Zvezda pokraj arktičkog kruga – Sistematični Bode traga za novom istorijom

„Otišao sam sa suprugom na odmor u Majorku i sedeli smo u jednom od pabova gledajući utakmicu Bodea na gostovanju protiv Valerenge (2:2). Poslao sam Ćetilu (op.aut. Kjunsenu, treneru Bodea) poruku čestitajući mu na zasluženom bodu, a on mi je odgovorio: 'Kakve su šanse da posle ove sezone ponovo radimo zajedno?'. Osetio sam da je vreme“.

Godina je 2018, Morten Klavenes je dobio poziv svog dobrog prijatelja i saborca Ćetila Kjunsena da zajedno naprave nešto veliko u klubu iz grada nešto severnije od arktičkog kruga. Igrali su zajedno u Varegu, sarađivali na klupi Asaneau drugoj ligi Norveške... I tako, Bode, mesto od oko 35.000 stanovnika, sa klubom čija istorija datira od 1916. i nije bogata, dobio je klub zbog kojeg se svaki meštanin ponosi.

Do 2019. Bode je bio uobičajeni „jo-jo klub“ čija se pozicija uglavnom menjala između prva dva ranga tamošnjeg fudbala. Ali, Kjunsen i Klavesen transformišu organizaciju u dominantnu silu pošto su se prvobitno etablirali kao stabilan prvoligaš. Te 2019. su dospeli do epiteta vicešampoina zemlje, a zatim su usledile dve berićetne godine. Prva titula u istoriji kluba došla je na apsolutno dominantan način u kampanji u kojoj su profilisali trojicu igrača koji su se izdvajali – Filipa Zinkernagela, Jens Petera Hegea i Kaspera Junkera. Čak 60, od ukupno 103 ligaških pogodaka postigao je ovaj trio što je bio potpuni rekord takmičenja. Sve to dovelo je do odlazaka supersoničog trozubca. Zinkernagel je potpisao za Votford, Junker za Urava Red Dajmondse, a Hege kao nova velika stvar norveškog fudbala – za Milan.

Iako su oni diktirali tempo i vodili ekipu kroz taktičke zamisli Ćetila Kjunsena, Bode je i bez njih ponovio uspeh i vezao titule prvaka države. Nakon godinu dana pauze, 2023. su ponovo bili šampioni, a i ove sezone idu ka tome. Ono što je specifično jeste da se u tim vratio Jens Peter Hege i ponovo igra odlično nakon što se nije proslavio u inostranstvu, dok se pred duel sa Crvenom zvezdom vratio i Filip Zinkernagel.

Za igru Bode/Glimta pod vođstvom Ćetila Kjunsena zaslužan je visoki intenzitet, te stanovište da bi trening trebalo da bude jači od utakmice. Kjunsen i Klavesen su u godinama građenja kule u Bodeu pozajmili poznati „dril“ Marsela Bjelse, popularni „Murderball“. On podrazumeva meč 11 na 11 tokom treninga i lopta koja napusti granice igrališta ili završi u mreži protivničkog tima ima rok od četiri sekunde da se vrati u polje. U suprotnom, lopta će pripasti rivalu. Ta faza traje 10 minuta, nakon čega sledi odmor od tri minuta i sve se ponavlja kroz još dve ili tri serije. To postavlja visoki nivo fizičke spreme igrača, te im se određene funkcije na terenu razvijaju u instinkte. Šta ako im je prekoputa ofanzivno nastrojeni rival sa većim kvalitetom čija se igra zasniva na presingu? U tom slučaju, igrači Bodea rade na pas igri na malom prostoru pred meč, ne bi li im reakcije bile smirenije, uz mogućnost da se izgradi napad kroz kratka dodavanja.

Odlikuje ih izuzetna brzina, dobro su tehnički poktovani, sa dosta igrača ulaze u poslednju trećinu rivala, što ostavlja prostor za kontranapade.

Bodo/Glimt

ZVEZDA PROTIV BODEA

Upravo bi u toj situaciji, Crvena zvezda i mogla da ostvari prednost budući da tim Vladana Milojevića na gostovanje u Bode dolazi kao autsajder, barem na papiru. Renovirani srpski šampion igraće u Norveškoj svoju prvu utakmicu u Evropi ove sezone, za razliku od rivala koji je već u ritmu, kako kroz domaće prvenstvo, tako i kroz kvalifikacije za Ligu šampiona. Vladan Milojević je presvukao tim. Čak 12 novih igrača došlo je tokom letnjeg prelaznog roka i potrebno je vreme da se oni uigraju ponajviše što većina njih nije prošla pripreme sa ekipom. Poslednja akvizicija u nizu jeste Vanja Drkušić, za kojeg bi meč protiv Bodea u utorak bio prilika za debi. I, nije isključeno da dobije šansu od prvog minuta sa Urošem Spajićem kao parnjakom. Kada se te okolnosti zbroje, činjenica je da dosadašnje utakmice Crvene zvezde nisu reprezent onoga šta možemo da očekujemo protiv ozbiljnog tima kakav jeste Bode. Tek protiv Čukaričkog koji je odlično otvorio šampionat mogli smo da vidimo obrise boljitka i da se kockice polako sklapaju. In-beom Hvang i Timi Maks Elšnik su činili par veznih igrača i vrlo je dobro to izgledalo, a Zvezda je usput dobila i „pojačanje“ u vidu Pitera Olajinke koji je bio bliži odlasku nego ostanku pre nekoliko sedmica. No, sada Milojević ima izvanredno oružje, što se i dalo za videti u Pančevu gde su igrali protiv Čukaričkog. Taj duel na stadionu Železničara poslužio je Zvezdi kao idealna priprema za uslove u Bodeu imajući u vidu da se i na „Aspmiri“ igra na veštačkoj podlozi. Upitno je hoće li se Milojević opredeliti za Ognjena Mimovića na desnom beku ili će tamo prebaciti Jung-vu Seola, a levo koristiti Milana Rodića. Ono što je jasno jeste da je crveno-belima protiv Bodea neophodno mnogo više defanzivne angažovanosti i discipline.

NORVEŽANI PRIJAJU, NE I PLEJ-OF

Crvena zvezda je tokom svoje istorije igrala devet puta protiv norveških klubova i imaju zapažen skor, posebno u nešto daljoj prošlosti. Istorijat datira od 1980. kada je Zvezda u tadašnjem Evropskom kupu igrala dvomeč protiv Vikinga i oba puta bila bolja. (2:3, 4:1). Razbila je Zvezda dve godine kasnije Lilestrom u Kupu pobednika kupova i dala im sedam pogodaka u dva meča, što je bila generacija braće Đurovski, Dušana Savića, Vladimira Petrovića Pižona... Četiri puta je Zvezda igrala protiv Rozenborga koji im je u poslednjem okršaju naneo prvi poraz protiv norveških klubova. Bilo je to na „Marakani“ u tadašnjem UEFA kupu golom Haralda Bretbaka. Taj tim Crvene zvezde bio je sačinjen od igrača kao što su Nikola Žigić, Nemanja Vidić, Slavko Perović... Poslednji duel sa norveškim klubovima Crvena zvezda ne pamti po najboljem pošto je upisan Poraz protiv Tromza 3:1.

Kada se pogleda ukupan skor, Zvezda se sa tamošnjim timovima sastala devet puta, ostvarila šest pobeda, jedan remi i dva poraza uz gol-razliku 22:8. Nije loša tradicija, ali bi trebalo napomenuti da Crvena zvezda nikada nije pobedila u plej-of utakmici neračunajući produžetke i penale.