ŽFK Vojvodina oduševila Amerikanku: ''Napred Voša!''
Autor: Darko Mitrović
subota 01.08.2015.
11:40
Izvor: Sportske.net, ŽFK Vojvodina Novi Sad
Ženski fudbalski klub Vojvodina odnedavno je brojniji za još jednu fudbalerku iz SAD-a, koja je za kratko vreme veoma zavolela i klub i Novi Sad i ima želju da se uskoro vrati u Srbiju i duže ostane u ovom klubu.
Facebook, ŽFK Vojvodina Novi Sad
Povezane vesti
Njeno ime je Betani Noel Lu, ima 22 godine i studentkinja je Grejs Univerziteta iz Omahe. Ovog leta je u Novom Sadu, gde na nekoliko seminara predaje Engleski jezik.
Uporedo sa tim, ova mlada Amerikanka se aktivno bavi i fudbalom, pa je boravak u Novom Sadu iskoristila i za treninge sa ekipom ŽFK Vojvodina, kako bi ostala u formi.
Betani već nedelju dana vredno radi u društvu prvotimki Vojvodine, druži se sa devojkama, kao da je sa njima i odrasla, ali se, na njenu žalost, približava vreme povratka kući.
Na šaljivo pitanje da je možda ''skrenula levo kod Albukerkija'' i tako stigla u Novi Sad, Betani ovako odgovara.
''Da, isto kao 'Bugs Bunny' (Duško Dugouško). Ovde mi je baš lepo, uživam u svakom trenutku. Osećam se vrlo prijatno i bezbedno. Ljudi su jako druželjubivi, ljubazni i predusretljivi.
Ovo nije moj prvi boravak u Novom Sadu. Bila sam tu i prošlog Novembra, kada sam predavala Engleski na jednom seminaru za poslovne ljude. Svidelo mi se, pa sam odlučila da opet dođem ovog leta, ponovo istim poslom''.
O svom dosadašnjem bavljenju fudbalom, Betani ističe sledeće:
''Student sam Grace Univerziteta u Omahi (Nebraska) na odseku koji se zove 'Interkulturalne studije'. Soccer, ili kako ga vi Evropljani zovete, fudbal, treniram od malih nogu. Igram na mestu centralnog napadača, ali moj trener je došao na ideju da me naredne sezone isproba kao golmana, verovatno zbog visine.
Nisam baš oduševljena i nemam ambicije da postanem nova Solo Hup (najbolja američka golmanka, svih vremena). Više volim da postižem golove''.
Tvrdi da se u Vojvodini sjajno snašla i da je odlično prihvaćena od strane ostalih devojaka i trenera.
''Svi se trude da mi pomognu. Mogu vam reći, bez kurtoazije, da je način treninga u Vojvodini, mnogo bolji nego na univerzitetu u Omahi. Ovde se mnogo pažnje posvećuje individualnom radu i tehnici.
Oduševilo me je to što trener Vuja, često prekida trening, ukazuje na greške i traži da ih odmah ispravljamo. Pored toga, on savršeno govori Engleski, što mi u mnogome olakšava rad. Osećam se kao da sam deo ovog kluba. Imam veliku čast i privilegiju da treniram sa ovako divnim drugaricama''.
Zavolela je i grad, posebno Petrovaradinsku tvrđavu, roštilj, večernje izlaske, ali uskoro mora nazad u Ameriku...
''Normalno je da svaki čovek najviše voli svoj dom, porodicu, državu ...nisam ni ja u tome izuzetak. Ipak, Novi Sad mi je prirastao za srce, mogla bih sebe zamisliti kao stanovnika „Srpske Atine“, što da ne ... Ozbiljno razmišljam da se na zimu vratim i nastavim studije ovde. Fudbal ...? Obavezno ...a gde drugde nego u Vojvodini. Napred Voša...'', poručila je Betani.
Uporedo sa tim, ova mlada Amerikanka se aktivno bavi i fudbalom, pa je boravak u Novom Sadu iskoristila i za treninge sa ekipom ŽFK Vojvodina, kako bi ostala u formi.
Betani već nedelju dana vredno radi u društvu prvotimki Vojvodine, druži se sa devojkama, kao da je sa njima i odrasla, ali se, na njenu žalost, približava vreme povratka kući.
Na šaljivo pitanje da je možda ''skrenula levo kod Albukerkija'' i tako stigla u Novi Sad, Betani ovako odgovara.
''Da, isto kao 'Bugs Bunny' (Duško Dugouško). Ovde mi je baš lepo, uživam u svakom trenutku. Osećam se vrlo prijatno i bezbedno. Ljudi su jako druželjubivi, ljubazni i predusretljivi.
Ovo nije moj prvi boravak u Novom Sadu. Bila sam tu i prošlog Novembra, kada sam predavala Engleski na jednom seminaru za poslovne ljude. Svidelo mi se, pa sam odlučila da opet dođem ovog leta, ponovo istim poslom''.
O svom dosadašnjem bavljenju fudbalom, Betani ističe sledeće:
''Student sam Grace Univerziteta u Omahi (Nebraska) na odseku koji se zove 'Interkulturalne studije'. Soccer, ili kako ga vi Evropljani zovete, fudbal, treniram od malih nogu. Igram na mestu centralnog napadača, ali moj trener je došao na ideju da me naredne sezone isproba kao golmana, verovatno zbog visine.
Nisam baš oduševljena i nemam ambicije da postanem nova Solo Hup (najbolja američka golmanka, svih vremena). Više volim da postižem golove''.
Tvrdi da se u Vojvodini sjajno snašla i da je odlično prihvaćena od strane ostalih devojaka i trenera.
''Svi se trude da mi pomognu. Mogu vam reći, bez kurtoazije, da je način treninga u Vojvodini, mnogo bolji nego na univerzitetu u Omahi. Ovde se mnogo pažnje posvećuje individualnom radu i tehnici.
Oduševilo me je to što trener Vuja, često prekida trening, ukazuje na greške i traži da ih odmah ispravljamo. Pored toga, on savršeno govori Engleski, što mi u mnogome olakšava rad. Osećam se kao da sam deo ovog kluba. Imam veliku čast i privilegiju da treniram sa ovako divnim drugaricama''.
Zavolela je i grad, posebno Petrovaradinsku tvrđavu, roštilj, večernje izlaske, ali uskoro mora nazad u Ameriku...
''Normalno je da svaki čovek najviše voli svoj dom, porodicu, državu ...nisam ni ja u tome izuzetak. Ipak, Novi Sad mi je prirastao za srce, mogla bih sebe zamisliti kao stanovnika „Srpske Atine“, što da ne ... Ozbiljno razmišljam da se na zimu vratim i nastavim studije ovde. Fudbal ...? Obavezno ...a gde drugde nego u Vojvodini. Napred Voša...'', poručila je Betani.
1 Komentara
janaivona
Rs