INTERVJU - Vukotić, igrač koji greši sa stilom: "Mislim da me izdvaja to što uvek znam šta ću sa loptom"

Milan Vukotić je pre skoro devet meseci došao u Partizan, opravdao je poverenje, a već u avgustu su i on i svi njegovi saigrači stekli potpunu vernost i podršku navijača. Uprkos porazu u derbiju i neigranju evropski takmičenja, ova mlada generacija crno-belih i dalje je hit kod navijača.

Dalo se pretpostaviti da će poraz u derbiju na domaćem terenu uzdrmati mladu ekipu, Vukotić za Sportske kaže da se to nije desilo, iako su se igrači malo povukli iz javnosti.

Razgovor smo vodili posle pobede nad OFK Beogradom u Zaječaru, a sa crnogorskim reprezentativcem smo prošli kroz čitav niz tema, pričao nam je o fudbalu, o ovom timu, kada će se odbrana popraviti, treneru, napretku i jurnjavi za prvim mesto, reprezentaciji… Ali, opšti utisak je da je istina ono što i sam priča - lepo mu je u Partizanu. Dalo se to zaključiti po tonu, po tome koliko puta mu se osmeh spontano probio na lice kada smo pričali o crno-belima, ali i po entuzijazmu kojim govori o budućnosti.

Već je oktobar, a Partizan je u ovoj sezoni preživeo sve i svašta. Stvarno, dovoljno uzbuđenja za celu sezonu. I jedan od lajtmotiva, jedna tema koja se stalno priča, jeste mladost ekipe i njeno sazrevanje.

Koliko vam je ovaj ceo period pomogao, zaključno sa derbijem, koji se, uprkos svemu, završio loše po vas? Koliko vam je sve to pomoglo da sazrevate mentalno i emotivno?

"Mi smo jako mlada ekipa i tu nema puno starih igrača, imamo tu tri-četiri iskusnija, što je nama jako bitno. Nama je svaki dan bitan da budemo bolji, da unapredimo sebe. Mladi smo, svaki trening je plus, dati više, dodatni trening, dodatni rad, dodatno sazrevanje nas, mladih igrača, nama pomaže da na terenu izgledamo bolje. Što se nas lično tiče, i mladih momaka, i cele ekipe, najbitnije nam je u ovom momentu vreme, vreme koje predstoji, koje će doći. Mislim, i sad imamo jako dobre rezultate, i gore smo na vrhu tabele, ali, opet kažem, može tu dosta da se unapredi, i da se radi dosta na nekim stvarima koje možda nama fale, kao mladoj ekipi."

OFK-u ste pobedili 2:0, a mogli ste još nekoliko da date. Inače ste jako, jako efikasni u gostima. U Super ligi dajete 3,4 gola po gostovanju, ali primate 1,2 gola. I ta odbrana Partizana je isto tema o kojoj se priča. Koliko je tu teško balansirati, s obzirom da Blagović hoće da se igrate visoki presing, da se igra na posed, na napad - i tu taktičku disciplinu, tranziciju i koncentraciju sa odbranom?

"Pa, iz nekog mojeg ugla i gledanja, opet je veći pritisak igrati kući. Tu su navijači, tu je publika, nama kao mladim momcima to je dodatni pritisak, pozitivan pritisak. A opet, kad igrate na strani, u gostima, onda je to... i ja kao igrač na terenu, osećam se rasterećenije. Radim neke stvari koje možda ne bih radio tu pred domaćom publikom, ne zato što ja ne znam te stvari da radim ili nešto, nego jednostavno imate taj pritisak 'šta ako ne prođe?' Tako na strani, bukvalno, radim sve što mi padne na pamet i onda tako dolaze rezultati."

A koje stvari ne bi radio kod kuće, na primer? Možeš li da kažeš?

"Pa, ne znam, na primer, dođem u situaciju da idem u neku kontru, pa, lupam, dajem primer, na strani zalomim igrača, sve to je sjajno, a možda to ne bih na našem terenu... Mislim, bih, ali u nekim momentima sam stegnut, jer - kritike publike, navijača, sve se vidi puta pet. A što se tiče naše odbrane i generalno naše igre, jako je teško... Sami ste rekli, igrate taj fudbal na dve strane, i prema napred i prema nazad, pa da ste efikasni - to je teško držati. Zato u nekim momentima i mi kao ekipa nismo dovoljno koncentrisani kada odemo prema napred da iza naših leđa može da nastane problem, jer smo previše ofanzivni, previše igramo, da tako kažem. I mislim, to je jako dobro, nama se to sviđa, taj stil igre, ali..."

Svima se sviđa.

"Dobro, ha, ha. To se vidi i to dovodi publiku u što većem broju, ali opet kažem nije lako. Mi dajemo sve od sebe da svaku utakmicu to bude nula, a to je fudbal, uvek možete da primite gol. Bitno je da mi uzimamo bodove i to je to."

Igra se lepo, igra se dosta tehnički, i to smo pričali i sa trenerom, on voli da se posed gradi iz zadnje linije. A jedna od stvari koje upada u oči kod Partizana je da dajete mnogo golova u drugom poluvremenu. Svašta iz toga može da se izvuče, a jedna od tih stvari je da je u pitanju dobra fizička sprema. Kako vama u sredini terena izgleda to balansiranje, to trčanje i održavanje ritma?

"Kao igrač na terenu, iz mog ugla, dosta ekipa u Superligi nije fizički spremno da drži ritam utakmice 90 minuta, kao što mi sad radimo. Uvek imamo tri-četiri izmene, koje nešto donesu, da ne bude samo izmena, već taj ko uđe može da doprinese. Mi to jako dobro radimo. Fizički smo jako spremni, što je nama najbitnije u ovom trenutku, jer bez fizike ne bi bilo ni ovakvog fudbala i stalnih tranzicija, što nam odgovara, naravno, jer smo mladi. Tako da, što se mene lično tiče, ja bih samo nastavio ovako, ništa ne bih menjao, samo unapređivao sebe i da se mi kao ekipa izdignemo iz svega i kad dođu porazi, što jako dobro radimo. I to što je bilo u derbiju... Eto, desio se poraz. Mogli smo više, ali biće još dosta derbija, to je samo jedan u nizu, na koji mi ne treba sad da se obaziremo. To je bilo, pa prošlo. Kako svaka nova utakmica dolazi, tako se mi spremamo za tu utakmicu i ne zanimamo se onim što će doći za dva-tri ili pet meseci."

Kad si već spomenuo derbi, moram da se zadržimo na tome. Rekao si da dosta ekipa nije spremno za trčanje, ali Zvezda svakako ne spada u tu grupu, ali i njih ste pritisli u drugom poluvremenu. Koliko ti primećuješ da se smanjila razlika u kvalitetu u odnosu na prolećni derbi, i da li misliš da će se još smanjivati, odnosno da li možete da uzmete Zvezdi bodove ili da je pobedite na proleće?

"Ja mislim da možemo, jer igrali smo tu utakmicu. Kad izađeš 11 na 11, tu nema ni cene, nema ni imena, nema ni igrača, to sve pada u vodu. Ali, to je ekipa koja je pravljena za Ligu šampiona, koja sad već sedam-osam godina igra Ligu Šampiona, Ligu Evrope, evropska takmičenja, i to je tim koji ima 20 igrača. Oni u svakom trenutku kada prave zamenu, oni imaju kvalitet više na toj zameni. Ja mislim da mi možemo, videlo se to i u derbiju. Najviše od svega mi se sviđa što nije bio klasičan derbi kao zadnjih godina kada sam ja možda i pratio derbije, kad nisam bio član Partizana, pa je ono sve to tvrdo bilo, bez šansi, 0:0, 1:0. Nekad je znalo da se otvori, da bude golova, ali u većini slučajeva bilo je baš tvrdo i jako. Ovaj sad derbi - lepo je bilo za oko, lepo je bilo za publiku, svi su bili oduševljeni atmosferom, bila je igra s obe strane. U ovom trenutku su oni bili bolji, dobili su 2:1, ali to ne znači da ih nećemo u narednom periodu dobiti."

Isto, kad pričamo o ekipi, ima tu dosta šarma, jeste mnogo mladih igrača, ali svi pokazuju neke svoje osobine i crte, a jedna od tih kod tebe, bar ovako gledano sa strane, jeste da uvek deluješ kao da ti se baš igra fudbal. Uvek si raspoložen za igru nekako, ne znam da li me razumeš.

"Pa, što se mene tiče, kad sam stigao u Partizan, kad su bila pitanja medija šta ljudi da od mene, ja sam rekao - što se mene lično tiče i mog gledanja na fudbal, to je da uživam u fudbalu. Da se ja ne opterećujem s tim da li ću ja dati gol, da li ću ja da asistiram, meni je bitno da igram dobro. I da publika koja dođe da me gleda uživa. Jednom mi je pokojni Andrija Delibašić rekao: 'Ti kad pogrešiš, pogrešiš sa stilom'. Kažu mi i neki ljudi da vide razliku kad prihvatim loptu. Ne bih sad da hvalim sebe, ali ja mislim da je to što oni vide, što ja u svakom momentu znam gde ću sa loptom i šta da radim sa loptom. A da li se obazirem na golove i asistencije, to baš... Mislim, želja mi je da svaku utakmicu dam gol i asistiram, ali o tom potom, nije mi toliko bitno."

Raspoloženi ste posle OFK Beograda, sad dolazi Vojvodina, isto utakmica s velikim značajem, derbi, jedan od konkurenata za vrh, pa TSC, pa Čukarički. Super liga je liga u kojoj svaki bod jako mnogo znači i ne smeju da se gube bodovi. Sad imam tu dva pitanja: da li je veći pritisak kad su tako teške, derbi utakmice, sa jačim protivnicima, ili je teže sa onima gde su bodovi već unapred upisani, kao što je bio Radnički Niš?

"Pa, nama kao mladoj ekipi nije u ovom trenutku bitan protivnik koji nam dolazi. Nama je bitno da svaku utakmicu mi budemo efikasni što se nas tiče. Ako mi zakažemo u bilo kojem momentu, a to se vidi, jako je vidljivo jer smo previše mladi, nismo iskusna ekipa, onda nije dobro. Tako da mi u svaku utakmicu ulazimo kao da igramo protiv najvećih ekipa. Nije nam bitno da li je to Zvezda ili je to Radnik Surdulica, Radnički Niš. I to se videlo baš u Nišu. Taj Radnički je, neću da kažem nekvalitetna, ali dosta je manje kvalitetna ekipa od u ovom trenutku OFK-e, koja ima dosta dobrih pojedinaca, pa 2:2 s njima se mučiš, a ovamo dobiješ OFK, imaš sto šansi i možeš da daš pet golova. Tako da je liga izmešana, nikad ne znaš, u svakom trenutku neko nekom zakine, oduzme bodove. Stvarno je liga zahtevna, što nama ne sme da da za pravo da se u bilo kojem trenutku opustimo, bilo to Vojvodina, Čuka... Nebitno, svaka utakmica je za sebe i to je to."

Sad, mislim, glupo je, oktobar je, ali posle reprezentativne pauze slede teži protivnici. Može li taj period da vam odredi sezonu, prelomi sezonu, ili je još rano pričati o tome?

"Pa ja mislim da je to pogrešno razmišljanje, jer posle svakog poraza u ekipi se unese neki nemir. Stvarno. Kad smo izgubili derbi, viđala se želja. Ni u jednom trenutku se nije videlo da smo pali psihički, što je nama jako bitno. Idemo samo prema napred, gledamo ko nam je sledeći protivnik, kako da nađemo rešenje da u toku utakmice, u što kraćem vremenskom periodu, da se ne čeka drugo poluvreme, ha, ha, da rešimo protivnika. I onda da damo što više golova".

Rekao je posle OFK Blagojević da ste "stekli pravo na muziku". Kako ti se sviđa njegov način rada, rad s njim, i njegove taktičke zamisli? Kako to izgleda za tebe kao igrača u timu i kao igrača u sredini terena?

"Ja kad sam bio u fudbalskom klubu Budućnost, mi smo igrali protiv njih u Antaliji na pripremama. Tad je trener Blagojević bio u Debrecinu. U tom trenutku ja protiv organizovanije i bolje ekipe na terenu nisam igrao. Baš su bili moćni u otvaranju napada. I mi imamo otvaranje napada od golmana, ta igra od zadnjih igrača preko vezne linije do gore... baš je bilo teško protiv njih u tom momentu. I tu sam već video da je u svakoj ekipi najbitnije da trener zna šta radi u svakom momentu i šta hoće od svakog igrača. To se meni najviše sviđa kod njega. Generalno, on nikad ne odustaje. On igra taj stil igre, da to bude pas, otvaranje od zadnje linije, da se zna svaki igrač šta radi. I to je nama jako bitno, jer glavom nam ne daje za pravo da odustajemo. Ako, lupam, nije prošao taj napad koji smo mi zamislili, mi ćemo opet da ga radimo. Sad je baš bilo protiv OFK, jedna uigrana akcija, radimo je na prvom prekidu. Igrač stoji baš tu, ili je znao, ili je predvideo da će baš tu da ide lopta na šut. U svlačionici, on kaže: 'Opet sledeći prekid, opet isti taj prvi prekid. Iako je on stajao tu, ja hoću to da probam.' I meni se najviše sviđa taj mentalitet."

Kad si dolazio rekao si da si od malih nogu navijač Partizana. Kao da si čekao da dođeš na stadion. Jesi li imao neke igrače koji su ti bili idoli, uzori?

"Pa, nisam imao sad idole. Bio sam kad sam bio mali, ne znam koliko je to godina bilo, igrali smo neki turnir, pa smo nas 20 igrača sa trenerom, juniori i pioniri, bili smo na JNA i gledali Partizan. Bio sam jako mali i to mi je prva utakmica na JNA.

Već skoro devet meseci si tu, kako ti sad deluje sve kao igrač Partizana, a pogotovo iz ugla da si došao u jednom, kako da kažem, jako teškom trenutku za Partizan, koji je bio bačen na kolena? I sad da gledaš tu polako renesansu, da se tribine pune, da se svi lože, nalaze paralelne snimke sadašnjih golova sa golovima od pre 40 godina. Kako se osećaš sad kad znaš da si deo nečeg tako velikog?

"Pričao sam to i tad. Imao sam zimus dosta ponuda, imao sam devet golova i 17 asistencija sa fudbalskim klubom Budućnost. U tom momentu, kad je meni stigao poziv Predraga Mijatovića, ja apsolutno nisam oklevao, niti me je išta više zanimalo u tom momentu, samo fudbalski klub Partizan. Jer, nisam bio akter, nisam bio na terenu, kako da kažem, nisam prošao te mlađe selekcije Partizana, ali dosta puta sam gledao košarku, pa ono, himna pre početka, pa se naježi 20.000 ljudi. I onda mi je ceo taj ambijent oko Partizana, navijači, sve mi je to dalo na značaju i doprinelo mi da donesem takvu odluku. Iako sam imao možda situaciono bolje klubove, mislim, pričamo o situaciji Partizana u tom momentu, dosta mi je ljudi reklo: 'Ti si lud, šta radiš, gde ideš u takvu situaciju?', ali mene to uopšte nije zanimalo. Želeo sam samo da igram u Partizanu, i ništa drugo."

Gledaš košarku?

"Gledam Partizan. Pratim ovo što mi izađe na društvenim mrežama, nije sad ono da gledam stalno utakmice. Ne razumem se sad, ne znam te igrače, njihovu istoriju, ali vidim da se digao jak 'hajp'."

Realni su konkurenti za osvajanje Evrolige, jedni od mnogo njih, ali sada jesu…

"To vidim svi pričaju. 'Hajp' je na maksimumu."

Kad smo kod mlađih dana,  kao tinejdžer si otišao u Dinamo Zagreb, isto veliki klub, u to vreme možda i najuspešniji na prostorima bivše Jugoslavije. Koliko ti znači to iskustvo, nisi došao do prvog tima, ali opet, bio si u klubu, bio si deo sistema, video si kako to izgleda. Koliko ti to znači sad?

"Pa veliko iskustvo, ali opet kažem, moj pogrešan potez u tom trenutku. Dinamo Zagreb je veliki klub, klub na evropskom nivou, klub koji svake godine izbaci igrača po 20-30 miliona. Igrači koji, ne samo da ih prodaš, nego ti igrači i u tim klubovima u koje su prodani budu nosioci tima. Znači, to je ozbiljan klub. Oni svake godine skupe mlade igrače iz svih prostora, Crna Gora, Srbija, Bosna, Hrvatska, oni uzmu te najbolje talente. I o svi ti igrači su u Dinamu B, gde su svi isti, projekat Dinama. Ali, od tih 20 igrača nije realno da svih 20 može da igra. I onda oni naprave tu bazu igrača koji su svi s karakteristikama top i sad oni balansiraju u kom trenutku dignu igrača, pa ga stave u tim, pa ga isforsiraju i tako dalje. Oni će uzeti 50 igrača ako treba, ali im je samo bitno da dvojica ili trojica prođu da bi postali što sam rekao - igrači za 20-30 miliona, a ovih ostalih 45 ih uopšte ne zanimaju. Tako da je meni jako bilo teško u tom trenutku, jer crnogorska liga je totalno drugi intenzitet, totalno drugi nivo fudbala nego Hrvatska. Hrvatska je ozbiljna liga, i taj njihov Dinamo B, to je bila druga liga Hrvatske, to je kao naša prva liga u Crnoj Gori. Ali, sviđa mi se što sam prošao taj mentalitet njihovog rada, kako se ophode prema klubu, te radne etike i obaveze kao igrača, ponašanje i disciplina. To mi je dalo na značaju da nekako razbistrim glavu, da ne budem 'igrač-zvezdica', jer će mi sutra kroz karijeru doneti, nadam se, jako pozitivne i dobre stvari, i da se ophodim u svakom trenutku i da znam šta mi je da radim i da odgovorim u svakom momentu."

Ovde u Partizanu imaš jednog starog majstora, Bibarsa Natha. Koliko ti takav igrač u timu pomaže, učiš li nešto od njega, daje li ti neki savet?

"Kad sam dolazio, znao sam da je to moja pozicija i bilo mi je jako teško, jer to je igrač koji je ostavio ozbiljan utisak, sa jako velikim iskustvom, igrač koji je prošao ozbiljne klubove, i tehničar kakvog ja stvarno odavno nisam video, nivo maks što se tiče tehnike. Ali sam iz treninga u trening kupio neke stvari od njega... možda neki pas što ja ne vidim, on odigra, a ja to vidim, pa nešto pokupim od njega. I jako sam srećan što je on tu, što je pored mene jedan veliki igrač, mislim ne samo ja, nego cela ekipa može da nauči od njega, i mi učimo od njega, i svaki dan gledamo to što on radi da primenimo. Stvarno, stvarno jedan veliki igrač."

Mirko Vučinić je novi selektor Crne Gore. Jeste li se čuli, i da li si spreman za ulogu lidera ako ti je nameni?

"Da, čuli smo se. Izašao je i spisak, ima tu dosta više mladih igrača, što se meni sviđa. Iako svi kažu, ne valja toliko da bude mladost, ali ti sutra živiš od te mladosti. Bolje da istrpiš mladost dve-tri godine. Svakoj ekipi treba mladost, isto tako svakoj ekipi treba stariji igrač, ali to treba da bude neki spoj mladosti i iskustva, da ne budu ni previše mladi igrači, nego ono da bude pola-pola. Eventualno ako se opredeliš za mladost, ti bez dva-tri iskusna igrača ne možeš... Mislim, možeš, ali treba ti, znači ti kao mladom igraču. A spreman sam za svaku ulogu koju mi nameni."

Osim tebe i Andreja Kostića, ima li još nekog iz Budućnosti koga bi voleo da vidiš u Partizanu? Priča se o malom Danilu Vukaniću, koga hoće i Zvezda, i Partizan, i Dinamo, znaš li ga?

"Budućnost je u takvoj situaciji da se sad u klubu da sve malo poremetilo i klub je malo spao na dno tabele. To sve može da se brzo vrati, ali Budućnost ima dosta talentovane dece i, mislim, generalno Crna Gora je podneblje koje uvek izbaci dva-tri vanserijska igrača. Bili su i Vukanić, i Savović, i Bulatović, svi igrači od 17-18 godina. Video sam ovo što se tiče malog Vukanića, da ga prate Zvezda, Partizan, i svi ti veliki klubovi. Iskreno, voleo bih da dođe, jer tu smo ja, Andrej, Stefan, svi iz Crne Gore i onda mi prija to. Mislim, to je meni jednako, Crna Gora i Srbija, to gledam jednako. Ali opet, iz kraja smo, porasli smo zajedno i prošli smo sve mlade selekcije, i onda svaki igrač koji dođe iz Crne Gore nam je dobrodošao, ha, ha."

Neizbežno pitanje: Koliko ti znače navijači, njihova podrška, taj huk i to da znaš da su oni tu zbog tebe, mislim, zbog svih vas, ali ti si jedan od njih?

"Pa ne znam, da nema navijača, Grobara, ja ne znam kako bi sve to izgledalo, jer to su najbolji navijači na svetu, ne postoji preko njih. Ja nisam imao situaciju da igram pred 30.000 ljudi, nikad nisam igrao. I onda kada je ono bilo protiv Hibernijana na 27-28 hiljada ljudi... Pre utakmice je bila neka pozitivna trema, a posle utakmice sam pričao sa saigračima i rekao sam im 'ne znam za vas, ali što se mene lično tiče, ja bih mogao i četiri utakmice da igram 90 minuta'. Toliko ti daju neki vetar u leđa, da ti nekako psihički... Mislim, u životu je sve glava, glava se sve pita. I onda, lupam, 10 dana pre toga igram ligu protiv, lupiću, Radnika, i mene u 70. minutu noge malo krenu da bole, ne mogu da šprintam kao što sam mogao u prvom poluvremenu, a tu utakmicu 90 minuta, ono, 'furam'. I mogao bih još jednu da igram". 

Na kraju ističe:

"Stvarno, navijači su neverovatni, po meni najbolji na svetu što se toga tiče. I stvarno, ovo što se između nas, mladih igrača, i između njih sve dešava, to se vidi da to nije neka veštačka priča, nego baš da se oseća ta pozitiva između nas i njih. Kako da kažem, oni osećaju nas u svakom trenutku, a mi osećamo njih, tribinu u svakom trenutku. I onda, tu su se viđale i suze posle nekih utakmica. To nije veštački, nego je emocija u tom trenutku velika, i stvarno, samo da nastave ovako, da nas podržavaju, mislim da Partizan može da napravi velike stvari u budućnosti."