona, Partizan ne zna za neuspeh u ovoj rundi.

Toga leta hrvatski vicešampion Rijeka ubedljivo je pala u oba duela, ukupnim rezultatom 6:1, ali je treće kolo donelo okršaje protiv moskovskog Spartaka u kojima crno-beli nisu uspeli da pruže značajniji otpor.

Tri godine kasnije u Beogradu je demonstrirana možda i najaktraktivnija igra Partizana u evropskim kvalifikacijama. Silovitoj pobedi od 4:0 protiv švedskog Hamarbija posebnu notu dala je sjajna akcija kod gola Ivice Ilieva sredinom drugog poluvremena.

Šveđani su bili talični beogradskom klubu i leta 2003. godine pošto je tim Lotara Mateusa eliminisao šampiona ove skandinavske zemlje Đurgarden.

Prvi meč u Beogradu završen je nerešenim rezultatom 1:1, a revanš u Solni protekao je u još većem uzbuđenju. Partizan je izvukao remi 2:2 pa je zahvaljujući pravilu gola u gostima otišao u plej-of.

Junak ovih mečeva bio je kapiten crno-belih Saša Ilić pošto je golovima u Beogradu i Solni dokazao širokom auditorijumu navijača Partizana da je istinski vođa generacije upamćene po tome što je srpskom fudbalu obezbedila prvi plasman u Ligu šampiona.

Dve godine kasnije Partizan je relativno rutinski eliminisao moldavski Šerif, a junak pobeda protiv kluba iz Tiraspolja bio je nigerijski golgeter Obiora Odita, koji je simpatije publike stekao već na debiju te godine protiv Dnjepra.

Od duela protiv Šerifa na leto 2005. godine, kvalitet klubova koji su igrali protiv Partizana u drugoj rundi kvalifikacija za Ligu šampiona značajno je opadao, ali daleko od toga da je svaki put bila rutina sa crno-bele strane.

Sezona 2008/09 nakon prve od šest u nizu šampionskih titula ostaće upamćena po antologijskim duelima protiv Fenerbahčea gde je izabranicima Slaviše Jokanovića jako malo nedostajalo da eliminišu skupoceni tim sa Bosfora.

Prethodno ih je prilično preznojio Inter iz Bakua, ali je kvalitet jedne od talentovanijih generacija, skrojenih po meri tadašnjeg sportskog direktora Ivana Tomića, nije bio upitan protiv azerbejdžanskog šampiona.

Leto 2009. godine ostaće upamćeno po demonstraciji sile protiv slabašnog velškog prvaka Rila, čiji fudbaleri su oduševljeno aplaudirali navijačima Partizana po završetku utakmice urazene u sećanju po majstorijama brazilskog golgetera Klea.

Čak 12 golova u mreži nedoraslog rivala bila su nedovoljno dobra priprema za mečeve protiv kiparskog šampiona APOEL-a čiju cenu je nakon eliminacije platio trener Slaviša Jokanović.

U nezaboravnoj sezoni 2010/11, kada je Partizan drugi put izborio plasman u grupnu fazu Lige šampiona, pred organizovanim timom Aleksandra Stanojevića redom su padali Pjunik, HJK i naposletku Andreleht.

Naredna godina donela je tenzične duele protiv makedonske Škendije u drugom kolu zbog velikog broja igrača albanske nacionalnosti u redovima tetovskog kluba.

Kvalitet crno-belih je presudio, baš kao i u slučaju Valete godinu dana kasnije kada je beogradski tim izborio treću rundu kvalifikacija slavivši ukupnim rezultatom 7:2.

Okršaji protiv malteškog predstavnika izrodili su Aleksandra Mitrovića kao novog ljubimca navijača Partizana i strelca jednog od golova u tim duelima koji su prethodili eliminaciji od AEL-a iz Limasola.

Leto 2013. godine donelo je strepnju protiv jermenskog Širaka i prolaz u narednu rundu tek pogotkom Vladimira Volkova u finišu druge utakmice.

Mnogo manje stresa bilo je 12 meseci kasnije kada je tim Marka Nikolića lagano eliminisao HB Toršavn sa Farskih ostrva, ali se kao i godinu dana ranije Ludogorec isprečio kao nepremostiva prepreka za beogradski tim.

Pretposlednje učešče u kvalifikacijama za Ligu šampiona Partizan će pamtiti po pobedama protiv Dila Gorija i Steaue, a poslednji put crno-beli su se borili za elitu u sezoni 2017/18 kada su nakon eliminacije podgoričke Budućnosti ispali od Olimpijakosa.

Izabranici Miroslava Đukića su sezonu na međunarodnoj sceni nastavili u grupnoj fazi Lige Evrope gde im je jedan od rivala bio kijevski Dinamo.

Sedam godina kasnije ukrajinski velikan će ponovo na megdan crno-belima, što će biti njihov prvi međusobni duel od jeseni 2017. godine kada je Partizan oba puta bio poražen.

Dinamo je tih godina bio redovni učesnik osmine finala Lige Evrope, ali su ratna dešavanja na teritoriji Ukrajine već treću sezonu zaredom poremetila ustaljeni tok funkcionisanja velikog kluba.

To se odrazilo i na sve skromnije evropske rezultate dvostrukog osvajača nekadašnjeg Kupa pobednika kupova, a okolnost da će ovog utorka od 20 sati na neutralnom terenu u Lublinu dočekati Partizan sigurno neće biti olakšavajući faktor za Dinamo.

Najtrofejniji ukrajinski klub već dve sezone gleda zaredom u leđa Šahtjoru, a nakon odlaska Mirčee Lučeskau upražnjeno mesto na klupi zazeo je nekadašnji golman kluba Oleksander Šovkovski.

Uprkos tome što su ratna zbivanja poremetila transfer politiku kluba, podatak da je tržišna vrednost Dinamovih igrača više nego dvostruko veća od Partizana dovoljan je pokazatelj da crno-beli specifinu situaciju ukrajinskog velikana ne bi trebalo da uzmu zdravo za gotovo.

Reč je o prilično homogenoj ekipi, sačinjenoj u ogromnoj meri od ukrajinskih fudbalera. Najveća opasnost po crno-bele preti od prvog strelca prošlosezonskog šampionata Ukrajine Vladislava Vanata.

Mladi golgeter je već treću sezonu udarna igla Dinamovog napada, a na megdan crno-belima stiže sa nedavno završenog Evropskog prvenstva gde je priliku u dresu reprezentacije Ukrajine dobio u poslednjih 20 minuta odlučujućeg duela protiv Belgije.

Napadač koji je nepunu deceniju deo ukrajinskog velikana, ako računamo i mlađa kategorije, doživeo je vrtoglavi uspon ovog leta pa prema podacima Transfermarketa njegova vrednost iznosi 10 miliona evra.

Vanat je igrač sa ubedljivo najvećim potencijalom, ali istinski lider tima je kapiten Vitalij Bujalski, vezni fudbaler koji iza sebe ima neverovatnih 255 utakmica za Dinamo.

Reč je o najboljem pojedincu kijevskog velikana iz spomenutih mečeva protiv Partizana, a poslednjih nekoliko sezona istakao se i u ulozi strelca, što mu nije bilo svejstveno u najvećem delu mandata.

Veliki uticaj na igru ima i njegov parnjak u centralnom delu sredine terena Mikola Šaparenko, a samo prisustvo iskusnog Andrija Jarmolenka daće veliku čvrstinu u Dinamovom timu.

Dinamova igre je obično sa jednim napadačem pa će ključna bitka predstojećeg meča u Lublinu biti na sredini terena. Zbog toga ne liči na goleadu u blizini poljsko-ukrajinske granice.

Obe ekipe težiće da sa što manje rizika dočekaju revanš u Beogradu osam dana kasnije gde će se boriti za plasman u treće kolo. Boljeg bi čekao neko od povlašćenih rivala iz žreba, a već sada se zna da su to Glazgov Rendžers, Slavija Prag, Red Bul Salcburg i Lil.