Vojvodina vs Partizan - Sve, samo ne obično finale! Neka se ovog puta odigra do kraja!
Autor: Darko Mitrović
sreda 24.06.2020.
09:39
Izvor: Sportske.net
U jeku pandemije, nekako smo stigli i do kraja sezone 2019/20, čiji ćemo završni čin videti večeras od 19h u Nišu, gde će se za trofej Kupa Srbije boriti Vojvodina i Partizan.
BETAPHOTO/BRANISLAV BOZIC/MO
Povezane vesti
Poslednji put u Kupu sreli su se 2017. godine, u dvomeču polufinala, kada su crno-beli bili bolji (0:0 i 1:0) i kasnije osvojili duplu krunu, ali činjenica da će se ove dve ekipe sada sastati u finalu, sve koji pomno prate srpski fudbal neminovno podseća na 2011. godinu i finale na ''Marakani'', koje je prekinuto posle 83 minuta igre, pri rezultatu 2:1 u korist crno-belih.
Bilo je to vreme dugogodišnje dominacije Partizana u prvenstvu Srbije, ređale su se titule crno-belih, a u sezoni 2010/11 su se plasirali i u grupnu fazu Lige šampiona.
Međutim, Vojvodina je za Partizan bila tvrd orah i uoči pomenutog finala 2011. godine vezala je tri uzastopne pobede nad crno-belima! Serija Novosađana počela je u polufinalu Kupa 2010. godine, kada su u Humskoj savladali Partizan sa 3:1, zahvaljujući sjajnom tandemu Tadić-Mrđa i projektilu Marija Đurovskog koji je postavio konačan rezultat.
Potom su usledila dva prvenstvena okršaja u sezoni 2010/11 i oba je Vojvodina dobila - najpre sa 2:0 u Novom Sadu, pa 1:0 u Humskoj, kada su crno-belima presudili njihovi budući igrači - Vulićević kao asistent i Oumaru kao egzekutor.
To su bili jedini porazi Partizana na domaćoj sceni u te dve sezone, sve im je nanela Vojvodina!
Zbog toga, crno-beli su, pod vođstvom trenera Aleksandra Stanojevića, uoči tog majskog finala 2011. godine bili silno motivisani da se ''osvete'' hrabroj Vojvodini i u direktnom duelu sa ''Lalama'' krunišu istorijsku sezonu, već obeleženu plasmanom u Ligu šampiona i novom titulom prvaka.
S druge strane, Vojvodina je najbolje od svih u to vreme na domaćoj sceni znala da iskoristi Partizanove mane, bila je veoma samouverena u tim duelima, nije se plašila dominantne ekipe iz Humske, a uz to je želela da nadoknadi propušteno iz finala 2010, kada je posle pomenutog trijumfa nad Partizanom u polufinalu, poražena u finalu od Crvene zvezde sa 3:0.
Sve to zajedno obećavalo je sjajnu predstavu u finalu, pravi spektakl na ''Marakani'', pred dvadesetak hiljada gledalaca.
Nažalost, prevladale su velike tenzije i na terenu i oko njega...
Bilo je to vreme dugogodišnje dominacije Partizana u prvenstvu Srbije, ređale su se titule crno-belih, a u sezoni 2010/11 su se plasirali i u grupnu fazu Lige šampiona.
Međutim, Vojvodina je za Partizan bila tvrd orah i uoči pomenutog finala 2011. godine vezala je tri uzastopne pobede nad crno-belima! Serija Novosađana počela je u polufinalu Kupa 2010. godine, kada su u Humskoj savladali Partizan sa 3:1, zahvaljujući sjajnom tandemu Tadić-Mrđa i projektilu Marija Đurovskog koji je postavio konačan rezultat.
Potom su usledila dva prvenstvena okršaja u sezoni 2010/11 i oba je Vojvodina dobila - najpre sa 2:0 u Novom Sadu, pa 1:0 u Humskoj, kada su crno-belima presudili njihovi budući igrači - Vulićević kao asistent i Oumaru kao egzekutor.
To su bili jedini porazi Partizana na domaćoj sceni u te dve sezone, sve im je nanela Vojvodina!
Zbog toga, crno-beli su, pod vođstvom trenera Aleksandra Stanojevića, uoči tog majskog finala 2011. godine bili silno motivisani da se ''osvete'' hrabroj Vojvodini i u direktnom duelu sa ''Lalama'' krunišu istorijsku sezonu, već obeleženu plasmanom u Ligu šampiona i novom titulom prvaka.
S druge strane, Vojvodina je najbolje od svih u to vreme na domaćoj sceni znala da iskoristi Partizanove mane, bila je veoma samouverena u tim duelima, nije se plašila dominantne ekipe iz Humske, a uz to je želela da nadoknadi propušteno iz finala 2010, kada je posle pomenutog trijumfa nad Partizanom u polufinalu, poražena u finalu od Crvene zvezde sa 3:0.
Sve to zajedno obećavalo je sjajnu predstavu u finalu, pravi spektakl na ''Marakani'', pred dvadesetak hiljada gledalaca.
Nažalost, prevladale su velike tenzije i na terenu i oko njega...
-
-
Da bi svašta moglo da se dogodi te večeri na ''Marakani'' nagovestilo je i to što je utakmica kasnila dvadesetak minuta, jer Novosađani nisu želeli da izađu na teren dok na tribine ne uđu njihovi navijači.
Problem je nastao kada su autobusi sa navijačima Vojvodine zaustavljeni na ulazu u Beograd jer su, prema tadašnjim informacijama beogradskih medija pojedinci ''izbacivali flaše i smeće kroz prozore i pritom oštetili nekoliko vozila''. Policija je reagovala, sve je potrajalo, ali kada su pristalice Vojvodine konačno ušli na tribine, utakmica je mogla da počne.
Partizan je poveo u 17. minutu, kada se Kamara provukao uz gol-aut liniju, prosledio loptu na prvu stativu, gde je Tejgo bio spretniji od golmana Brkića.
Taj gol je obeležio prvo poluvreme, a prava uzbuđenja u nastavku počela su od 63. minuta, kada je Merebašvili odlično centrirao iz slobodnog udarca, a defanzivac Vojvodine Mojsov savladao golmana Partizana Vladimira Stojkovića - 1:1.
Samo devet minuta ostao je na snazi taj rezultat, a onda - penal za Partizan. Tejgo je oboren u kaznenom prostoru ''Lala'', a Zvonimir Vukić je bio precizan sa bele tačke za vođstvo Partizana od 2:1.
Vojvodina je želela što pre ponovo da uzvrati, a u 80. minutu dogodila se gotovo identična situacija kao kod izjednačujućeg gola. Opet tandem Merebašvili - Mojsov, lopta ponovo u Stojkovićevoj mreži, ali sudija Slobodan Veselinović šokira Novosađane - gol nije priznat!
I tek što su se strasti malo stišale posle protesta igrača Vojvodine, nova sporna situacija u kaznenom prostoru Partizana, ''Lale'' traže penal, ali sudija opet ne uvažava njihovo mišljenje.
To je izazvalo drastičnu reakciju Vojvodine, igrači su se povukli sa terena i uz konsultaciju sa rukovodstvom i navijačima odlučili da ne nastave utakmicu. Sudija ih je čekao 15 minuta, a onda je Partizanovo slavlje moglo da počne, doduše uz veliku senku zbog pomenutih dešavanja.
Nekako se slična atmosfera stvorila i ovog proleća. Partizan je, doduše, već tri godine bez titule, ali zato dominira u Kupu sa četiri uzastopna trofeja i želi taj niz da nastavi, pogotovo jer je ocena mnogih da crno-beli ove sezone igraju najlepši fudbal.
Problem je nastao kada su autobusi sa navijačima Vojvodine zaustavljeni na ulazu u Beograd jer su, prema tadašnjim informacijama beogradskih medija pojedinci ''izbacivali flaše i smeće kroz prozore i pritom oštetili nekoliko vozila''. Policija je reagovala, sve je potrajalo, ali kada su pristalice Vojvodine konačno ušli na tribine, utakmica je mogla da počne.
Partizan je poveo u 17. minutu, kada se Kamara provukao uz gol-aut liniju, prosledio loptu na prvu stativu, gde je Tejgo bio spretniji od golmana Brkića.
Taj gol je obeležio prvo poluvreme, a prava uzbuđenja u nastavku počela su od 63. minuta, kada je Merebašvili odlično centrirao iz slobodnog udarca, a defanzivac Vojvodine Mojsov savladao golmana Partizana Vladimira Stojkovića - 1:1.
Samo devet minuta ostao je na snazi taj rezultat, a onda - penal za Partizan. Tejgo je oboren u kaznenom prostoru ''Lala'', a Zvonimir Vukić je bio precizan sa bele tačke za vođstvo Partizana od 2:1.
Vojvodina je želela što pre ponovo da uzvrati, a u 80. minutu dogodila se gotovo identična situacija kao kod izjednačujućeg gola. Opet tandem Merebašvili - Mojsov, lopta ponovo u Stojkovićevoj mreži, ali sudija Slobodan Veselinović šokira Novosađane - gol nije priznat!
I tek što su se strasti malo stišale posle protesta igrača Vojvodine, nova sporna situacija u kaznenom prostoru Partizana, ''Lale'' traže penal, ali sudija opet ne uvažava njihovo mišljenje.
To je izazvalo drastičnu reakciju Vojvodine, igrači su se povukli sa terena i uz konsultaciju sa rukovodstvom i navijačima odlučili da ne nastave utakmicu. Sudija ih je čekao 15 minuta, a onda je Partizanovo slavlje moglo da počne, doduše uz veliku senku zbog pomenutih dešavanja.
Nekako se slična atmosfera stvorila i ovog proleća. Partizan je, doduše, već tri godine bez titule, ali zato dominira u Kupu sa četiri uzastopna trofeja i želi taj niz da nastavi, pogotovo jer je ocena mnogih da crno-beli ove sezone igraju najlepši fudbal.
-
-
S druge strane, Vojvodina je posle dve sumorne sezone, od prošlog leta preporođena, trener Lalatović je uradio odličan posao i želi da na to udari ''pečat'' osvajanjem trofeja. Napravio je i željenu uvertiru u petak, pobedom u poslednjem kolu Superlige nad crno-belima od 1:0, a posle meča je naglasio da ''uživa u pobedama nad Partizanom''. Uz to, utakmica je završena sukobom igrača dve ekipe - dovoljno da se atmosfera uoči finala dovede do usijanja.
Jedno je sigurno, u Nišu neće biti dosadno, ali neka za razliku od finala iz 2011, igrači budu u glavnim ulogama.
Jedno je sigurno, u Nišu neće biti dosadno, ali neka za razliku od finala iz 2011, igrači budu u glavnim ulogama.
3 Komentara
IMUN NA MINUSE(VE)
I morate da znate i uvek verno prenesete da je taj put navijaca Vojvodine trajao sest ili sedam sati (?!) jer su ih vozili kroz sremska sela, hajde neka neko ostane potpuno normalan posle svega toga?! Nece biti da navijaci koji dodju iz Beograda u Novi Sad bas zalivaju cvece na nasim ulicama Hahaha
Brane Lala
Ima na youtube sve sporne situacija, pa kome je dosadno nek' pogleda. Cista kradja. I posle 40 godina pracenja domaceg fudbala ja ne znam ko vise krade, zvezda ili partizan.
IMUN NA MINUSE(VE)
Prvo i prvo, pocetak utakmice je mogao da bude odlozen i na duze vreme jer su (tadasnje, a mozda i sadasnje) propozicije to svakako omogucavale, odlicno se secam da je to uradjeno u interesu fudbala, ali, i po pravilima. Drugo, Mojsov je priznati gol dao posle ofsajda u kojem se nasao, a onaj njegov posle nije priznat zbog cistog faula u napadu, tu bar nema dileme. Prvi gol Partizana je bio regularan, i penal je postojao, odredjena dilema postoji oko starta nad Trajkovicem, a crvene kartone su zasluzili Krstajic i Tumbasevic, a bojim se da je i Iliev zavredio jedan takav iako ova dvojica prvi i najvise zasluzuju da budu spomenuti u tom negativnom kontekstu. Eto, to je moja analiza.