Veljković za Sportske: "Moj mentalitet je sličan Zvezdinom DNK, kao da sam godinama tu"

Miloš Veljković je jedan od onih "kapitalaca" kojima je Crvena zvezda u ovom prelaznom roku podigla kvalitet i standarde, a prvi evropski mečevi su pokazali zašto je to tako.

Ogromno iskustvo, decenija provedena u Bundesligi, igranje na Mundijalu i Euru - sve se to videlo u mirnoći i sigurnosti nastupa ovih evropskih mečeva.

Zvezdu najveća iskušenja tek čekaju, a između dva evropska izazova, porazgovarali smo sa standardnim reprezentativcem Srbije. 

Posle četiri odigrane utakmice, kako ide adaptacija na srpski fudbal i novi tim? Posebno činjenica da je Zvezda poslednjih godina pozadi uvek imala nekog igrača koji je lider, bedem, oslonac (Dragović, Spajić, Degenek...) i u igračkom i u psihološkom smislu, pa da li sebe vidiš u toj ulozi?

"Adaptacija mi je lako pala, pošto su me saigrači, ceo klub, cela Zvezdina porodica dobro prihvatili, kao da sam već godinama tu. Igrač sam koji voli da pomogne saigračima, mlađima, ali i ostalima na terenu i van njega. Inostranim igračima je takođe bitno da se osećaju dobro, prihvatam tu ulogu i trudim se da prenosim dosadašnje iskustvo".

Kako izgleda vaša komunikacija i razumevanje u odbrani? Tim je nov, a postoji i jezička barijera…

"Komunikacija je veoma važna, naročito između nas defanzivaca i Mateusa. Rekao bih da iz utakmice u utakmicu to bolje izgleda".

Zvezda godinama, verovatno i decenijama nije imalo sastav sa ovoliko kvalitetnih i jakih imena, u kome mnogo igrača mogu da budu nosioci - kako se vi slažete međusobno i kako izgleda ta timska hemija?

"Slažemo se dobro, svako preuzima odgovornost na svoj način i na terenu i van njega. Svako ima svoje kvalitete, veoma je dobro što imamo sve više kvalitetnih i iskusnih igrača".

Pafos je jako, jako nezgodan rival, izbacio je Makabi i Dinamo Kijev, insistira na posedu i pas igri. Zvezda na papiru jeste kvalitetnija, ali kako izaći na kraj sa njihovim krilima i špicevima kad imate toliko problema u sastavu zbog kartona i povreda?

"Očekuje nas teška utakmica, sa mnogo transformacija što se tiče napada. Pafos ima kvalitetne individualce, ali su i kao tim veoma dobri, nisu slučajno savladali Dinamo Kijev sa 3:0. Smatram da mi treba da gledamo samo nas, da igramo našu igru. Što se tiče analize sigurno ćemo ih dobro analizirati, a zatim to treba da prenesemo na teren". 

U sličnom duhu, da li je zbog svega bolje što se prva utakmica igra ovde, pred vašim navijačima i punom Marakanom, jer ovde možete da napravite rezultat u svojoj kući, ali i u uslovima za igru koji će svakako biti bolji nego na Kipru, gde je u avgustu i vrelo i vlažno?

"Postoji nepisano pravilo da je bolje igrati drugu utakmicu na domaćem terenu, a prvu u gostima. Međutim, naši navijači su pokazali da Zvezdu bodre svuda i da su nam podrška gde god da igramo. To na mnogo znači. Ali, kao i svi najviše volim da igram na Marakani, kada izađem na teren se naježim svaki put, naročito kada vidim pun stadion. Na nama je da napravimo razliku i da dobijemo utakmicu".

Imaš ogromno iskustvo igranja u jednoj od najjačih liga na svetu, igrao si i Mundijal i Euro, ali Zvezda je ipak nešto drugo. Navijači po pravilu nisu racionalni i imaju uvek najveća očekivanja. To znači da dobijaš veliku pažnju i podršku, ali i ogroman pritisak, često nerealnih očekivanja. Da li je teško izaći sa time na kraj ili je nešto što te tera da budeš bolji igrač?

"Svestan sam u koji klub sam došao, da je Zvezda veliki klub sa ogromnom tradicijom. Očekuje se da se dobije svaka utakmica, ali i ja imam slična očekivanja, želim da dobijem svaku utakmicu i zbog toga sam došao. Moj mentalitet je sličan Zvezdinom DNK. Svakako je to neki pozitivan pritisak, ali uvek moraš da vidiš priliku i šansu da nešto ostvariš, a ne da gledaš negativno na to. To je pozitivan pritisak, zato i igram fudbal, da bih bio deo nekih takvih utakmica i da bih mogao nešto lepo i pozitivno da ostvarim sa klubom".