Tumbino svetlo na kraju tunela - da li je Mladenović iskočio iz kože večite alternative?
Autor: Aleksandar Golubović
četvrtak 19.11.2020.
11:05
Izvor: Sportske.net
Levi bek varšavske Legije posle osam godina u dresu reprezentacije Srbije pokazao da Aleksandar Kolarov nije nezamenljiv.
Pedja Milosavljevic
Povezane vesti
Završila se još jedna neuspešna takmičarska godina za reprezentaciju Srbiju, ali smo na njenom kraju ugledali svetlo na kraju tunela.
Fudbal je timski sport pa su pobede i porazi zasluge ekipe, rečenica je koja može da se tumači na više načina.
Ako je sagledamo kroz prizmu novembarskih mečeva reprezentacije Srbije sa tim se ne bi usaglasio Filip Mladenović.
Mnogo je protagonista neuspeha protiv Škotske i rapsodije nad Rusima, ali niko tako vešto nije stavio da znanja "gde su nam bile oči sve ove godine" kao levi bek varšavske Legije.
Rođeni Čačanin, koji je za reprezentaciju debitovao još na proleće 2012. godine kod Siniše Mihajlovića, dugo je važio za alternativu u slučaju povrede igrača na konkurentskoj poziciji.
Imao je tu nesreću da mu je direktna konkurencija bio šest godina stariji Aleksandar Kolarov, koji je na reprezentativnom i klupskom planu obeležio deceniju na izmaku.
I kako godine igraju veliku ulogu u fudbalu, simbolično ili ne, na ulazu u novu dekadu čini se da je došlo Mladenovićevo vreme.
Najpre je ulaskom protiv Škotske razdrmao letargične "orlove" na beogradskoj kiši ogolivši lošu taktičku odluku selektora Ljubiše Tumbakovića da na početku meča da prednost rovitom Filipu Kostiću.
Levi bek krhke građe bio je jedan od retkih koji su uspevali da naprave problem Škotima, a ostaće upamćena i njegova asistencija Luki Joviću za izjendačujući gol.
Samo šest dana kasnije bio je nerešiv problem Rusima, a njegovi centaršuti Joviću izgledali su kao da su godinama provodili vreme na terenu.
Na kraju je, simbolično ili ne, postigao poslednji peti pogodak za Srbiju u 2020. godini i verovatno overio mesto u timu pred nadolazeće kvalifikacije za Svetsko prvenstvo.
Ako pogledamo broj mečeva koji je odigrao za državni tim od 2012. godine videćemo da mu Tumbakovićevi prethodnici nisu verovali. Izuzeci su donekle bili Mladen Krstajić i Slavoljub Muslin, ali ni u tom periodu nije dobio šansu da zaigra na Svetskom prvenstvu.
Umesto povređenog Ivana Obradovića uleteo je Milan Rodić iz Crvene zvezde, koji od tada nije odigrao ni minut za državni tim.
Iako se godinama sticalo nepoverenje u kvalitete bivšeg levog beka BATE Borisova i Kelna, čini se da su mu upravo one sada najveći saveznik.
Sa 29 godina definitivno da će u najboljem životnom dobu dočekati kvalifikacije za Mundijal, nadamo se i samo učešće u Kataru.
Fudbal je timski sport pa su pobede i porazi zasluge ekipe, rečenica je koja može da se tumači na više načina.
Ako je sagledamo kroz prizmu novembarskih mečeva reprezentacije Srbije sa tim se ne bi usaglasio Filip Mladenović.
Mnogo je protagonista neuspeha protiv Škotske i rapsodije nad Rusima, ali niko tako vešto nije stavio da znanja "gde su nam bile oči sve ove godine" kao levi bek varšavske Legije.
Rođeni Čačanin, koji je za reprezentaciju debitovao još na proleće 2012. godine kod Siniše Mihajlovića, dugo je važio za alternativu u slučaju povrede igrača na konkurentskoj poziciji.
Imao je tu nesreću da mu je direktna konkurencija bio šest godina stariji Aleksandar Kolarov, koji je na reprezentativnom i klupskom planu obeležio deceniju na izmaku.
I kako godine igraju veliku ulogu u fudbalu, simbolično ili ne, na ulazu u novu dekadu čini se da je došlo Mladenovićevo vreme.
Najpre je ulaskom protiv Škotske razdrmao letargične "orlove" na beogradskoj kiši ogolivši lošu taktičku odluku selektora Ljubiše Tumbakovića da na početku meča da prednost rovitom Filipu Kostiću.
Levi bek krhke građe bio je jedan od retkih koji su uspevali da naprave problem Škotima, a ostaće upamćena i njegova asistencija Luki Joviću za izjendačujući gol.
Samo šest dana kasnije bio je nerešiv problem Rusima, a njegovi centaršuti Joviću izgledali su kao da su godinama provodili vreme na terenu.
Na kraju je, simbolično ili ne, postigao poslednji peti pogodak za Srbiju u 2020. godini i verovatno overio mesto u timu pred nadolazeće kvalifikacije za Svetsko prvenstvo.
Ako pogledamo broj mečeva koji je odigrao za državni tim od 2012. godine videćemo da mu Tumbakovićevi prethodnici nisu verovali. Izuzeci su donekle bili Mladen Krstajić i Slavoljub Muslin, ali ni u tom periodu nije dobio šansu da zaigra na Svetskom prvenstvu.
Umesto povređenog Ivana Obradovića uleteo je Milan Rodić iz Crvene zvezde, koji od tada nije odigrao ni minut za državni tim.
Iako se godinama sticalo nepoverenje u kvalitete bivšeg levog beka BATE Borisova i Kelna, čini se da su mu upravo one sada najveći saveznik.
Sa 29 godina definitivno da će u najboljem životnom dobu dočekati kvalifikacije za Mundijal, nadamo se i samo učešće u Kataru.
2 Komentara
Dale Cooper
Sećam ga se iz utakmice Bate Borisov - Roma od pre par godina, kad je odigrao perfektno po mom mišljenju. Znam da sam pomislio - ako protiv Rome igra sa ovakvom lakoćom, mogao bi i u mnogo većem klubu i reprezentaciji da bude bitan igrač. Činilo mi se da ne igra samo zato što nije baš super fin 'na oko'... Zahvalan igrač, a inače kažete krhke građe, a momak je žilav, može da se nosi sa najjačim fudbalerima na svetu. Svaka čast na dobrim partijama, valjda budu nagrađene.
Jagger86
Šta bre Tumbino svetlo, čovek dobila otkaz za dan -dva.